USTAVNI SUD

KI113/20, Podnosilac: IF Skadeforsikring iz Norveške, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda E. Rev. br. 62/2020 od 6. aprila 2020. godine

 KI113/20, presuda od 28. aprila 2021. godine, objavljena 25. maja 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski spor, pravo na pravično suđenje, prihvatljiv zahtev za razmatranje, nisu utvrđena ustavna kršenja

Podnosilac zahteva je tvrdio da su presudom E. Rev. br. 62/2020 povređena njegova prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6.1 [Pravo na pravično suđenje] EKLJP. Povodom navoda o povredi ovih konkretnih odredbi, podnosilac zahteva je istakao da osporenu presudu od 6. aprila 2020. godine, ponovo karakteriše nedostatak adekvatnog obrazloženja jer Vrhovni sud nije pružio dovoljno i adekvatno obrazloženje u vezi sa preinačenjem presude Apelacionog suda Ae. br. 191/2017 od 31. oktobra 2017. godine, u odnosu na zateznu kamatu, čime je povređeno načelo zabrane proizvoljnosti u odlučivanju. Pored toga, podnosilac zahteva je naveo da neprimenjivanje sudske prakse Ustavnog suda u pogledu izostanka obrazloženja predstavlja ozbiljnu povredu člana 31. Ustava. U prilog ovom navodu, podnosilac zahteva se pozvao na slučajeve KI55/09, KI135/14, KI97/16 i KI138/15, u kojima je Sud utvrdio povredu člana 31. Ustava zbog izostanka obrazloženja sudske odluke.

U ovom slučaju, Sud je ocenio da su sve primedbe koje je Sud dao u svojoj presudi od 27. februara 2019. godine (slučaj KI87/18), u vezi sa obrazloženjem tačke 2 (dva) osporene presude, o tome na kom pravnom osnovu ili zakonu je Vrhovni sud zasnovao preinačenje presude Apelacionog suda u pogledu visine kamatne stope (zatezne kamate), već iscrpljene, jer osporena presuda sadrži logično obrazloženje i precizno objašnjava zašto se u slučaju podnosioca zahteva ne može primeniti stopa u visini od 12%, navodeći da se ova kamatna stopa primenjuje samo onda kada zahtev za naknadu štete podnesu oštećena lica prema kojima nije izmirena obaveza u rokovima utvrđenim članom 26. Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti. Pored toga, Sud naglašava da je iscrpljen i navod o nedoslednosti u odlučivanju, time što je izdato pravno mišljenje od strane Vrhovnog suda. Na taj način su otklonjeni i uzroci koji su prouzrokovali pravnu nesigurnost zbog neujednačene primene sudske prakse o istim činjeničnim i pravnim pitanjima.

U rezimeu, povodom navoda o povredi prava na obrazloženu i razumnu sudsku odluku, Sud je zaključio: (i) da je Vrhovni sud pružio pravni osnov i objasnio zašto se u slučaju podnosioca zahteva ne primenjuje kamatna stopa od 12%; (ii) da osporena presuda Vrhovnog suda sadrži logičku vezu između pravnog osnova, obrazloženja i izvedenih zaključaka; (iii) da je kao logičan sled između pravnog osnova, obrazloženja i zaključaka proizašlo da osporena presuda Vrhovnog suda E. Rev. 62/2020 ispunjava uslov obrazložene i razumne sudske odluke. Pored toga, ista je u skladu i sa pravnim mišljenjem Vrhovnog suda od 2. decembra 2020. godine. Stoga, Sud je zaključio da podnosilac zahteva, na ustavnim osnovama, nije u dovoljnoj meri potkrepio navod da je u njegovom slučaju došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i člana 6.1 (Pravo na pravično suđenje) EKLJP zbog nedovoljnog sudskog obrazloženja.

Shodno tome, Sud zaključuje da u okolnostima konkretnog slučaja nije došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6.1 (Pravo na pravično suđenje) EKLJP.