Odluka
Priština, dana 23. novembra 2023. godine
Ref.br.: RK 2292/23
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KI108/23
Podnosilac
Kimete Gashi Xhetova
Ocena ustavnosti neodređenog akta javnog organa
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzie Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podnela Kimete Gashi Xhetova iz Prištine (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva).
Osporena odluka
Podnositeljka zahteva ne osporava nijedan konkretan akt nekog javnog organa.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti neodređenog akta javnog organa.
Podnositeljka zahteva nije tačno pojasnila osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), za koje navodi da su joj povređene nekim aktom javnog organa.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018 i dalje će se primenjivati u predmetima registrovanim u Sudu pre njegovog ukidanja, samo ako i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 29. maja 2023. godine, podnositeljka zahteva je preko pošte podnela zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 29. maja 2023. godine, podnositeljka zahteva je podnela Sudu dodatne dokumente.
Dana 31. maja 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR. KI 108/23] imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca kao i odlukom [br. KSH. KI 108/23] Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Safet Hoxha (članovi).
Dana 6. jula 2023. godine, Sud je poslao dopis i obavestio podnositeljku zahteva o registraciji zahteva i tražio da (i) popuni formular Suda; (ii) naglasi akt javnog organa koji osporava; i (iii) tačno naglasi koja su osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom za koje tvrdi da su joj povređene relevantnim aktom javnog organa; i (iv) priloži relevantne dokumente u vezi sa slučajem. Sud je tražio od podnositeljke zahteva da u roku od 15 (petnaest) dana dostavi Sudu gore navedena pojašnjenja.
Dana 11. jula 2023. godine, Pošta je vratila kovertu zajedno sa dopisom Sudu, sa natpisom da adresa podnositeljke zahteva nije bila tačna.
Dana 14. jula 2023. godine, Sud je ponovo poslao preko pošte dopis za podnositeljku zahteva.
Dana 19. jula 2023. godine, Pošta je ponovo vratila kovertu zajedno sa dopisom Sudu, sa natpisom da adresa podnositeljke zahteva nije bila tačna.
Dana 7. novembra 2023. godine Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.
Pregled činjenica
Sud se ne poziva na činjenično stanje u ovom slučaju, jer je iz dopisa uključenih u ovaj zahtev, objektivno nemoguće odraziti činjenično stanje.
Navodi podnosioca
Podnositeljka zahteva pred Sudom nije naglasila akt javnog organa koji osporava, niti je tačno pojasnila koja osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom navodi da su joj povređene.
Podnositeljka zahteva se u suštini žali da je njen kofer zaustavljen na prištinskom aerodromu i da joj je karta promenjena, gde je, kako ona ističe, „... u ovom slučaju i nekoliko drugih povređeno međunarodno pravo koje ne želim da pominjem ovde; ovaj zakon ću pomenuti na sudu ...”.
Podnositeljka zahteva dalje ističe: „... želim vam puno snage u sprovođenju zakona i dobro zdravlje očekujući naknadu štete, pošto je Kosovo sada nezavisno, od 2004-2023 na mojim odmorima se uvek eksperimentiše u svakom neljudskom smislu”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. Ustava, koji propisuju:
“(1) Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
(2) Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud se dalje takođe poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. (Individualni zahtevi) i 48. (Tačnost podneska) Zakona, koji propisuju:
Član 47
(Individualni zahtevi)
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ”.
[…]
Član 48
(Tačnost podneska)
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
U kontekstu gore navedenih odredaba, Sud ističe da je na osnovu stava 7 člana 113. Ustava, stava 1 člana 47 i člana 48. Zakona, pored naglašavanja konkretnog akta javnog organa koji se osporava, strane su takođe dužne da tačno i adekvatno iznesu činjenice i tvrdnje o povredi prava ili ustavnih odredbi. U okolnostima konkretnog slučaja, Sud primećuje da podnositeljka zahteva: (i) nije naglasila pred Sudom akt javnog organa koji osporava; (ii) nije razjasnila koja osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom tvrdi da su joj povređene; i (iii) nije dostavila Sudu relevantnu dokumentaciju.
Sud iz spisa predmeta i tvrdnji podnositeljke zahteva ne može da shvati na šta se ona tačno žali, i kao rezultat toga, na kojoj se odluci javnog organa zasnivaju njeni navodi.
Stoga, Sud je poslao dopis podnositeljki zahteva na adresu koju je ostavila u Sudu, kojim je tražio od podnositeljke zahteva da (i) popuni formular Suda; (ii) naglasi akt javnog organa koji osporava; i (iii) tačno razjasni koja su osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom za koje tvrdi da su joj povređene relevantnim aktom javnog organa; i (iv) da priloži relevantne dokumente u vezi sa slučajem.
Sud primećuje da je pošta u dva pokušaja, odnosno 11. i 19. jula, pokušala da uruči predmetni dopis podnositeljki zahteva, ali je utvrdila da adresa podnositeljke zahteva nije tačna, što dokazuju vraćene koverte u Sudu.
U tom smislu, Sud se poziva na stav (2) (a) pravila 54 Poslovnika, koji propisuje sledeće:
Pravilo 54
(Odbacivanje i odbijanje zahteva)
[...]
“(2) Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku:
(a) ako je zahtev nepotpun ili nejasan uprkos zahtevu ili zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev”.
[...]
Sud ističe da gore navedeno pravilo Poslovnika omogućava Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku ako je, između ostalog, zahtev podnosioca nepotpun i nejasan, uprkos zahtevima Suda da se relevantni zahtev dopuni i razjasni. Sud se obratio podnositeljki sa takvim zahtevom, međutim, iako je Sud pokušao da pošalje dopis na adresu koju je navela podnositeljka zahteva, dopis je vraćen Sudu zbog netačne adrese koju je dala podnositeljka zahteva, kao što je objašnjeno u postupku pred Sudom ove odluke.
Stoga, Sud mora utvrditi da zahtev podnositeljke ne ispunjava proceduralne uslove za dalje razmatranje, jer je nepotpun i nejasan, kao što je definisano u stavu (2)(a) pravila 54 Poslovnika.
Sud podseća da teret izrade, pojašnjenja i dopune zahteva pada na podnosioce zahteva, koji imaju direktan interes da Sud efikasno reši njihove tvrdnje i navode. U slučajevima kada podnosioci zahteva ne odgovore na zahteve Suda za pojašnjenje i dopunu zahteva, Sud odbija te zahteve po kratkom postupku (vidi, između ostalog, slučajeve Suda: KI 60/20, podnosilac zahteva: Savet zajednice islamske religije, odluka o odbijanju zahteva od 18. februara 2021. godine, stav 36; KI90/20, podnosilac zahteva: Arben Boletini, odluka o odbijanju zahteva od 9. decembra 2020. godine, stav 25; i slučajeve br. KI78/20, KI79/20 i KI80/20, podnosilac zahteva: Hilmi Aliu i drugi, odluka o odbijanju zahteva od 7. decembra 2020. godine, stav 33 i tu korišćene reference).
Konačno, u skladu sa pravilom 54 (2) (a) Poslovnika, zahteva treba da se odbije po kratkom postupku.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 22, 47 i 48. Zakona i pravilom 54 (2) (a) Poslovnika, dana 7. novembra 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona;
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Radomir Laban Gresa Caka-Nimani
Kimete Gashi Xhetova
KI – Individualni zahtev
Odluka
Odluka o odbijanju zahteva