USTAVNI SUD

KI92/23: Podnositeljka zahteva: Mimoza Pajaziti, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda [Pml. br. 474/2022] od 22. decembra 2022. godine

KI92/23, rešenje o neprihvatljivosti od 31. januara 2024. godine, objavljeno 12. marta 2024. godine

Ključne reči: ubistvo; oslobađajući dokazi; elektronske poruke;

Osnovno tužilaštvo u Uroševcu je podiglo optužnicu protiv podnositeljke zahteva zbog krivičnih dela „Teško ubistvo” i „Neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja” prema članu 179. i 374. KZRK-a. Osnovni sud je presudom podnositeljku zahteva oglasio krivom i izrekao kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 18 (osamnaest) godina. Osnovni sud je obrazložio da je podnositeljka zahteva oduzela život licu A.K. 31. avgusta 2018. godine u gradu Uroševcu. Ovo je dokazano putem elektronskih poruka i video snimaka koji su dokazivali susret žrtve i podnositeljke zahteva u to vreme. Podnositeljka zahteva je uložila žalbu Apelacionom sudu, koji je vratio slučaj na presuđivanje. Osnovni sud je u ponovljenom postupku doneo istu odluku i ponovo osudio podnositeljku zahteva. Podnositeljka zahteva se žalila Apelacionom sudu, tvrdeći da prilikom presuđivanja Osnovni sud nije uzeo u obzir njena uputstva i primedbe Osnovnog suda. Podnositeljka zahteva je tvrdila da su dokazi i tragovi pronađeni na licu mesta za nju oslobađajući. Apelacioni sud je, zatim i Vrhovni sud, potvrdio odluku Osnovnog suda, sa obrazloženjem da je Osnovni sud, sprovođenjem dokaza, dokazao krivicu podnositeljke zahteva. Redovni sudovi su istakli da su neki dokazi pronađeni na licu mesta bili oslobađajući za podnositeljku zahteva i da su uzeti u obzir. Međutim, putem drugih dokaza je nesporno utvrđeno da je podnositeljka zahteva kriva za ubistvo.

Podnositeljka je podnela zahtev Sudu, navodeći da joj je odlukama redovnih sudova povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje i na korišćenje pravnih sredstava. Ona je navodila da u ponovljenom postupku nisu uzete u obzir primedbe Apelacionog suda i oslobađajući dokazi.

Sud je ponovio da nije u njegovoj nadležnosti da ocenjuje dokaze i upravlja njima, niti da utvrđuje krivicu ili ne podnositeljke zahteva. Takva dužnost je deo nadležnosti redovnih sudova. Sud je primetio da je podnositeljka zahteva imala priliku tokom sudskog procesa da iznese predloge za dokaze, da iznese svoje primedbe na dokaze i njihovu ocenu, te da nije bilo proceduralnih nedostataka koji bi mogli da povrede pravo na redovan sudski postupak. Što se tiče korišćenja pravnih sredstava, Sud je istakao da je podnositeljka zahteva iskoristila sva pravna sredstva koji su joj bila na raspolaganju, međutim, ona nije zadovoljna ishodom sudskog procesa. S tim u vezi, upotreba pravnih sredstava ne podrazumeva garanciju za povoljan ishod, niti nepovoljan ishod podrazumeva uskraćivanje upotrebu pravnih sredstava.