USTAVNI SUD

KI220/21, Podnosilac, Besim Smajli, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 74/2021 od 15. jula 2021. godine

KI220/21, Rešenje od 31. marta 2022. godine, objavljeno dana 27. aprila 2022. godine

Ključne reči: plaćena suspenzija sa posla, disciplinski postupak, krivični postupak, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da je Generalna Direkcija Kosovske policije donela rešenje o suspenziji uz isplatu protiv podnosioca zahteva, člana Policije Kosova, zbog činjenice da je on bio predmet istrage u vezi sa povredama Zakona o Policiji. S tim u vezi, protiv podnosioca zahteva, su vođena dva odvojena postupka, krivični i disciplinski, za ista dela. U tom pravcu, protiv podnosioca zahteva je Specijalno tužilaštvo pokrenulo optužnicu zbog osnovane sumnje da je on počinio krivična dela “Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” i „Primanje mita“. Osnovni sud u Mitrovici je oslobodio podnosioca zahteva za gore navedena krivična dela, presuda koja je potom potvrđena i od strane drugostepenog Apelacioni sud. U međuvremenu, u disciplinskom postupku, Unutrašnja disciplinska komisija Kosovske policije proglasila je podnosioca zahteva krivim za disciplinske prekršaje i izrekla mu disciplinsku meru „ Obustava isplate plate od 30% za 2 meseca od bruto plate” kao i dopunsku meru “Administrativni transfer”. Ovu odluku je naknadno u drugom stepenu potvrdila i Komisija za žalbe i naknade.

Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu protiv Generalne direkcije Policije Kosova, tražeći nadoknadu za obustavljene plate za period tokom kojeg je bio suspendovan. Tužbeni zahtev podnosioca zahteva je presudom Osnovnog suda odbijen kao neosnovan sa obrazloženjem  da je isti podnet po isteku roka od 3 godine. Protiv presude Osnovnog suda, podnosilac zahteva je izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kao i pogrešne primene materijalnog prava pred Apelacionim sudom, gde je potonji odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i gde je potvrdio presudu prvostepenog suda. Protiv presude Apelacionog suda, podnosilac zahteva je izjavio reviziju Vrhovnom sudu, navodeći povredu odredaba parničnog postupka, pogrešnu primenu materijalnog prava i prevazilaženje tužbenog zahteva. S tim u vezi, Vrhovni sud je 15. jula 2021. godine odbio kao neosnovanu reviziju podnosioca, nalazeći da presude prvostepenog i drugostepenog suda nisu umešane u povredu odredaba parničnog postupka ili pogrešnu primenu materijalnog prava.

Podnosilac zahteva je, kao glavnu tvrdnju pred Ustavnim sudom, naveo povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava, fokusirajući se na pogrešno tumačenje i primenu zakona, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje,  zbog činjenice da po njemu Vrhovni sud nije uzeo u obzir činjenicu da je on (i) proglašen nevinim u krivičnom postupku; (ii) bio uključen u krivični postupak i predmet nije mogao zastareti; kao i da je (iii) sud pogrešno primenio ili uopšte nije primenio zakonske odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o radu, Ustava Kosova i Evropske konvencije u vezi sa pravom na rehabilitaciju nepravedno optuženih lica i lica koja su oslobođena od strane suda pravnosnažnom presudom. Dalje, podnosilac zahteva je takođe naveo povredu članova 3, 24, 29, 32, 54. i 55. Ustava.

Ispitujući navode podnosioca zahteva o povredi njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje, Sud je prvo elaborirao principe svoje sudske prakse, kao i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa doktrinom četvrte instance, a zatim je primenio isto na okolnosti konkretnog slučaja. U vezi sa navodima podnosioca zahteva, Sud je primetio da je u reviziji podnetoj Vrhovnom sudu on osporio presudu Apelacionog suda zbog činjenice da je smatrao da je umešan u povredu odredaba parničnog postupka i materijalnog prava kao i da je Vrhovni sud presudom ispravno postupio kada je odbio kao neosnovan zahtev podnosioca. Sud je utvrdio da se Vrhovni sud u toku postupka pridržavao principa prava na pravično i nepristrasno suđenje, predviđenih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, te da nije došlo do povreda odredaba parničnog postupka ili pogrešne primene materijalnog prava. Sud je dalje ocenio da je Vrhovni sud detaljno obrazložio na osnovu kojih dokaza i na osnovu kojih je materijalnih odredbi doneo relevantnu presudu, odgovarajući na navode podnosioca o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, kao i o pogrešnoj primeni materijalnog prava. S druge strane, navod podnosioca o povredi članova 3, 24, 29, 32, 54. i 55. Ustava, Sud je ocenio neosnovanim, zbog činjenice da spada u kategoriju “nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi, zato što podnosilac zahteva nije obrazložio kako je došlo do povrede ovih prava.

Shodno tome, Sud je odlučio da se zahtev u celini mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama, kao što je navedeno u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.