USTAVNI SUD

KI82/22, Podnosilac: Valon Loxhaj, ocena ustavnosti presude [Rev. br. 103/2022] Vrhovnog suda Kosova od 30. marta 2022. godine

KI82/22, presuda od 7. juna 2023. godine, objavljena 29. juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, prihvatljiv zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na obrazloženu odluku, res judicata, javna rasprava, povreda prava na obrazloženu odluku

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa radnim sporom, odnosno sa otpuštanjem podnosioca zahteva sa njegovog radnog mesta kreditnog službenika u ProCredit Bank, dana 15. decembra 2010. godine. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je podneo tužbu Opštinskom sudu u Prištini, kojom je tražio (i) vraćanje na prethodno radno mesto; kao i (ii) naknadu neisplaćenih ličnih dohodaka zajedno sa drugim sporednim potraživanjima. Opštinski sud je usvojio kao osnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva, te naložio (i) vraćanje podnosioca zahteva na prethodno radno mesto; kao i (ii) naknadu neisplaćenih mesečnih ličnih dohodaka i ostalih sporednih potraživanja. Nakon žalbe tužene strane ProCredit Bank, Apelacioni sud je (i) potvrdio presudu Opštinskog suda u pogledu vraćanja na radno mesto; i (ii) naložio da se pitanje koje se odnosi na naknadu ličnih dohodaka podnosioca zahteva vrati na ponovno odlučivanje. U postupku ponovnog odlučivanja, Osnovni sud u Prištini je ponovo usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva za naknadu jednog dela neisplaćenih ličnih dohodaka za period od 2012. do 2016. godine, te odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva za preostali deo ličnih dohodaka koji su takođe bili povezani sa dohocima koje je isti ostvario za period od 1. septembra 2012. do 30. septembra 2016. godine, kao član Odbora u Regionalnoj kompaniji “Ambienti” a.d. Nakon žalbi podnosioca zahteva i tužene strane, Apelacioni sud je potvrdio presudu Osnovnog suda. U međuvremenu, podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu, kojom je tražio (i) isplatu ličnih dohodaka za period od 15. decembra 2010. do 31. avgusta 2012. godine; kao i (ii) razliku u ličnim dohocima u odnosu na period od 1. septembra 2012. do 30. septembra 2016. godine. Vrhovni sud je odbio reviziju podnosioca zahteva kao neosnovanu.

U postupku pred Sudom, podnosilac zahteva je osporio odluke redovnih sudova, navodeći da je došlo do povrede članova 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članovima 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima, i naglašavajući, između ostalog, (i) da ga je ProCredit Bank nezakonito otpustila sa posla; i (ii) da redovni sudovi nisu dosudili naknadu u odnosu na period od 15. decembra 2010. do 31. avgusta 2012. godine i da su na nejasan i neobrazložen način umanjili isplatu plata kao rezultat prihoda, uključujući i period u kome je ostvarivao prihode od “Ambienti” a.d. tokom perioda od 1. septembra 2012. do 30. septembra 2016. godine.

Sud je navode podnosioca zahteva ocenio u kontekstu prava na obrazloženu odluku, koje je zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima i u tom kontekstu (i) najpre razradio opšta načela u pogledu prava na obrazloženu odluku zagarantovanog Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a zatim (ii) primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja.

U tom kontekstu, Sud je najpre stavio naglasak na činjenicu da poništenje i proglašavanje nezakonitim obaveštenja tužene ProCredit Bank od 15. decembra 2010. godine o prestanku radnog odnosa podnosioca zahteva i vraćanje istog na prethodno radno mesto predstavljaju presuđene stvari, odnosno res judicata, zbog toga što je presudom [Ac. br. 1955/13] Apelacionog suda od 27. juna 2016. godine potvrđena relevantna presuda Opštinskog suda, a predmet vraćen na ponovno odlučivanje samo u odnosu na naknadu zarade podnosioca zahteva. Što se pak tiče prava na obrazloženu odluku, Sud je utvrdio da su u okolnostima konkretnog slučaja redovni sudovi propustili da odgovore na suštinske navode podnosioca zahteva koji su se odnosili na (i) naknadu prihoda koji proizilaze iz radnog odnosa, čiji raskid je potvrđen kao nezakonit pravosnažnim odlukama, za period od 15. decembra 2010. do 31. avgusta 2012. godine; (ii) procenu potrebne naknade ličnih dohodaka za period od 31. avgusta 2012. do 30. septembra 2016. godine, u kome je podnosilac zahteva ostvarivao prihode i od regionalne kompanije “Ambienti” a.d. Sud je, oslanjajući se na svoju sudsku praksu, ponovio da iako nije dužnost sudova da sagledaju i obrazlože svaki navod dotičnih stranaka, oni ipak imaju ustavnu odredbu da sagledaju i obrazlože suštinske navode stranaka. Sud je istakao da u okolnostima konkretnog predmeta to nije slučaj.

Kao rezultat toga, a i na osnovu objašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio (i) da je presuda [Ac. br. 1955/13] Apelacionog suda od 27. januara 2016. godine u odnosu na poništenje obaveštenja od 15. decembra 2010. godine o prestanku radnog odnosa i vraćanje na prethodno radno mesto res judicata, a da je (ii) presuda [REV. br. 103/2022] Vrhovnog suda od 30. marta  2022. godine u vezi sa presudom [Ac. br. 504/19] Apelacionog suda i presudom [C. br. 1507/16] Osnovnog suda u Prištini od 22. oktobra 2018. godine, donete u suprotnosti sa procesnim garancijama utvrđenim stavom 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog nepostojanja obrazložene sudske odluke i da se shodno tome proglašavaju ništavim i predmet vraća Osnovnom sudu u Prištini na ponovno odlučivanje.