USTAVNI SUD

Priština, dana 21. oktobra 2024. godine

Ref. br:RK 2561/24

ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA​​ 

u

slučaju br.​​ KI28/24

Podnosilac

Avdyl Smajli

Ocena ustavnosti neodređenog akta javnog organa

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO​​ 

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica​​ 

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja​​ 

Bajram Ljatifi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija​​ 

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sutkinja​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija

Enver Peci, sudija i

Jeton Bytyqi, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Avdyl Smajli​​ iz Đakovice, (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva ne osporava niti jedan konkretan akt nekog javnog organa.

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti neodređenog akta javnog organa.

• Podnosilac zahteva navodi povredu člana​​ 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ zagarantovano Ustavom Republike Kosova​​ (u daljem tekstu: Ustav),​​ i člana​​ 6 [​​ Pravo na pravično suđenje]​​ Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima​​ (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i​​ 7 člana 113 [Jurisdikcija i Ovlašćene strane] Ustava, na​​ članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i na pravilu​​ 25​​ (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik​​ o radu).​​ 

Postupak​​ pred Ustavnim Sudom​​ 

• Dana​​ 6.​​ februara​​ 2024. godine,​​ podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Ustavnim Sudom Republike Kosova (u daljem tekstu: Sud).

• Dana​​ 13.​​ februara​​ 2024. godine,​​ predsednica Suda je odlukom​​ [Br.GJR.KI28/24]​​ imenovala sudiju​​ Selvete Gërxhaliu Krasniqi​​ za sudiju izvestioca i odlukom​​ [br.KSH.KI28/24]​​ Veće za razmatranje, u sastavu sudija:​​ Gresa Caka Nimani​​ (predsedavajuća),​​ Bajram Ljatifi​​ i​​ Safet Hoxha (članovi).​​ 

• Dana​​ 5.​​ marta​​ 2024. godine,​​ Sud je poslao jedan dopis i obavestio je podnosioca zahteva o registraciji zahteva i zatražio je od njega da: (i)​​ da precizira akt javnog organa koji on osporava;​​ i​​ (ii)​​ da tačno objasni za koja to prava i osnovne slobode koje su zagarantovane Ustavom on smatra da su mu povređena odgovarajućim aktom javnog organa;​​ kao i​​ (iii)​​ da priloži dokumente koji su relevantni sa slučajem. Sud je zatražio od podnosioca zahteva da gore navedena objašnjena podnese Sudu u roku od ​​ petnaest (15) dana.

• Dana​​ 11.​​ marta​​ 2024.​​ godine,​​ podnosilac zahteva je poslao e-mail na službeni e-mail Suda u kojem je, između ostalog, naglasio da​​ “​​ razlog za ovaj zahtev je u vezi sa mojom imovinom koju sam koristio oko 20 godina, naime preko svoje korporacije plaćam poreze i javne troškove i mene su odatle isterali, stoga tražim da se saslušanje održi kao potrebno da bi se prikazali svi detalji ovog događaja”.

• Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.

• Dana​​ 25. septembra 2024. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je iznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.

Pregled​​ činjenica

• Sud se neće pozivati na činjenice u ovom slučaju jer iz spisa koji su uvršteni u ovom zahtevu, pregled činjeničnog stanja je objektivno nemoguć. ​​ 

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva pred Sudom nije naglasio akt javnog organa koji on osporava niti je tačno precizirao u vezi čega se on konkretno žali.

• Podnosilac zahteva u suštini tvrdi da se on obratio sa zahtevom Opštini Đakovica, ali da nije dobio nikakav odgovor, te u vezi sa tim navodi da​​ “ ...​​ stoga tražim da se obaveže Opština Đakovica na odgovor, kao i da ocenite zakonitost odlučivanja u vezi sa mojom imovinom”.

• Podnosilac zahteva od Suda traži: (i)​​ da proglasi zahtev​​ prihvatljivim; (ii)​​ da utvrdi da je došlo do povrede člana​​ 31​​ Ustava i člana​​ 6​​ EKLJP-a.​​ 

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o Radu.

• U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. Ustava, koji propisuju:​​ 

“(1)​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

(7)​​ Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.”

• U nastavku, Sud se dalje poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. (Individualni zahtevi) i 48. (Tačnost podneska) Zakona, koji propisuju:​​ 

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Član​​ 47

 ​​ ​​ ​​ ​​​​ (Individualni zahtevi)​​ 

“1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.”

[...].

Član​​ 48

(Tačnost podneska)

“Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”

• U smislu gore navedenih odredaba, Sud ističe da shodno stavu 7, člana 113. Ustava, stavu 1, člana 47 i članu 48. Zakona, izuzev preciziranja konkretnog akta nekog javnog organa koji se osporava, strane su dužne da jasno i na adekvatan način predstave činjenice i tvrdnje u vezi sa povredama prava ​​ ili ustavnim odredbama. U okolnostima ovog slučaja, Sud primećuje da podnosilac zahteva:​​ (i)​​ nije razjasnio pred Sudom akt​​ javnog organa koji se osporava, (ii) nije objasnio kako su i zašto prava i osnovne slobode koje su zagarantovane Ustavom on tvrdi da su mu povređena; i (iii) nije podneo pred Sudom odgovarajuću dokumentaciju.​​ 

• Iz spisa predmeta i tvrdnji podnosioca zahteva, sud ne može da razume na šta se on tačno žali, i kao rezultat toga na kojoj se odluci organa javne vlasti zasnivaju njegove tvrdnje.​​ 

• Stoga je Sud poslao jedan dopis podnosiocu zahteva na adresu koju je ostavio u Sudu, kojim je dopisom tražio od podnosioca zahteva (i) da navede akt javnog organa koji on osporava; i (ii) da tačno razjasni za koja osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom on tvrdi da su povređena relevantnim aktom organa javne vlasti; i (iii) da priloži relevantne dokumente u vezi sa slučajem.

• Sud konstatuje iz povratnice da je podnosilac zahteva primio dopis Suda, a u svom odgovoru upućenom Sudu, isti je naglasio da​​ “​​ razlog za ovaj zahtev je u vezi sa mojom imovinom koju sam koristio oko 20 godina, naime preko svoje korporacije plaćam poreze i javne troškove i mene su odatle isterali, stoga tražim da se saslušanje održi kao potrebno da bi se prikazali svi detalji ovog događaja”.​​ Međutim, Sud primećuje da podnosilac zahteva nije konkretno odgovorio na zahteve Suda.

​​ 

• U tom smislu, Sud se poziva na stav​​ (2)​​ (a)​​ pravila​​ 54​​ Poslovnika o Radu, koje propisuje sledeće:

Pravilo​​ 54

(Odbacivanje i odbijanje zahteva)

[...]

“(2)​​ Sud​​ može​​ odlučiti​​ da odbije zahtev po kratkom postupku:

(a)​​ ako je zahtev nepotpun ili nejasan uprkos zahtevu ili zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev.”

[...]

• Sud ističe da gore navedeno pravilo Poslovnika o Radu omogućava Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku ako je, između ostalog, zahtev podnosioca zahteva nepotpun i nejasan, uprkos zahtevima Suda da dopuni i razjasni relevantni zahtev.​​ Sud se obratio podnosiocu zahteva sa zahtevom za objašnjenje, ali iako je Sud pokušao da dobije objašnjenja koja su zatražena u zahtevu, podnosilac zahteva nije podneo ista.​​ 

• Stoga, Sud treba da utvrdi da zahtev podnosioca zahteva ne ispunjava proceduralne uslove za dalje razmatranje, zato što je nepotpun i nejasan, kao što je propisano u stavu​​ (2)​​ (a)​​ pravila​​ 54​​ Poslovnika o Radu.​​ 

• Sud podseća da teret sastavljanja, pojašnjenja i dopune zahteva pada na podnosioce zahteva, koji imaju direktan interes da Sud efikasno reši njihove navode i tvrdnje. U slučajevima kada podnosioci zahteva ne odgovore na zahteve Suda za razjašnjenje i dopunu zahteva, Sud odbija te zahteve po kratkom postupku. (vidi, između ostalog, slučajeve Suda​​ KI 60/20, podnosilac zahteva:​​ Savet Zajednice Islamske religije,​​ Odluka o odbijanju od 18. februara 2021. godine, stav 36;​​ KI90/20, ​​ podnosilac zahteva​​ Arben Boletini, Odluka o odbijanju zahteva od 9. decembra 2020. godine, stav 25; kao i slučajevi br.​​ KI78/20, KI79/20​​ i​​ KI80/20, sa podnosiocem zahteva​​ Hilmi Aliu i drugi, Odluka o odbijanju zahteva od 7. decembra 2020. godine, stav 33 kao i reference koje su tu korišćene).

• Konačno, u skladu sa pravilom​​ 54 (2) (a)​​ Poslovnika o Radu, zahtev se treba odbiti po kratkom postupku.​​ 

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 22, 47 i 48. Zakona i u skladu sa​​ pravilom​​ 54 (2) (a)​​ Poslovnika o Radu, dana​​ 25. septembra 2024. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA ODBIJE zahtev;

• DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

• DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo​​ rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu​​ Republike Kosova, u skladu sa stavom 5 člana 20 Zakona;

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

Selvete Gërxhaliu Krasniqi   ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  Gresa Caka-Nimani