USTAVNI SUD

KI77/22, Podnosilac zahteva: Nuredein Sylejmani, Ocena ustavnosti presude Pml. br. 9/2022 Vrhovnog suda Republike Kosovo od 19. januara 2022. godine

 Ključne reči: individualni zahtev, obrazložena odluka, pravo legaliteta i proporcionalnosti, očigledno neosnovan zahtev

Sud skreće pažnju da se suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja odnosi na optužbe protiv podnosioca zahteva [i druge tri osobe] od strane STRK-a za učešće u terorističkoj grupi „Al Nusra“ u periodu od 10 – 23. marta 2013. godine kada je optužen za izvršenje krivičnog dela organizacija i učešće u terorističkoj grupi iz stava 2 člana 143. (Organizacija i učešće u terorističkoj grupi) Krivičnog zakonika Republike Kosovo br. 04/L-082 (u daljem tekstu: KZRK). Osnovni sud je podnosioca zahteva oglasio krivim za krivično delo „Organizacija i učešće u terorističkoj grupi“ i osudio ga na kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 3 (tri) godine i da isplati iznos od 100,00 (sto) i 50,00 (pedeset) evra na ime sudskog paušala. Nakon žalbe podnosioca zahteva i STRK-a, Apelacioni sud je odbio žalbe i potvrdio presudu Osnovnog suda. Na kraju, Vrhovni sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca, kao neosnovan. Na osnovu zahteva podnosioca od 1. decembra 2021. godine za objedinjavanje kazni, 20. aprila 2022. godine, Osnovni sud u Prištini je presudom [KP. br. 91/2022], preinačio presudu Osnovnog suda u Prištini – Veća za razmatranje [KP. br. 373/2021] od 11. juna 2021. godine i presudu Osnovnog suda u Prištini – Posebno odeljenje [PS. br. 33/2020] od 22. aprila 2021. godine, kojima je podnosiocu zahteva izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 10 (deset) meseci i novčana kazna u iznosu od 1.800,00 (hiljadu osamsto) evra.

Podnosilac zahteva osporava nalaze redovnih sudova i tvrdi: (I) navode o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a, tvrdeći povredu procesnih garancija zagarantovanih ovim članovima i naglašavajući: (i) neobrazloženost sudske odluke kao rezultat nerazmatranja argumenata podnosioca zahteva i izvođenja neprihvatljivih dokaza; (ii) povredu načela kontradiktornosti i jednakosti oružja, (II) povredu člana 33. [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima] Ustava u vezi sa članom 7. (Kažnjavanje samo na osnovu zakona) EKLJP-a, zbog nedavanja adekvatnog obrazloženja u vezi sa neutvrđivanjem trenutka nezakonitosti; i navode o (III) povredi člana 34. [Pravo lica da mu se ne sudi dva puta za isto krivično delo] Ustava u vezi sa članom 4. (Pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dvaput po istom predmetu) Protokola br. 7 EKLJP-a.

Povodom navoda o povredi člana 34. [Pravo lica da mu se ne sudi dva puta za isto krivično delo] Ustava, Sud je utvrdio da iako je odbrana podnosioca zahteva podnela Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude [P.S. br. 33/20] od 22. aprila 2021. godine Apelacionog suda, ne rezultira da su tvrdnje podnosioca zahteva u pogledu navoda o povredi člana 34. Ustava u vezi sa članom 4. Protokola br. 7 EKLJP-a pokrenute u zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetom Vrhovnom sudu. Stoga, Sud nalazi da se ova tvrdnja podnosioca zahteva odbija kao neprihvatljiva na proceduralnim osnovama zbog neiscrpljenja svih pravnih sredstava, kako to zahtevaju stav 7. člana 113. Ustava, stav 2. člana 47. Zakona i tačka (b) stava (1) pravila 39 Poslovnika o radu.

Sud je dalje pojasnio da je tvrdnja podnosioca zahteva o povredi člana 33. [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima] u vezi sa neutvrđivanjem trenutka nezakonitosti suštinski povezana sa tvrdnjom podnosioca zahteva o nedostatku obrazložene sudske odluke. Shodno tome, Sud je razmatrao ove tvrdnje kao povezane.

Sud je utvrdio da su redovni sudovi ispunili svoju ustavnu obavezu da daju dovoljno pravno obrazloženje u vezi sa zahtevima i navodima podnosioca zahteva. Shodno tome, podnosilac zahteva je imao koristi od prava da dobije obrazloženu sudsku odluku u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a. Sud je takođe ocenio da su redovni sudovi razjasnili trenutak nezakonitosti postupanja podnosioca zahteva. Shodno tome, ispunjene su procesne garancije člana 33. Ustava u vezi sa članom 7. EKLJP-a. Stoga, ova tvrdnja podnosioca zahteva o povredi člana 31 za neobrazloženost sudske odluke i člana 33. Ustava za neutvrđivanje trenutka nezakonitosti podnosioca zahteva je očigledno neosnovana na ustavnim osnovama, stoga ovaj deo zahteva se proglašava neprihvatljivim u skladu sa članom 113.7 Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.