KI106/21, Podnosilac zahteva:: Bujar Shehu i drugi: Ocena ustavnosti presude AC-I-15-0212-A 0001 Žalbenog veća posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, od 22. avgusta 2019. godine
KI106/21, Rešenje o neprihvatljivosti od od 20. januara 2022. godine, objavljena 16. marta 2022. godine
Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristarsno suđenje, zahtev za uvođenje privremene mere, neiscrpljenje pravnih sredstava
Iz spisa predmeta proizilazi da su podnosioci zahteva 2005 godine kupili više parcela zemlje od tadasnjeg vlasnika N.Đ, među kojima je bila i parcela br. 1742, KZ Priština na mestu zvanom „Veternik“, u površini od 0.78,03 ha. Po zaključenju ugovra o kupoprodaji, podnosioci zahteva su se u katastarskoj evidenciji upisali kao vlasnici parcela. U međuvremenu javljaju se više lica koja smatraju da su ona nosioci imovinskog prava nad parcelom br. 1742, te shodno tome oni pokreću različite sudske postupke. Prvi sudski postupak pred Osnovnim sudom u kome se kao starnke u postupku pojavljuju podnosioci zahteva, pokrenulo je nekolik lice 2006 godine, a koji je još u postupku odlučivanja. Budući da taj sudski postupak podnosioci nisu u zahtevu osporavali, Sud se njime u rešenju nije ni bavio. Drugi sudski postupak koji podnosioci zahteva osporavaju pred sudom i koji je Sud analizireo u rešenju, je vođen pred većima Posebne komore, u kome kao stranke u potupku nisu učestvovali podnosioci zahteva, već je on vođen između lica Z.H., kao tužioca i Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) kao tužene.
Sagledavajući osporeni sudski postupak, Sud je u spisima predmeta, našao da je 2011 godine, KAP objavila tender za prodaju većeg broja parcela zemlje, koja je bila u vlasništvu Društevog preduzeća „D.P KOSOVA EXPORT“, među kojima je bila i parcela br.1742. Lice Z.H., je 2014 godine, podnelo Specijalnoj komori Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose Kosovskoj agenciji za privatizaciju (Specijalna komora PKVS), u kojoj je tražila, obustavu tender KAP-a, uvođenje mere obezbeđenja nad predmentnim parcelama, kao i priznanje imovinskog prava, između ostalog i na parcelu br.1742, pri tome navodeći, da je njen pravni prethodnik bio vlasnih spornih parcela. Specijalna komora PKVS, je prihvatila tužbeni zahtev lica Z.H., i odobrilo je uvođenje mere obezbeđenja,dok, što se tiče tužbenog zahteva za prizanje imovinskog prava, Specijalno veće PKVS, je donelo presudu C-II-14-0140-C0001, kojom je tužiocu Z.H., prizalo imovinska prava nas predmetnim parcelama kao i parcelom br.1742. KAP je podnela žalbu Žalbenom veću PKVS, koju je ono, presudom AC-I-15-0212-A0001 odbilo, navodeći da „sporna imovina, još od 1957 godine nije bila u ime DP-a, već u ime pretka tužilje i u ime tužilje“.
Budući da podnosioci zahteva nisu bile stranke u postupku, oni su shodno zakonu o uvidu u javna dokumenta tražili od Posebne komore Vrhovnog suda, da im se dostavi presuda AC-I-15-0212-A0001, Žalbenog veća PKVS. Osporena presuda je uručena podnosiocima zahteva 20. aprila 2021. godine.
Podnosioci su podneli zahtev Ustavnom sudu, smatrajući da je u toku trajanja postupka pred Većima posebne komore, njima povređena prava garantovana članovima 31,32,46,54,55,Ustava, kao i član 6 i član 1 protokola 1 EKLjP. Međutim suština njihovih navoda se odnosila na činjenicu da im je uskraćen pristup sudu prilikom donošenja presude [AC-I-15-0212-A 0001] Žalbenog veća PKVS-a kao i presude C-II-14-0140-C0001 Specijalnog veća PKVS.
Sud je tokom utvrđivanja svih okolnosti predmetnog zahteva, preduzeo veći broj procesnih radnji, koje su između ostalog uključivale i slanje većeg broja pisama relevantnim institucijama, kao i zastupniku podnosioca zahteva. Tako je Sud 23. novembra 2021. godine, poslao dopis zastupniku podnisioca zahteva u kome je tražio da zastupnik odgovori sudu “da li su podnosioci zahteva pokrenuli neki sudski postupka u cilju osporavanja presude AC-I-15-0212-A 0001 Žalbenog veća PKVS od 22. avgusta 2019. godine“.
Zastupnik podnosioca zahteva je poslao odgovor sudu 30. novembra 2021. godine, u kome je naveo, da su podnosioci 23. juna 2021. godine, poslali Žalbenom veću PKVS zahtev za ponavljanje sudskog postupka kao i izricanje mera obezbeđenja, u kome su tražili ispravku presude, AC-I-15-0212-AOOO1 Žalbenog veća PKVS i presude C-II-14-0140-C0001, Specijalnog veća PKVS. Takođe u odgovoru od 30 novembra 2021. godine, u dostavlenim dokumentima nalazilo se i rešenje C-I-21-0471, Žalbenog veća PKVS od 4.novembra 2021.godine, kao odgovor na zahteva podnosilaca od 30.novembra 2021.godine, u kome Žalbeno veće PKVS, obustavlja postupak odlučvanja po zahtevu podnosilaca od 23.juna 2021.godine, uz obrazloženje „da se slučaj trenutno nalazi na odlučivanje pred Ustavnim sudom i da će suđenje biti nastavljeno čim se Ustavni sud izjasni o predmetnom slučaju“.
Sud imajući u vidu da je našao da se postupak povodom zahteva za ponavljanje sudskog postupka kao i izricanje mera obezbeđenja nalaze na odlučivanje pred Žalbenim većem PKVS, a uzimajući u obzir načelo supsidijaranosti, doneo rešenje u kome se zahtev podnosioca zahteva proglašava neprihvatljivim, zbog toga što podnosioci zahteva nisu iscrpeli sva pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20 i 47 Zakona kao i u skladu sa pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o Radu, čime se daje mogućnost Žalbenom veću PKVS, da nastavi sa postupkom odlučivanja po zahtevu podnosilaca zahteva od 23. juna 2021. godine.
Sud je takođe odbio i zahtev podnosilaca za uvođenjem privremene mere shodno članu 27.1 Zakona, i pravilu 57. (4) (a) Poslovnika o radu, smatrajući da je i ovaj deo zahteva podnosioca pred sudom preuranjen.
Bujar Shehu dhe të tjerët
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje, Član 46 - Zaštita Imovine
Nisu iscrpljena pravna sredstva
Civilni