USTAVNI SUD

KI58/21, podnosilac zahteva: Sylë Krasniqi, ocena ustavnosti Presude Vrhovnog Suda,  PA-II-4/2020, od 3. januara 2020. godine

KI58/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 22. oktobra 2021. godine, objavljeno dana 8. novembar  2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivično pitanje, pravo na pravično suđenje, ne iscrpljene pravnih sredstava, zahtev očigledno neosnovan. 

Zahtev se odnosi na krivični postupak, odnosno optužnicu koju je podiglo Specijalno tužilaštvo, protiv podnosioca zahteva i još nekih saoptuženih da su počinili krivično delo krijumčarenje migranata i organizovano učešće u organizovanim kriminalnim grupama, u vezi sa krijumčarenjem. Osnovni sud u Prizrenu je oslobodio podnosioca zahteva po obe optužnice. Na presudu je uložena žalba Specijalnog tužilaštva, Apelacionom sudu, koji, nakon ocene okolnosti slučaja, podnosioca zahteva oglašava krivim samo za izvršenje krivičnog dela krijumčarenje migranata, i osuđuje ga na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od pet godina kao i na novčanu kaznu u iznosu od osam hiljada evra. Na presudu Apelacionog suda uložena je žalba Vrhovnom sudu, koji je delimično uvažio njegovu žalbu i žalbu branioca saoptuženog A.S. i preinačio je presudu Apelacionog suda, samo u odnosu na odluku o kazni, smanjivši kaznu sa pet godina na tri godine i šest meseci, a vrednost novčane kazne sa osam hiljada na četiri hiljada evra.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim Sudom tvrdio da je odlukama redovnih sudova povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava, jer je drugostepeni sud prekoračio granice žalbe specijalnog tužioca i da je pred ovim sudskim instancama glavni pretres bio održan bez fizičkog prisustva optuženih.

Pri oceni navoda, u vezi sa prekoračenjem granica žalbe Specijalnog tužioca, Sud je smatrao da jedna takva tvrdnja, međutim, nije suštinski izneta pred Vrhovnim sudom i ista ne može biti predmet meritorne ocene pred Ustavnim sudom, zbog neispunjenja procesnih kriterijuma, odnosno neiscrpljenja pravnih lekova u smislu podnošenja suštinske povrede pred Vrhovnim sudom. Sa druge strane, što se tiče navoda o održavanju glavnog pretresa, bez prisustva optuženih Sud je smatrao da su i podnosilac zahteva i njegov branilac imali mogućnosti da ospore sve dokaze i svedočenja protiv njih kao i da je učešće podnosioca zahteva i njegovog branioca, odnosno njihovo fizičko prisustvo bilo potvrđeno od strane Vrhovnog Suda. Samim tim kao i na osnovu objašnjenja koja su navedena u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da se zahtev podnosioca zahteva u celini treba proglasiti neprihvatljivim po ustavnim osnovama, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47.2 Zakona i u skladu sa pravilom 39 (1) (b) i (2) Poslovnika o Radu.