Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, E. Rev. br. 60/2021 od 6. juna 2022. godine

br. predmeta KI112/22

podnosiocu: “Suva Rechtsabteillung”

Preuzimanje:

KI112/22, Podnosilac:  “Suva Rechtsabteillung”, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, E. Rev. br. 60/2021 od 6. juna 2022. godine

KI112/12, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. decembra 2022. godine, objavljeno dana 28.januara 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni navodi.

Okolnosti konkretnog slučaja se nadovezuju sa jednom saobraćajnom nesrećom koja se dogodila 2011. godine.  Istu je izazvalo lice osigurano u Osiguravajućem društvu „Illyria“, dok je osiguranik podnosioca zahteva S.Sh.A., zadobio telesne povrede. Odgovornost za nesreću je pala na osiguranika Osiguravajućeg društva „Illyria“.  Podnosilac zahteva je isplatio naknadu svom osiguraniku, odnosno S.Sh.A., u iznosu od 132.852,80 evra na ime lečenja i naknade zbog nesposobnosti za rad. Što se tiče ovog iznosa, podnosilac zahteva se 2012. godine obratio Osiguravajućem društvu „Illyria“ sa zahtevom za naknadu štete na osnovu prava na subrogaciju i u nedostatku sporazuma, tužbom se obratio Osnovnom sudu.

Zahtev za naknadu materijalne štete usvojio Osnovni sud, a kamata je određena u iznosu od 8% (osam posto) godišnje, počev od 5. februara 2014. godine do konačne isplate. Osnovni sud je svojom presudom obrazložio određivanje zatezne kamate od 8% (osam posto) godišnje, zasnivajući se na članu 305. i 382. Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima iz 2012. godine. Nakon žalbe, Apelacioni sud je potvrdio pravo podnosioca zahteva na odgovarajuću naknadu na osnovu subrogacije, ali je preinačio presudu Osnovnog suda u pogledu troškova postupka, obavezavši Osiguravajuće društvo „Illyria“ da plati troškove postupka u iznosu od 7.932,00 evra.

Vrhovni sud je takođe konačno potvrdio pravo podnosioca zahteva na odgovarajuću naknadu na osnovu subrogacije, ali je preinačio presudu Osnovnog suda i Apelacionog suda u pogledu kamate.

Vrhovni sud je odlučio da Osiguravajuće društvo „Illyria“ za iznos naknade u vrednosti od 94.154,22 evra, koji je odobren presudom [IV. EK. br. 581/2014] od 4. juna 2020. godine Osnovnog suda, plati kamatu koju plaćaju domaće banke na štedne uloge preko godinu dana bez određene namene, računajući od 5. februara 2014. godine do konačne isplate na osnovu odredaba člana 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kao i na osnovu prvog dela, tačke I, Pravnog mišljenja [br. 265/2020] Vrhovnog suda od 1. decembra 2020. godine, sa obrazloženjem da se nesreća dogodila pre 2012. godine, i da ova činjenica isključuje mogućnost primene Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima kao što su to uradili Osnovni sud i Apelacioni sud.

Podnosilac zahteva osporava pred Sudom gore navedene zaključke Vrhovnog suda, precizirajući da je osporena presuda zahvaćena povredom njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, što se tiče primene zakona u vezi sa zateznom kamatom, povezujući ga ponovo sa navodnim povredama prava na obrazloženu i razumnu sudsku odluku.

U tom smislu, Vrhovni sud je, pozivajući se na okolnosti konkretnog slučaja i prvu tačku (I) Pravnog mišljenja od 1. decembra 2020. godine Vrhovnog suda, obrazložio da je Zakon o obligacionim odnosima SFRJ-a iz 1978. godine primenjiv u okolnostima slučaja, pošto se nesreća osiguranika podnosioca zahteva dogodila pre 20. decembra 2012. godine, odnosno 9. septembra 2011. godine, datuma koji, prema Vrhovnom sudu, isključuje mogućnost primene Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima iz 2012. godine.

Sud zaključuje da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a (i) spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.

podnosiocu:

“Suva Rechtsabteillung”

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni