USTAVNI SUD

KI171/20, Podnosilac: Jakup Ramadani, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 203/2020 od 23. septembra 2020. godine

KI171/20, Rešenje o neprihvatljivosti od 7. oktobra 2021. godine, objavljeno 1. novembar 2021. godine

Ključne reči: pojedinačni zahtev, pravni kontinuitet, pasivni legitimitet, pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da je preduzeće za distribuciju električne energije “Elektrokosovo” iz Prištine, distribucija u Uroševcu dana 02.02.1991. godine donela odluku br.273 o udaljavanju sa posla podnosioca zahteva kao i drugostepenu odluku br.710 od 07.03.1991. godine o odbijanju prigovora podnosioca zahteva. Obrazloženje otkaza podnosiocu zahteva je bilo to da on dugoročno nije izvršavao svoje radne dužnosti kao i bežanje sa posla pre završetka radnog vremena.

podnosilac zahteva je podneo tužbu protiv Energetske Korporacije Kosova (KEK) a u vezi sa kompenzacijom ličnih primanja.

Osnovni sud je odbio u potpunosti tužbeni zahtev podnosioca zahteva protiv tužene KEK u vezi sa kompenzacijom ličnih prihoda zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene. Osnovni sud je objasnio da: (i) tuženoj strani, KEK-u, nedostaje pasivna legitimacija jer nije preduzela nikakvu radnju za prekid radnog odnosa tužioca (podnosioca zahteva); (ii) podnosiocu zahteva je prekinut radni odnos od strane Elektrokosova; (iii) tužena strana, KEK, nema pravni kontinuitet sa prethodnim subjektom Elektrokosovom, sa kojim je podnosilac zahteva i zasnovao radni odnos; (iii) tužena strana, KEK, je registrovana u privremenom registru biznisa UNMIK-a dana 6.10.2000. godine; i, (iv) tužena strana, KEK, nema pasivnu legitimaciju jer ista nije prekinula radni odnos podnosiocu zahteva. Ovo obrazloženje Osnovnog suda je potvrđeno i od strane Apelacionog suda i Vrhovnog suda.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je naveo povrede njegovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima 7 [Vrednosti], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46 [Zaštita Imovine], 49 [Pravo na Rad i Obavljanje profesije] i 121 [Imovina] Ustava. Podnosilac zahteva tvrdi da postoji kontinuitet između Elektrokosova i KEK-a.

Pri ocenjivanju navoda podnosioca zahteva, Sud ocenjuje da je pitanje nasledstva Eketrokosova od KEK-a stvar koja se utvrđuje od strane redovnih sudova u okviru njihovih dužnosti i prerogativa za utvrđivanje činjeničnog stanja i primenu materijalnog i proceduralnog zakona u individualnim slučajevima i u tom pravcu se ne može reći da je došlo do povrede proceduralnih garancija iz člana 31 Ustava. Pored toga, redovni sudovi su objasnili da ne postoji pravni kontinuitet jer je tužena strana KEK registrovana kao novi operater energetske mreže pod upravom UNMIK-a dana 6.10. 2000. godine.

Sud je takođe naglasio da je u svojoj jurisprudenciji o sličnim pitanjima usvojio konstatacije i stavove Vrhovnog suda da: (i) KEK nema pasivni legitimitet, (ii) KEK nema pravni kontinuitet sa prethodnim subjektom Elektrokosova i da (iii) ova konstatacija i stav Vrhovnog suda ne povređuje procesne garancije iz člana 31. Ustava.

Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, i treba se proglasiti neprihvatljivim, kako je propisano u članu 113.7 Ustava, članu 47 Zakona i pravilu 39 (2) Poslovnika o Radu.