USTAVNI SUD

KI 24/17, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 308/2015 od 12. januara 2017. godine

 KI 24/17, Podnosilac Bedri Salihu

Presuda od 27. maja  2019. godine, objavljeno 24. jula 2019.godine

Ključne reči: Individualni zahtev, neobrazložena sudska odluka, (ne)pristrasan sud  

 Podnosilac zahteva je naveo da je osporena presuda, odnosno Presuda [Rev. nr. 308/2015] od 12. januara  2017. godine, doneta uz povredu njegovih osnovnih prava i sloboda koje su zagarantovane u članu 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, jer, po podnosiocu zahteva, osporena Presuda (i) nije primenila Presudu Suda u slučaju KI18/16 i samim tim, nastavlja da ne ispunjava standarde jedne obrazložene sudske odluke; i (ii) doneta je od strane jednog pristrasnog suda, jer je sastav Veća za odlučivanje Vrhovnog suda bio identičan sa Većem koje je odlučilo i prvi put u njegovom slučaju, i to putem Presude [Rev.nr.308/2015] od 12. novembra 2015. godine, a koje je Sud proglasio nevažećim u slučaju KI18/16.

U vezi sa prvim navodom, Sud je utvrdio da je Presuda Vrhovnog suda [Rev. br. 308/2015] od 12. januara 2017. godine nije ispravila nepdostatke utvrđene presudom Suda u slučaju KI18/16; i samim tim, nastavlja da ne ispunjava standarde jedne obrazložene sudske odluke kao što je to zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6.  Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, proglašavajući istu nevažećom i vraćajući slučaj podnosioca zahteva po drugi put na ponovno odlučivanje u Vrhovni Sud.

Sa druge strane, u vezi sa drugim navodom podnosioca zahteva, odnosno u vezi sa navodima koji se tiču jednog nepristrasnog suda, Sud je razmotrio (i) opšte principe Evropskog Suda za Ljudska Prava u vezi sa kriterijumima za ocenu nepristrasnosti jednog suda; (ii) koncept subjektivne i objektivne nepristrasnosti suda; (iii) praksu Evropskog Suda za Ljudska Prava u aspektu procene nepristrasnosti jednog suda, odnosno koncepta “legitimnih sumnji” i činjenice da iste trebaju biti “objektivno opravdane” na način da bi se mogla utvrditi nepristrasnost jednog suda; (iv) odgovarajuće sudske prakse u vezi sa određivanjem sudskih tela/veća u istom sastavu za ista sudska pitanja; i na kraju je utvrdio da (v) iako je presuda Vrhovnog Suda [Rev. nr 308/2015] od 12. januara 2017. godine  , doneta od strane istog sastava Veća, koje je takođe odlučivalo u prethodnoj Presudi, odnosno, u Presudi [Rev.308/2015] od 12. novembra 2015. godine, rezultirajući tako  “legitimnim sumnjama” u vezi sa nepristrasnošću suda, po proceni Suda, ove sumnje, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, nisu “objektivno opravdane”.

Kao zaključak, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i pravilima 56 (1) i 74 (1) Poslovnika o radu, jednoglasno, na sednici od 27. maja 2019. godine, Sud je proglasio zahtev prihvatljivim, utvrdio je da je bilo povreda člana 31 Ustava a u vezi sa članom 6.  Evropske Konvencije o Ljudskim pravima i proglasi je nevažećom Presudu Vrhovnog suda [Rev. nr. 308/2015] od 12. januara  2017. Godine, zbog toga što sudska odluka nije obrazložena.