Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 485/2020 od 17. juna 2021. godine

br. predmeta KI 155/21

Preuzimanje:
Sažetak

KI155/21, Podnosilac zahteva: Deli Shatri, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 485/2020 od 17. juna 2021. godine

KI155/21, rešenje o neprihvatljivosti od 10. novembra 2021. godine, objavljeno 6. decembar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski postupak, naknada štete, očigledno neosnovan zahtev 

Iz spisa predmeta proizilazi da je kuća podnosioca zahteva izgorela 2010. godine. On je tvrdio da je to uzrokovano kvarom na električnoj energiji, pa je shodno tome podneo tužbu protiv Energetske korporacije Kosova (EKK) i tražio naknadu materijalne štete i to iznos od 8.905 evra (za izgoreli nameštaj za domaćinstvo), kao i 14.379 evra (za renoviranje kuće), ukupno 23.284 evra, sa kamatama počev od 23. oktobra 2010. godine.

Osnovni sud u Mitrovici je delimično usvojio tužbu podnosioca zahteva i (i) obavezao EKK da podnosiocu zahteva nadoknadi materijalnu štetu pretrpljenu u njegovoj kući zbog požara nastalog električnom energijom u iznosu od 14.379,44 € i iznos od 533.00 € za izgoreli nameštaj i predmete u kući u iznosu od 14.912,44 € sa zakonskom kamatom za oročena sredstva u banci preko godinu dana bez određene namene od dana suđenja […]; (ii) odbio je, kao neosnovan, deo tužbenog zahteva u iznosu od 8.372,00 € na ime izgorelog nameštaja i predmeta. Nezadovoljni presudom Osnovnog suda, žalbu su uložili podnosilac zahteva i tuženi EKK. Apelacioni sud je odbio žalbe i potvrdio presudu Osnovnog suda. EKK je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu, gde je poslednje navedeni usvojio, kao osnovanu, reviziju i preinačio presudu Apelacionog suda i Osnovnog suda, tako što je odbio u celosti, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva je pred Sudom naveo da su mu osporenom odlukom povređena prava zagarantovana članovima 31. i 46. Ustava, tvrdeći da je Vrhovni sud, uzevši slučaj u svoje ruke i bez ikakvog drugog veštačenja, odbio tužbu, iz činjenice da sud u veštačenju veštaka R.S.-a nije doneo nikakve zaključke i nije imao analitički pristup. Prema podnosiocu zahteva, Sud je preuzeo ulogu veštaka tako što je uskratio veštačenje grupe veštaka. Podnosilac zahteva je naveo, između ostalog, da je tražio od Suda da utvrdi da su mu povređena prava zagarantovana članovima 31. i 46. Ustava.

Sud je primetio da se suština navoda podnosioca zahteva odnosi na pravo na pravično i nepristrasno suđenje u vezi sa pravom na imovinu.

Što se tiče navoda o povredi člana 31. Ustava, Sud je utvrdio da je podnosilac zahteva imao priliku da iskoristi kontradiktorni postupak i da je imao priliku da u različitim fazama postupka iznese navode i dokaze koje je smatrao relevantnim za njegov slučaj; imao je priliku da efikasno ospori navode i dokaze koje je iznela suprotna strana; redovni sudovi su saslušali i ispitali sve njihove navode, koji su, objektivno, bili relevantni za rešavanje predmeta, te da su detaljno izneti činjenični i pravni razlozi osporene odluke, a samim tim je i postupak uzet kao celina, bio pravičan.

Sud je istakao da u okolnostima ovog slučaja, podnosilac zahteva, pored navoda o povredi člana 31. Ustava, kao rezultat pogrešnog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešnog tumačenja zakona, jer su redovni sudovi primenili pravilo „na štetu ovog podnosioca zahteva“, ne potkrepljuje dovoljno niti argumentuje pred Sudom kako je ovo tumačenje važećeg zakona od strane redovnih sudova moglo biti „očigledno pogrešno“, što je rezultiralo „proizvoljnim“ ili „očigledno neobrazloženim zaključcima“ za podnosioca zahteva ili kako postupci pred redovnim sudovima, u celini, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni. Pored toga, Sud ocenjuje da su redovni sudovi uzeli u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, navode podnosioca zahteva i da su ih jasno obrazložili.

Što se tiče navoda o povredi člana 46. Ustava, Sud je primetio da podnosilac zahteva, pored navoda „povređena su prava … u vezi sa zaštitom imovinskih prava iz člana 46“, nije posebno objasnio kako je došlo do povrede ovog člana Ustava. S tim u vezi, Sud je podsetio da je dosledno naglašavao da samo pozivanje na članove Ustava i EKLJP-a i njihovo pominjanje nije dovoljno da se pokrene argumentovana tvrdnja o povredi Ustava. Kada se tvrde ovakve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju dati potkrepljene navode i ubedljive argumente.

Na kraju, Sud je zaključio: da su navodi o povredi člana 31. Ustava u vezi sa navodima podnosioca zahteva da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešno tumačen važeći zakon navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“, i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama; kao i navodi u vezi sa tvrdnjama podnosioca zahteva o povredi člana 46. Ustava su proglašeni kao očigledno neosnovani, jer se smatraju navodima koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljenih“ i „neobrazloženih“ navoda. Prema tome, zahtev je u celini proglašen neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.

podnosiocu:

Deli Shatri

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni