USTAVNI SUD

KI198/21, Podnosilac: Behlul Jashari, Ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda, za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-20-0265-A0001, od 2. jula 2021. godine

KI198/21, rešenje od 12. maja 2022. godine, objavljeno dana  9.juna  2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski spor, naknada, pogrešna primena zakona, pravo na rad, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na građanski spor, odnosno na novčani zahtev za naknadu zbog prevremenog raskida ugovora o radu do strane društvenog preduzeća DP „Rilindja“. Podnosilac zahteva je najpre podneo zahtev Organu za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) za naknadu zbog prevremenog prestanka radnog odnosa i njegov zahtev je odbijen iz razloga jer je isti zastareo. Nezadovoljan ovom odlukom, podnosilac zahteva je podneo žalbu pred Posebnom komorom Vrhovnog suda (PKVS), čije Specijalizovano veće je presudom [C-VI-17-0045] odbilo kao neosnovanu njegovu žalbu i potvrdilo odluku [PRN142-0021] Organa za likvidaciju KAP-a. Protiv ove presude, podnosilac zahteva je uložio žalbu Žalbenom veću PKVS-a, koje je, nakon analiziranja pokrenutih navoda, odbilo žalbu i potvrdilo presudu  Specijalizovanog veća kao ispravnu i zansnovanu na zakonu.

Podnosilac zahteva pred Ustavnim sudom iznosi navode o povredi njegovih prava 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava i članovima 6. [Pravo na pravično suđenje] i 13. [Pravo na delotvorni pravni lek] EKLJP-a obrazlažući da njegovo pravo nije zastarelo i prema tome on je trebao da primi kompenzaciju od DP “Rilindja”.

Sud utvrđuje da su u slučaju podnosioca zahteva ispoštovani svi gore navedeni uslovi od strane KAP i veća PKVS-a, čije je odlučivanje u potpunosti u skladu sa zahtevima člana 31. Ustava i člana 6.1 EKLJP-a. Sud u ovom slučaju primećuje da se podnosilac zahteva jednostavno nije složio sa ishodom postupka i presuđivanjem njegovog slučaja pred KAP i većima PKVS-a u vezi sa pitanjem zastarelosti. Međutim, njegovo  nezadovoljstvo samo po sebi ne može pokrenuti argumentovani navod o povredi osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom. Shodno tome Sud utvrđuje da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično suđenje spadaju u kategoriju (iii), pod-kategorije (b) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, stoga, kao takvi, isti se proglašavaju očigledno neosnovanim, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu na ustavnim osnovama.

Što se tiče navoda o povredi člana 49. Ustava i člana 13. EKLJP-a, Sud je utvrdio da je ovi navodi spadaju u treću kategoriju (iii), pod-kategorije (a), “nepotkrepljenih ili neobrazloženih”, stoga, kao takvi, ovi  navodi  podnosioca zahtev se treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim, kao što je propisano u stavu (1) (d) pravila 39 Poslovnika o Radu.