USTAVNI SUD

KI119/22, Podnosilac: Naser Durr, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Pml. br. 4/2022 od 14. jula 2022. godine 

KI119/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 27. oktobra 2022. godine, objavljeno dana 15.novembra 2022.godine

Ključne reći: individualni zahtev, krivični postupak, očigledno neosnovan zahtev 

Okolnosti konkretnog slučaja, rezultiraju na to da je Osnovni sud podnosioca zahteva oglasio krivim za krivično delo seksualni napad iz člana 229, stav 6, KZRK-a i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, računajući i vreme provedeno u sudskom i kućnom pritvoru. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na presudu Osnovnog suda, koju je Apelacioni sud odbio, a potvrdio presudu Osnovnog suda. Protiv presude Apelacionog i Osnovnog suda, podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je odbio takav zahtev podnosioca za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac zahteva je osporio presudu [Pml. br. 4/2022] od 14. jula 2022. godine Vrhovnog suda, navodeći da je osporena presuda doneta uz povredu njegovih osnovnih prava i sloboda, zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. Sud je primetio da se suština navoda podnosioca zahteva odnosi na pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja, koji kao takvi pokreću pitanja zakonitosti i po pravilu spadaju u nadležnost redovnih sudova, a ne Ustavnog suda.

Sud je ocenio navode podnosioca zahteva i na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i vodeći računa o njenim karakteristikama, definisanim u EKLJP-u, kao i načelu supsidijarnosti i doktrini četvrtog stepena, stalno isticao razliku između „ustavnosti“ i „zakonitosti“ i naglasio da nije njegova dužnost da se bavi greškama u činjenicama ili pogrešnom tumačenju i pogrešnoj primeni zakona, za koje se tvrdi da ih je izvršio redovni sud, osim i u meri u kojoj su takve greške mogle povrediti prava i slobode zaštićene Ustavom i/ili EKLJP-om.

Sud je primetio da su redovni sudovi detaljno obrazložili na osnovu kojih su dokaza i na osnovu kojih materijalnih odredbi doneli relevantne presude, odgovarajući na navode podnosioca zahteva u vezi sa pogrešnim utvrđivanjem činjeničnog stanja i pogrešnom primenom materijalnog prava.

Rekavši to, Sud ocenjuje da su redovni sudovi detaljno obrazložili navode podnosioca zahteva, pri čemu je na osnovu izvođenih dokaza utvrđeno da navodi podnosioca zahteva nisu održivi i u ovom slučaju isti su proglašeni neosnovanim. Kao što je gore navedeno, Sud ističe da podnosilac zahteva nije uspeo da svoje navode o povredi prava zagarantovanih Ustavom podigne na nivo ustavnosti.

Sud je zaključio da su navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a (i) navodi koji spadaju u kategoriju “četvrtog stepena” i kao takvi, ti navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.