USTAVNI SUD

KI80/23, Podnosilac: Behgjet Stoliqi, Ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne Komore Vrhovnog suda [AC-I-21-0757-A0001], od 23. marta 2023. godine

KI80/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno dana 6. februara 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, ročište, neprihvatljiv zahtev    

Iz spisa predmeta proizilazi da suština ovog slučaja odnosi se na obaveštenje KAP-a o prestanku radnog odnosa podnosioca zbog likvidacije DP “Lavërtari-Blegtori” Prizren. Podnosilac zahteva je podneo žalbu KAP-u tražeći nadoknadu za period od 2004. do 2013. godine, za vreme koje je radio u DP „Lavërtari-Blegtori“ Prizren. Organ za likvidaciju KAP-a je odbio kao nevažeći zahtev podnosioca za nadoknadu za prevremeni raskid radnog odnosa.  U ovom slučaju, Organ za likvidaciju KAP-a je doneo dve odluke o odbijanju protiv podnosioca zahteva:  (i) odluka Organa za likvidaciju PRZ 009-0182, od 23. marta 2015. godine; i (ii) odluka Organa za likvidaciju PRZ 009-184, od 03. aprila 2015. godine.  Podnosilac zahteva je podneo žalbu PKVS-u protiv tužene strane KAP, u vezi sa odlukom Organa za likvidaciju DP „Lavërtaria-Blegtoria“, kojom je odbijen zahtev podnosioca zahteva za nadoknadu zbog prevremenog prestanka radnog odnosa.  PKVS je dva puta naložio podnosiocu zahteva da u roku od sedam (7.) odnosno tri (3.) dana dopuni žalbu i upozorio ga da je predmet žalbe samo Odluka [PRZ-009-0182] od 23. marta 2015. godine, a ne druge odluke Organa za likvidaciju. PKVS je:  (i) usvojio kao osnovanu žalbu podnosioca zahteva, u vezi odluke KAP-a, Organa za likvidaciju PRZ 009-0182, od 23. marta 2015. godine i obavezao je tuženu DP „Lavërtari-Blegtori“ da nadoknadi podnosioca zahteva za prevremeni prekid radnog odnosa; (ii) dok je odbacio kao neprihvatljivu žalbu podnosioca zahteva, u vezi sa odlukom KAP-a, Organa za likvidaciju PRZ 009-184, od 03. aprila 2015. godine.   PKVS je zaključio da je odluka Organa za likvidaciju PRZ 009-184, od 03. aprila 2015. godine osporena nakon zakonskog roka. Podnosilac zahteva je osporio samo tačku izreke odluke PKVS-a o odbacivanju žalbe kao neblagovremenu. Žalbeno veće PKVS-a je odbilo žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu. Žalbeno veće PKVS-a je ocenilo da je osporena odluka PKVS-a pravična i da je žalba na odluku KAP-a, PRZ 009-184 od 03. aprila 2015. godine bila neblagovremena jer su istekli svi zakonski rokovi za osporavanje iste.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je u suštini pokrenuo specifične navode koji se tiču neodržavanja ročišta u njegovom slučaju.  Podnosilac zahteva navodi da su neodržavanjem ročišta PKVS-a „bez sumnje“ povređene procesne garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Nakon ocene svih gore iznetih navoda podnosioca, Sud je utvrdio da razvijeni postupci pred PKVS-om i Žalbenim većem PKVS-a: (i) pokreću samo pravna pitanja ograničene prirode, kao što su zakonski rokovi; (ii) ne pokreću pitanja od posebne složenosti što bi učinilo održavanje ročišta neophodnim; kao i (iii) iz prirode slučaja proizilazi da su PKVS i Žalbeno veće PKVS-a, na osnovu podnesaka i pisanih materijala, rešili slučaj na pravičan i razuman način.

Kao posledica i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da su navodi podnosioca za povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što se precizira pravilom 34 (2) Poslovnika.