USTAVNI SUD

KI218/21, Podnosilac: Shemsi Hajdini, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 108/2021, od 21. septembra 2021. godine

KI218/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 26. maja 2022. godine, objavljeno dana 20.juna 2022.godine

Ključne reči: Pravo na pravično i nepristrasno suđenje, jednaki tretman, zahtev neprihvatljiv, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosiocu zahteva u odluci SSK-a, završen radni odnos zato što je dostigao dob penzionisanja. Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo tužbu pred Osnovnim sudom a protiv odluke SSK-a, gde je tražio naknadu od tri mesečne plate za jubilarnu nagradu kao i tri plate za ispraćaj u penziju. Osnovni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva uz obrazloženje da se odredbe Kolektivnog sporazuma, na koji se poziva podnosilac zahteva, ne primenjuju za sudije zato što SSK nije bio strana potpisnica Kolektivnog sporazuma, i, samim tim ne može da stvara pravne efekte u slučaju podnosioca zahteva, i, pored toga, u slučaju podnosioca se primenjuje Zakon o Sudovima koji je propisuje ovakvu vrstu kompenzacija za sudije. Gore navedena presuda Osnovnog suda je bila usvojena i od strane Apelacionog Suda i od strane Vrhovnog suda.

Podnosilac zahteva osporava gore navedene nalaze Vrhovnog suda, navodeći da je osporenom presudom povređeno njegovo pravo na jednakost pred zakonom, zagarantovano članom 24 kao i njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava.

U vezi sa gore navedenim tvrdnjama podnosioca zahteva, Sud je prvenstveno naveo načela sudske prakse Suda kao i prakse Evropsko Suda za Ljudska prava, a u vezi sa doktrinom četvrtog stepena, i nakon toga je primenio istu u okolnostima ovog konkretnog slučaja.

Što se tiče specifičnih navoda podnosioca zahteva da se odredbe Kolektivnog sporazuma, odnosno član 2 i član 3 potonjeg trebaju primeniti i u slučaju podnosioca zahteva, i pored toga, po njegovim tvrdnjama, analogno se treba primeniti i Zakon o Radu, Sud je zaključio da podnosilac zahteva u svom zahtevu nije uspeo da dokaže i potkrepi svoj navod da je Vrhovni sud u tumačenju i primeni materijalnog prava povredio njegovo pravo zagarantovano članom 31. Ustava, i shodno tome, ovaj navod je očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva da ke on diskriminisan u odnosu na neke njegove kolege, koje su, po navodima podnosioca zahteva, bili nadoknađeni prilikom penzionisanja, Sud je zaključio da podnosilac zahteva, izuzev gore navedene tvrdnje da je tretiran drugačije od njegovih kolega, nije podneo dokaze niti je dalje potkrepio svoj zahtev u prilog ovoj tvrdnji.

Samim tim, Sud je odlučio da se zahtev u çelini proglasi neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.