USTAVNI SUD

KI156/18, Podnosioci zahteva: Verica (Aleksić) Vasić i Vojislav Čađenović, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-16-0207-A0001- A0006 od 31. maja 2018. godine

KI156/18, rešenje o neprihvatljivosti od 20. jun 2019. godine, objavljeno 17. jula 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Posebne komore Vrhovnog suda, očigledno neosnovan

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik)..

Dana 10. marta 2012. godine, Kosovska agencija za privatizaciju (KAP) je objavila privremeni spisak zaposlenih radnika koji su stekli pravo na udeo od 20% od privatizacije DP “Metohija remont“.

Podnosioci zahteva nisu bili na tom spisku. Smatrajući da su ostećeni, podnosioci zahteva su podneli žalbu Specijalizovanom veću Posebne komore Vrhovnog suda. Ovom žalbom, podnosioci zahteva su tražili da ih KAP uključi u spisak radnika koji su stekli pravo na udeo od 20%.

Specijalizovano veće je odbilo žalbu podnosilaca zahteva kao neosnovanu zbog nedostatka materijalnih dokaza, konkretno radne knjižice ili matične knjige radnika.

Podnosioci zahteva su uložili žalbu Žalbenom veću protiv presude Specijalizovanog veća.

Žalbeno veće je odbilo žalbu podnosilaca zahteva i potvrdilo odluku Specijalizovanog veća.

Podnosioci zahteva tvrde da su redovni sudovi pogrešno protumači činjenice i pogrešno protumačili zakon, što je prouzrokovalo kršenje člana 24., 31. i 46. Ustava kao i člana 14. i člana 6. EKLJP.

Sud primećuje da podnosioci zahteva nisu potkrepili dokazima da su osporenim odlukama povređena njihova prava i slobode garantovane Ustavom i EKLJP.

Sud smatra da podnosioci zahteva nisu izneli činjenice koje pokazuju da su odluke redovnih sudova na bilo koji način uzrokovale ustavnu povredu njihovih prava garantovanih Ustavom.

Shodno tome, Sud smatra, na ustavnoj osnovi, da je zahtev očigledno neosnovan i mora se proglasiti neprihvatljivim.