USTAVNI SUD

KI122/19, Podnosilac zahteva: F.M., ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova PML. br. 49/2019 od 7. marta 2019. godine u vezi sa presudom Apelacionog suda Kosova PA1. br. 358/2018 od 19. novembra 2018. godine i presudom Osnovnog suda u Prištini P. br. 927/14 od 15. januara 2018. godine

KI122/19, rešenje o neprihvatljivosti od 9. jula 2020. godine, , objavljeno 31.avgust 2020.godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, jednakost oružja, izvođenje dokaza, odbrana ćutanjem, neobjavljivanje identiteta  

Dana 15. januara 2018. godine, Osnovni sud u Prištini je podnosioca zahteva, zbog toga što je sa ciljem prekida trudnoće oštećene X  i kao posledica fizičkog nasilja izvršenog nad njom, oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela “Nezakonit prekid trudnoće” u pokušaju i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine. Protiv presude Osnovnog suda, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu, koju je ovaj sud odbio kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je dalje podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu navodeći, između ostalog, da su pobijane presude zasnovane na iskazu oštećene strane koji je u suprotnosti sa materijalnim dokazima i da Osnovni sud nije uzeo u obzir činjenicu da se na ročištu za glavni pretres pred njim branio ćutanjem. Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti utvrdivši da je Osnovni sud uzeo u obzir i druge dokaze i da je poštovao pravo podnosioca na odbranu ćutanjem tokom sudskih pretresa pred ovim Sudom.

Podnosilac zahteva osporava ove nalaze pred Sudom, navodeći da su povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članom 24. [Jednakost pred zakonom] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) i članom 7. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: UDLJP), članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa članom 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) EKLJP, članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, kao i članovima 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava. Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje, Sud primećuje da se navodi podnosioca zahteva odnose na: (i) izvođenje dokaza od strane suda i načelo jednakosti oružja; (ii) odbranu ćutanjem i (iii) obrazloženje sudske odluke od strane Vrhovnog suda.

Sud je nakon ocene navoda podnosioca zahteva, primenjujući i standarde sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava utvrdio da je zahtev neprihvatljiv zbog toga što su (i) navodi o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, kao i članom 24. Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP i članom 7. UDLJP, neprihvatljivi jer su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama kao što je utvrđeno članovima 47. i 48. Zakona i stavom (2) pravila 39. Poslovnika i (ii) navodi o povredi člana 29. Ustava u vezi sa članom 5. EKLJP, kao i članom 54. Ustava, neprihvatljivi na osnovu člana 48. Zakona u vezi sa tačkom (d) stava (1) pravila 39. Poslovnika.

Na kraju, Sud je u skladu sa pravilom 32. Poslovnika i na osnovu spisa predmeta, te uzimajući u obzir osetljivost slučaja, ocenio da se u cilju zaštite identiteta žrtve i maloletnog lica, neobjavljivanje identiteta podnosioca zahteva smatra neophodnim.