USTAVNI SUD

Podnosilac: Branislav Gajin, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 332/2022 od 27. septembra 2022. godine

KI05/23, rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno 29. februara 2024.godine

Ključne reči: individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan  

Podnosilac zahteva je oglašen krivim za krivično delo neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga iz člana 281. stav 1.9 u vezi sa članom 273. stavovi 2. i 3. Krivičnog zakonika. Podnosilac zahteva je 2018. godine po prvi put oglašen krivim od strane Osnovnog suda presudom [DTKD. K. br. 112/2018] dostavljenom 12. marta 2019. godine. Protiv ove odluke žalbu je Apelacionom sudu izjavilo Osnovno tužilaštvo u Peći, a nakon analize žalbe, presuda je preinačena na taj način što mu je kazna sa 4 povećana na 6 godina, presudom [PAKR. br. 206/2019]. Ovu odluku je potvrdio Vrhovni sud presudom [Pml. br. 265/2019] od 9. oktobra 2019. godine, nakon odbijanja zahteva za zaštitu zakonitosti.

Dana 26. februara 2020. godine, podnosilac zahteva je ponovo podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude [PAKR. br. 206/2019] Apelacionog suda, navodeći da mu prvostepena presuda nije dostavljena i da je on učestvovao na drugostepenoj raspravi, a da nije imao mogućnost da se žali i iznese svoje stavove u vezi sa presudom, čime mu je uskraćeno pravo na odbranu, usled čega je učinjena bitna povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku.

Dana 27. septembra 2022. godine, Vrhovni sud je presudom [Pml. br. 332/2022] konačno odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv presude [PAKR. br. 206/2019] Apelacionog suda od 16. maja 2019. godine, koji je sadržavao navode o uskraćivanju prava podnosioca zahteva na odbranu.

Sud naglašava da predmet spora u trenutnom zahtevu predstavlja presuda [Pml. br. 332/2022] Vrhovnog suda od 27. septembra 2022. godine. Sud primećuje da odluka koja se osporava u konkretnom zahtevu, odnosno presuda [Pml. br. 332/2022] Vrhovnog suda od 27. septembra 2022. godine, koja je doneta u istoj predmetnoj stvari podnosioca zahteva, nije ranije osporena i da samim tim predstavlja novi predmet spora pred Sudom, koji će biti podvrgnut ustavnoj oceni od strane Suda.

Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da su mu time što nije primio, odnosno nije obavešten o prvostepenoj odluci, uskraćena prava da uloži žalbu u drugom stepenu, čime je doveden u situaciju da ne može delotvorno da iznese svoju odbranu protiv prvostepene odluke. S tim u vezi, podnosilac argumentuje da je usled ovog izostanka obaveštenja došlo do toga da nije imao dovoljno vremena da opiše/pripremi odbranu u drugom stepenu žalbenog postupka.

Prilikom razmatranja navoda podnosioca zahteva, Sud je, analizirajući i praksu ESLJP-a, došao do zaključka da član 30. Ustava u vezi sa članom 6. stav 3 (b) EKLJP-a garantuje optuženom “adekvatno vreme i uslove za pripremu svoje odbrane” i stoga podrazumeva da delatnost suštinske odbrane u njegovo ime može obuhvatati sve što je “neophodno” za pripremu sudskog razmatranja. Optuženi mora imati mogućnost da svoju odbranu organizuje na odgovarajući način i bez ograničenja u pogledu mogućnosti iznošenja svih relevantnih argumenata odbrane pred sudskim telom i na taj način da utiče na ishod postupka. Odredba se krši samo ako to postane nemoguće (vidi predmet ESLJP-a Can protiv Austrije, br. 9300/81, izveštaj Komisije od 12. jula 1984. godine, Serija A br. 96, stav 53).

Sud ističe da optuženi treba da bude u mogućnosti da zatraži odlaganje ili ostavljanje za kasnije sednice, ako vidi bilo kakav problem sa utvrđenim rokom (vidi predmete ESLJP-a Campbell i Fell protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 28. juna 1984. godine, stav 98; Bäckström i Andersson protiv Švedske, predstavka br. 67930/01, odluka od 5. septembra 2006. godine; Craxi protiv Italije (br. 1), stav 72), osim u izuzetnim okolnostima (Goddi protiv Italije, predstavka br. 8966/80, presuda od 9. aprila 1984. godine, stav 31) ili ako u domaćem pravu i praksi nema osnova za tako nešto (Galstyan protiv Jermenije, predstavka br. 26986/03, presuda od 15. novembra 2007. godine, stav 85).

Sud primećuje da podnosilac zahteva u suštini navodi da je nedovoljan rok za izražavanje svojih stavova u vezi sa ožalbenom presudom prouzrokovao ozbiljno ograničenje njegovih prava na odbranu u sudskom postupku koji je vođen u drugom stepenu.

Sud, nadalje, pozivajući se na sadržaj osporene presude Vrhovnog suda, primećuje da je odbrana podnosioca zahteva podnela drugostepenu žalbu i da je podnosilac zahteva učestvovao na drugostepenoj sednici u prilog žalbe koju je podneo njegov advokat. Pored toga, podnosiocu zahteva je data mogućnost da se izjasni o svom slučaju u vreme razmatranja njegove žalbe od strane drugostepenog suda, ali, kao što se vidi iz spisa predmeta, podnosilac zahteva je odbio da se dalje izjasni u vezi sa svojim slučajem u sudskom postupku koji je vođen u drugom stepenu.

Sud primećuje da podnosilac zahteva stavlja naglasak na navod o nedostatku vremena za pripremu odbrane tokom vođenja rasprave u drugom stepenu.

U smislu ovog navoda, Sud će se pozvati na član 291. [Odlaganje sudske rasprave] Zakonika o krivičnom postupku, koji propisuje da “Sudija pojedinac ili predsednik veća može zbog dobro osnovanih razloga da odloži datum održavanja glavnog pretresa na predlog strana ili branioca ili po službenoj dužnosti”.

U svetlu ovoga, Sud primećuje da bi ovo pravo stranaka predviđeno gore pomenutim zakonodavstvom bilo dovoljno da podnosilac zahteva ispravi bilo kakvu vrstu nepravilnosti ili vremensko ograničenje u vezi sa pripremom odbrane tokom vođenja sudskog postupka u drugom stepenu.

Sud ocenjuje da je u svim okolnostima podnosiocu zahteva dato “odgovarajuće vreme” da pripremi svoju odbranu, te da nije dokazano pred Sudom da je tražio odlaganje sednice. Niti je pokazano/dokazano da su podnosilac zahteva i njegova odbrana u bilo kom trenutku iskoristili svoje pravo da skrenu pažnju nadležnih organa na ova pitanja u vezi sa vremenskim ograničenjima, ako je smatrao da su to važna pitanja u pripremi njegove odbrane.

Shodno tome, Sud je sve navode podnosioca zahteva proglasio očigledno neosnovanim i samim tim neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika.