Priština 6. februara 2023. godine
Br. ref.:RK 2124/23
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KI137/22
Podnosilac
Agim Stublla
Ocena ustavnosti neodređenog akta javnog organa
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija, i
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Agim Stublla sa mestom stanovanja u selu Lužane, Opština Podujevo (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva ne osporava niti jedan konkretan akt nekog javnog organa.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti neodređenog akta javnog organa.
Podnosilac zahteva nije jasno precizirao prava i osnovne slobode koje su zagarantovane Ustavom Republike Kosova (u daljem tekstu: ustav), za koje smatra da su mu povređena nekim aktom javnog organa.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7 člana 113 [Jurisdikcija i Ovlašćene strane] Ustava, na članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).
Postupak pred Ustavnim Sudom
Dana 7. septembra 2022. godine, podnosilac zahteva je, preko pošte, podneo zahtev pred Ustavnim Sudom Republike Kosova (u daljem tekstu: Sud).
Dana 14. septembra 2022. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 16. septembra 2022. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva i ponovo je zatražio od njega da (i) popuni obrazac Suda; (ii) da precizira akt javnog organa koji on osporava; i (iii) da tačno objasni za koja to prava i osnovne slobode koje su zagarantovane Ustavom on smatra da su mu povređena odgovarajućim aktom javnog organa; kao i (iv) da priloži dokumente koji su relevantni sa slučajem. Sud je zatražio od podnosioca zahteva da gore navedena objašnjena podnese Sudu u roku od petnaest (15) dana.
Dana 19. i 20. septembra 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo iste dokumente kao i u njegovom zahtevu od 7. septembra 2022. godine, gde nije podneo dokumente kako je to zatraženo u pismu Suda od 16. septembra 2022. godine. Podnosilac zahteva je priložio samo dva odgovora koji su u suštini identični sa njegovim prvobitnim zahtevom koji je podnet sudu dana 7. septembra 2022. godine.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je započeo njegov mandat u Sudu.
Dana 17. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je iznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.
Pregled činjenica
Sud se neće pozivati na činjenice u ovom slučaju jer iz spisa koji su uvršteni u ovom zahtevu, pregled činjeničnog stanja je objektivno nemoguć.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva pred Sudom nije naglasio akt javnog organa koji on osporava niti je tačno precizirao za koja to prava i osnovne slobode koje su zagarantovane Ustavom on smatra da su mu povređena.
Podnosilac zahteva se u suštini žali da se oseća diskriminisanim i ugroženim jer je „označen kao saradnik Miloševićevog režima” i traži od Suda „da kao Ustavni sud sprovede istragu, i to realno.”
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o Radu.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. Ustava, koji propisuju:
“(1) Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
(7) Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.”
U nastavku, Sud se dalje poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. (Individualni zahtevi) i 48. (Tačnost podneska) Zakona, koji propisuju:
Član 47
(Individualni zahtevi)
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.”
[...].
Član 48
(Tačnost podneska)
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”
U smislu gore navedenih odredaba, Sud ističe da shodno stavu 7, člana 113. Ustava, stavu 1, člana 47 i članu 48. Zakona, izuzev preciziranja konkretnog akta nekog javnog organa koji se osporava, strane su dužne da jasno i na adekvatan način predstave činjenice i tvrdnje u vezi sa povredama prava ili ustavnim odredbama. U okolnostima ovog slučaja, Sud primećuje da podnosilac zahteva, uprkos zahtevu Suda za pojašnjenje, (i) nije razjasnio pred Sudom akt javnog organa koji se osporava, (ii) nije naglasio za koja to prava i osnovne slobode koje su zagarantovane Ustavom on smatra da su mu povređena; i (iii) nije podneo pred Sudom odgovarajuću dokumentaciju.
Iz spisa predmeta i tvrdnji podnosioca zahteva, sud ne može da razume na šta se tačno žali, a samim tim i na kojoj odluci organa javne vlasti se zasnivaju njegovi zahtevi. Njegov zahtev sadrži navode o „označen”, “diskriminacija“ i “pretnje” ali ne identifikuje javni organ ili privatno lice koje mu “preti” ili koje ga “označava”.
U tom smislu, Sud se poziva na stav (5) pravila 35 Poslovnika o Radu, koje propisuje sledeće:
Pravilo 35
(Povlačenje, odbijanje i odbacivanje podnesaka)
[...]
“(5) Sud može odlučiti po kratkom postupku, odbiti podnesak ako je nepotpun ili nejasan, uprkos zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni podnesak.”
[...]
Sud ističe da gore navedeno pravilo Poslovnika o Radu omogućava Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku ako je, između ostalog, zahtev podnosioca nepotpun i nejasan, uprkos zahtevima Suda da dopuni i razjasni relevantni zahtev. Sud se obratio podnosiocu sa takvim zahtevom, ali iako je podnosilac zahteva odgovorio ponavljanjem svojih navoda, nije odgovorio ni na jedan od konkretnih zahteva Suda, kako je objašnjeno u Postupku ovim Sudom u ovoj odluci.
Stoga, Sud treba da utvrdi da zahtev podnosioca ne ispunjava proceduralne uslove za dalje razmatranje, zato što je nepotpun i nejasan, kao što je propisano u stavu (5) pravila 35 Poslovnika o Radu.
Sud podseća da teret sastavljanja, pojašnjenja i dopune zahteva pada na podnosioce zahteva, koji imaju direktan interes da Sud efikasno reši njihove navode i tvrdnje. U slučajevima kada podnosioci zahteva ne odgovore na zahteve Suda za razjašnjenje i dopunu zahteva, Sud odbija te zahteve po kratkom postupku. (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI 60/20, podnosilac zahteva: Savet Zajednice Islamske religije, Odluka o odbijanju od 18. februara 2021. godine, stav 36; KI90/20, podnosilac zahteva Arben Boletini, Odluka o odbijanju zahteva od 9. decembra 2020. godine, stav 25; kao i slučajevi br. KI78/20, KI79/20 dhe KI80/20, sa podnosiocem zahteva Hilmi Aliu i drugi, Odluka o odbijanju zahteva od 7. decembra 2020. godine, stav 33 kao i reference koje su tu korišćene).
Konačno, u skladu sa pravilom 35 (5) Poslovnika o Radu, zahtev se treba odbiti po kratkom postupku.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 22, 47 i 48. Zakona i pravilom 35 (5) Poslovnika o Radu, dana 17. januara 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ova odluka stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Radomir Laban Gresa Caka-Nimani
Agim Stublla
KI – Individualni zahtev
Odluka
Odluka o odbijanju zahteva
Drugi