USTAVNI SUD

KI230/19, Podnosilac zahteva: Albert Rakipi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 253/2019 od 30. septembra 2019. godine

KI230/19, presuda od 9. decembra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za održavanje javne rasprave, prihvatljiv zahtev, princip kontradiktornosti, princip jednakosti oružja, odsustvo obrazložene sudske odluke, službeno lice, korišćenje analogije u krivičnom pravu, povreda prava na pravično i nepristrasno suđenje

1. Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa tim da je podnosilac zahteva, 2015. godine, optužen od strane Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo (u daljem tekstu: STRK) da je u saizvršilaštvu, kao direktor kompanije [kompanija ISN] u Republici Albaniji dobio ugovor sa Univerzitetom u Prištini za prevođenje nekoliko knjiga, i da je radi sticanja protivpravne imovinske koristi za kompaniju “falsifikovao originalni ugovor”, nakon čega je došlo i do izmene ugovora, čime je kompaniji omogućena veća imovinska korist za istu količinu usluga. Dana decembra 2017. godine, Osnovni sud u Prištini, Odeljenje za teška krivična dela je presudom PKR. br. 432/15, nakon što je utvrdio da je podnosilac zahteva imao status službenog lica, oglasio istog krivim za izvršenje krivičnog dela “prevara pri vršenju službene dužnosti“ u saizvršilaštvu iz člana 341. stav 3. u vezi sa članom 23. Privremenog krivičnog zakona Kosova i kao rezultat toga, osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od šest (6) meseci, pri čemu mu je kaznu zatvora zamenio novčanom kaznom u iznosu od 10.000 (deset hiljada) evra. Protiv preduse Osnovnog suda, podnosilac zahteva, dvojica drugih osuđenih i STRK su izjavili žalbe Apelacionom sudu. Podnosilac zahteva je konkretno tvrdio (i) da je Osnovni sud nezakonito odbio izvođenje prepiske putem e-pošte koju je on predložio kao materijalni dokaz; (ii) da on nije imao status službenog lica; i (iii) povredu odredaba krivičnog postupka iz razloga što imovinsko-pravni zahtev nije podnelo nadležno lice. S druge strane, STRK je svojom žalbom tražio da se preinači odluka o kazni. Apelacioni sud je, između ostalog, presudom [PAKR br. 27/2018] od 2. maja 2018. godine, delimično usvojio žalbu podnosioca zahteva samo u odnosu na imovinsko-pravni zahtev i uputio Univerzitet u Prištini na građansku parnicu radi ostvarivanja ovog zahteva, te usvojio u celosti žalbu STRK-a i preinačio odluku o kazni, i shodno tome, podnosiocu zahteva izrekao kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine. Kao rezultat zahteva za zaštitu zakonitosti koji je podnosilac zahteva podneo Vrhovnom sudu u kojem se on, između ostalog, žalio na to da nije održana rasprava Žalbenog veća, čime mu je, po njegovom mišljenju, uskraćeno predočavanje novih dokaza, Vrhovni sud je presudom Pml. br. 238/2018 od 5. oktobra 2018. godine, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac zahteva i ukinuo presudu Apelacionog suda, i vratio predmet istom sudu na ponovno odlučivanje. U postupku ponovnog odlučivanja, Apelacioni sud je presudom PAKR. br. 528/2018 od 16. aprila 2019. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda od 18. decembra 2017. godine. Podnosilac zahteva je u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo (i) povredu jednakosti oružja i principa kontradiktornosti kao rezultat neizvođenja elektronske prepiske kao materijalnog dokaza od strane Osnovnog suda; (ii) pogrešno tumačenje zakona i povredu principa zabrane analogije u krivičnom pravu, kao rezultat toga što je okvalifikovan kao službeno lice. Vrhovni sud je presudom Pml. 253/2019 od 30. septembra 2019. godine, odbio, kao neosnovan, zahtev podnosioca za zaštitu zakonitosti i potvrdio presude Osnovnog suda od 18. decembra 2017. godine i Apelacionog suda od 16. aprila 2019. godine. Vrhovni sud je potvrdio stanovište nižestepenih sudova u pogledu toga što nisu prihvatili izvođenje elektronske prepiske kao materijalnog dokaza i njihovo tumačenje u pogledu kvalifikovanja podnosioca zahteva kao službeno lice, koji je kao posledica toga osuđen za izvršenje krivičnog dela prevara pri vršenju službene dužnosti.

2. Podnosilac zahteva u vezi sa gore navedenim utvrđenjima redovnih sudova, a konkretno onim Vrhovnog suda, naveo da su mu povređena prava zagarantovana članom  [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP) i članom 10. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: UDLJP). Podnosilac zahteva je u suštini tvrdio povredu principa kontradiktornosti i jednakosti oružja, kao rezultat neizvođenja elektronske prepiske kao materijalnog dokaza, i (ii) pogrešno tumačenje zakona od strane redovnih sudova koji su, po njegovim rečima, upotrebom analogije, pogrešno protumačili da je on imao status službenog lica. U nastavku, podnosilac zahteva je takođe tražio i da se održi javna rasprava pred Sudom.

3. Sud je prilikom ocene prihvatljivosti zahteva utvrdio da je podnosilac zahteva (i) ovlašćena strana jer je podneo zahtev u svojstvu pojedinca radi zaštite prava; (ii) naglasio osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom za koje tvrdi da su povređeni; (iii) podneo svoj zahtev u roku; (iv) da zahtev nije očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i shodno tome zaključio da je zahtev podnosioca prihvatljiv.

4. Sud je u nastavku povodom navoda podnosioca zahteva o povredi njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje kao rezultat pogrešnog tumačenja zakona od strane redovnih sudova kada su ga okvalifikovali kao službeno lice, odlčio da ovaj navod razmotri u kontekstu njegovog prava na obrazloženu sudsku odluku, koja je takođe sastavni deo prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP.

5. Nakon ocene navoda podnosioca zahteva, primenivši i standarde sudske prakse Suda i Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa principom kontradiktornosti i jednakosti oružja i odsustvom obrazložene sudske odluke, kao principa i garancija koje su zajamčene članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP, Sud je: (i) povodom navoda podnosioca zahteva o povredi principa “jednakosti oružja” i “principa kontradiktornosti” kao rezultat neprihvatanja predloženog dokaza od strane redovnih sudova, utvrdio da su neosnovani navodi podnosioca zahteva da mu je povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP; i (ii) što se tiče odsustva obrazložene sudske odluke, utvrdio da je pri donošenju presude br. 253/2019 od 30. septembra 2019. godine, Vrhovni sud propustio da obrazloži suštinske navode podnosioca zahteva i nije obrazložio svoju odluku u vezi sa njegovim kvalifikovanjem kao službeno lice.