USTAVNI SUD

KI11/20, Podnositeljka: Fllanza Pozhegu, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-13-0181-A0008 od 29. avgusta 2019. godine i rešenja o ispravci Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 10. oktobra 2019. godine

KI11/20, rešenje o neprihvatljivosti od 11. novembra 2020. godine, objavljeno 21. decembar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neovlašćena strana

Podnositeljka zahteva je Fllanza Pozhegu, sestra pokojne V.P., koja je bila stranka pred redovnim sudovima, a koja je preminula 20. januara 2015. godine.

Podnositeljka zahteva je pred Ustavnim sudom osporila presudu [AC-I-13-0181-A0008] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 29. avgusta 2019. godine i rešenje o ispravci Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 10. oktobra 2019. godine, kojim je usvojena, kao osnovana, žalba Kosovske agencije za privatizaciju protiv presude [SCEL-11-0075] Specijalizovanog veća, kojom je odlučeno da je pokojna sestra podnositeljke zahteva V.P. ispunila uslove da bude uvrštena na konačni spisak radnika sa legitimnim pravom na sticanje udela u prihodima od 20% od privatizacije DP „Agimi”.

Rešenjem o ispravci Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 10. oktobra 2019. godine, odlučeno je da je pokojna sestra V.P. podnositeljke zahteva uklonjena sa spiska radnika sa legitimnim pravom na sticanje udela u prihodima od 20% od privatizacije DP “Agimi” Đakovica.

Podnositeljka zahteva je pred Sudom tvrdila da je osporena odluka doneta uz povredu njenih osnovnih prava i sloboda utvrđenih članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo, kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. Protokola br. 1 (Zaštita imovine) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka zahteva je pred Sudom, u suštini, tvrdila i) da redovni sudovi nisu obrazložili osporenu odluku; (ii) da nije održana javna rasprava radi razmatranja njenih navoda i (iii) da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Kada je reč o rešenju o ispravci Žalbenog veća PKVS od 10. oktobra 2019. godine, podnositeljka zahteva nije dodatno razradila svoj zahtev po pitanju kako su navedenim rešenjem povređena njena prava zaštićena Ustavom.

Sud je primarnim pitanjem prihvatljivosti u ovom konkretnom slučaju smatrao činjenicu da li je ovaj zahtev podnela ovlašćena strana, kao što je propisano stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava.

Na osnovu člana 113.1 i 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (1) (a) Poslovnika, Sud je utvrdio da je zahtev neprihvatljiv jer je isti podnela strana koja nije ovlašćena.