USTAVNI SUD

KI60/23, Podnosilac: Avdi Shala, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 208/2022, 0d 19. oktobra 2022. godine 

KI60/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno dana 5. marta 2024. godine  

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Podnosilac zahteva je bio član Komisije za istraživanje vazduhoplovnih nesreća i incidenata (KIVNI) do 6. novembra 2014. godine. U međuvremenu, KIVNI je raspisao konkurs za poziciju člana KIVNI-a za period od 2014. do 2016. godine, dok je podnosioca odbio. Podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu na odluku [br. 05/48] KIVNI-a od 15. aprila 2016. godine, tražeći da se ista ukine, sa obrazloženjem da je prilikom procesa izbora članova povređen stav 9, člana 31. Zakona br. 03/L-051 o civilnom vazduhoplovstvu usled nenastavljanja njegovog mandata. Nakon žalbe, Apelacioni sud, presudom [Ac. br. 2209/17] od 28. oktobra 2021. godine, odbio je žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu. Onda, Vrhovni sud je, presudom [Rev. br. 208/2022], odbio reviziju, kao neosnovanu, sa obrazloženjem da osporena presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka niti pogrešnom primenom materijalnog prava.

Iz spisa predmeta, Sud primećuje da suština navoda podnosioca zahteva spada u delokrug člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP-a, budući da se njegova žalba odnosi na prekomerno trajanje postupka pred redovnim sudovima, odnosno pravo na pravično suđenje u razumnom roku.   Sud podseća na navod podnosioca zahteva da je Apelacioni sud, od trenutka podnošenja žalbe (2017), doneo odluku 2021. godine, odugovlačeći njegov slučaj u suprotnosti sa načelom donošenja odluke u razumnom roku.

Sud naglašava da se kašnjenje u datoj fazi postupka može tolerisati, pod uslovom da celokupno trajanje postupka nije predugo (vidi, slučaj ESLJP-a: Pretto i drugi protiv Italije, zahtev br. 7984/77, presuda od 8. decembra 1983. godine, paragraf 37). Sud razmatra postupak u celini u okolnostima konkretnog slučaja, što znači da iako se redovni sudovi mogu smatrati odgovornim za neke procesne nedostatke koji su prouzrokovali odugovlačenje postupka, oni su ipak ispunili svoju obavezu da ispitaju slučaj na brz način u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a (vidi, slučaj ESLJP-a: Nicolae Virgiliu Tănase protiv Rumunije, zahtev br. 41720/13,  presuda od 25. juna 2019. godine, paragraf 213).

U tom smislu, Sud ocenjuje da je slučaj podnosioca zahteva u sve tri sudske instance rešen u trajanju od skoro 6 (šest) godina, 4 meseca i 12 dana.  Međutim, Sud primećuje da su različite faze sudskog postupka sprovedene u redovnim sudovima karakterisale kašnjenja izazvana u drugostepenom postupku, koja su verovatno mogla da se izbegnu, ali nisu dovoljno ozbiljna da bi se zaključilo da je ukupno trajanje postupka bilo predugo. Stoga, dozvoljena granica postupka u celini nije prekoračena i stoga se ne smatra da je njihovo trajanje nerazumno (vidi, slučaj ESLJP-a: Pretto i drugi protiv Italije, gore citiran, paragraf 37).

Sledstveno tome, u svetlu okolnosti ovog slučaja, Sud, uzimajući u obzir ponašanje podnosioca zahteva i relevantnih organa, zaključuje da su dotični sudovi od trenutka kada su pokrenuti bili prilično aktivni odlučujući u razumnim vremenskim rokovima.  Shodno tome, Sud zaključuje da su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a.