USTAVNI SUD

KI176/19, Podnosilac: Liri Bibaj, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda PML. br. 107/19 od 14. maja 2019. godine  

KI176/19, rešenje o neprihvatljivosti od 10. juna 2020. godine, objavljeno 24 jula 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, pravo na pravično suđenje, jednakost pred zakonom, zaštita imovine, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom osporio ustavnost presude Vrhovnog suda  PML. br. 107/19 od 14. maja 2019. godine, navodeći povredu svojih prava zagarantovanih članovima 3. i 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), kao i članom 10. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDLJP).

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi prava na pravično suđenje zbog toga što redovni sudovi nisu pravilno izveli činjenice i dokaze, Sud je na osnovu prakse Evropskog suda za ljudska prava, utvrdio da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje kvalitet zaključaka sudova u pogledu ocene dokaza, osim ako su oni očigledno proizvoljni. Sud je dodao da se on “ne meša ni u način na koji su sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu i ne meša se u diskreciono pravo suda da ocenjuje dokaznu vrednost. To je isključivo uloga redovnih sudova, čak i kada su izjave svedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom oprečne jedna drugoj”. Što se tiče navoda da postupak u celini nije bio pravičan, Sud nije smatrao potrebnim da ispituje ovaj navod jer je već ispitan prilikom razmatranja prvog navoda kada je ocenio izvođenje dokaza. Podnosilac zahteva je takođe tvrdio i povredu članova 25. i 46. Ustava, međutim, Sud je našao da se isti samo pozvao na ove odnosne članove Ustava i nije dodatno razradio kako je došlo do njihove povrede. U tom smislu, Sud je podsetio da je on dosledno isticao da samo pominjanje članova Ustava i EKLJP nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva treba da obezbede obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi, u ovom kontekstu, slučajeve Suda KI187/18 i KI11/19, podnosilac: Muhamet Idrizi, rešenje o neprihvatljivosti od 29. jula 2019. godine, stav 73, i najnovije, slučaj KI125/19, podnosilac: Ismajl Bajgora, rešenje o neprihvatljivosti od 11. marta 2020. godine, stav 63).

Kao rezime, Sud je smatrao da podnosilac zahteva nije uspeo da pokaže i dokaže da su postupci pred redovnim sudovima, odnosno pred Vrhovnim sudom, bili nepravični ili proizvoljni, ili da su njegova prava i slobode zaštićene Ustavom, odnosno članovima 3, 24, 31. i 46. Ustava, članom 6. EKLJP i članom 10. UDLJP, bile povređene. Shodno tome, Sud je zaključio da je zahtev podnosioca očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da se u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika mora proglasiti neprihvatljivim.