USTAVNI SUD

KI116/22, Podnosilac: Conzorciumi për Rindërtimin e Kosovës CRK. D.O.O., Ocena ustavnosti presude [CML. br. 11/2021] Vrhovnog suda, od 8. februara 2022. godine 

KI116/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 24. septembra 2024. godine, objavljeno dana 28. oktobra 2024.godine

Ključne reči: individualni zahtev, preuranjeni zahtev, pravo preče kupovine, neprihvatljivi zahtev 

Iz spisa predmeta proizilazi da se radi o ugovoru o koncesiji zaključen 2. februara 2001. godine između podnosioca zahteva i Misije privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) za komercijalizaciju DP „Fapol“ u Podujevu, za period od 10 godina, do 2. februara 2011. godine. Kasnije, strane zaključuju Aneks ugovora kojim se Ugovor o koncesiji nastavlja do 30. juna 2012. godine.  Glavne obaveze za podnosioca zahteva iz Ugovora i Aneks ugovora su bile investicije koje mora da izvrši podnosilac zahteva u gotovini, zapošljavanje u DP-u određenog broja radnika i plaćanje godišnje zakupnine. U međuvremenu, podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev kako bi izvršio pravo kupovine imovine Fapola Podujevo. Specijalizovano veće PKVS-a je 16. avgusta 2017. godine odlučilo o meritumu slučaja i utvrdilo: (i) usvaja se povlačenje tužbe protiv likvidacione prodaje imovine Fapol Podujevo započete 2014. godine, sa oznakom C-I-14 -0017; (ii) tužba pokrenuta 2017. godine sa oznakom C-I-17-0016 je osnovana, tako da se podnosiocu zahteva priznaje pravo preče kupovine u jedinici „Fapol Podujevo“. Ova odluka je kasnije potvrđena odlukom Žalbenog veća PKSV-a [AC-17-00559] od 16. januara 2018. godine. Tužena strana KAP je podnela predlog za ponavljanje postupka protiv presude Specijalizovanog veća PKVS-a [I-C-17-0016] od 16. avgusta 2017. godine, potvrđene presudom Žalbenog veća PKVS-a  [AC-17-00559] od 16. januara 2018. godine.  Žalbeno veće PKSV-a je odbilo predlog tužene strane KAP ističući da su odluke žalbenog veća konačne i na njih se ne mogu uložiti dalje žalbe. Podnosilac zahteva se obratio KAP-u podneskom kojim je tražio sprovođenje presude Specijalizovanog veća PKVS-a [I-C-I-17-0016] od 16. avgusta 2017. godine i presude Žalbenog veća PKVS-a [AC -I-17-0559] od 16. januara 2018. godine.  KAP je odbio zahtev podnosioca kao neosnovan, sa obrazloženjem da podnosilac zahteva nije ispunio uslove ugovora u vezi sa novčanim ulaganjima, zapošljavanjem u DP-u određenog broja radnika i plaćanjem godišnjeg zakupa. Nakon žalbe KAP-a, Žalbeno veće PKVS-a je odlučilo da tužba podnosioca zahteva treba da se vrati na ponovno suđenje prvom stepenu PKVS-a, da se proveri i utvrdi identitet strane u čiju korist treba da se sprovedu presuda Specijalizovanog veća PKVS-a [C-I-17-00016] od 16. avgusta 2017. godine i presuda Žalbenog veća PKVS-a [AC-I-17-0059] od 16. januara 2018. godine.    U međuvremenu, podnosilac zahteva je podneo predlog za izvršenje privatnom izvršitelju F.H., radi prinudnog izvršenja pravosnažnih i izvršnih presuda PKVS-a, odnosno presude Specijalizovanog veća PKVS-a [I-C-I-17 -0016] od 16. avgusta 2017. godine i presude Žalbenog veća PKVS-a [AC-I-17-0559] od 16. januara 2018. godine.  KAP je podneo prigovor na nalog za izvršenje [P. br. 109/2018] od 19.03.2018. godine.  Osnovni sud je rešenjem [PPP. br. 408/18] odbio kao neosnovan prigovor KAP-a podnet protiv naloga za izvršenje [P. br. 109/2018] od 19. marta 2018. godine. KAP je uložio žalbu na gore navedenu odluku Osnovnog suda, navodeći bitnu povredu procesnih odredaba i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.   Apelacioni sud je usvojio kao osnovanu žalbu KAP-a i ukinuo rešenje Osnovnog suda i stvar vratio istom sudu na ponovljeni postupak.  Osnovni sud je usvojio prigovor KAP-a i ukinuo nalog za izvršenje [P. br. 109/2018] od 19.03.2018. godine. Osnovni sud je ocenio da KAP nije doveo u pitanje sprovođenje presuda PKVS-a, već su se na osnovu odgovora ARBK-a u vezi sa pravom preče kupovine preduzeća „Fapol“ pojavili različiti privredni subjekti sa različitim brojevima biznisa i različitim vlasnicima čiji identitet treba da se proveri.  Podnosilac zahteva je uložio žalbu na gore navedenu odluku Apelacionom sudu, navodeći bitnu povredu procesnih odredaba ZIP-a.  Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu, potvrdivši presudu Osnovnog suda. Podnosilac zahteva se obratio Kancelariji glavnog državnog tužioca sa predlogom za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti u Vrhovnom sudu.  Kancelarija glavnog državnog tužioca je obavestila podnosioca zahteva o usvajanju predloga i podnela zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu.  Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev državnog tužioca za zaštitu zakonitosti, ocenjujući da je podnosilac zahteva na osnovu pravila davanja ponude KAP-a imao zabranu davanja ponude usled neispunjavanja uslova ugovora u odnosu na KAP.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva u suštini je naveo na specifičan način da je u njegovom slučaju povređeno načelo res iudicata, usled neizvršenja odluka presude Specijalizovanog veća PKVS-a [C-I-17-00016] od 16. avgusta 2017. godine i presude Žalbenog veća PKVS-a [AC-I-17-0059] od 16. januara 2018. godine.

Razmatranjem navoda podnosioca zahteva, Sud je ocenio: (i) Žalbeno veće PKVS-a u principu ne osporava primenu presude Specijalizovanog veća PKVS-a C-I-17-00016 od 16. avgusta 2017. godine i presude Žalbenog veća PKVS-a AC-I-17-0059 od 16. januara 2018. godine; (ii) međutim, Žalbeno veće PKVS-a je utvrdilo da treba da se proveri i precizira identitet strane u čiju korist treba da se primeni presuda Specijalizovanog veća PKVS-a C-I-17-00016 od 16. avgusta 2017. godine i presuda Žalbenog veća PKVS-a AC-I-17-0059 od 16. januara 2018. godine; (iii) Žalbeno veće PKVS-a je naložilo prvom stepenu PKVS-a da u postupku presuđivanja pozove i predstavnika iz Kosovske Agencije za registraciju preduzeća (ARBK) radi uklanjanja stvorene zabune i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja u slučaju podnosioca zahteva. U tom smislu, Sud ocenjuje da su gore razrađena pitanja tipična pitanja utvrđivanja činjeničnog stanja i tumačenja i primene zakona – što u skladu sa subsidijarnim karakterom individualnog zahteva – treba da se rasvetle i reše u okviru postupka koji se očekuje da bude sproveden u PKVS-u.

Sledstveno tome i na osnovu razjašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca preuranjen i na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 34 (1) (b) Poslovnika, treba da se odbije, kao neprihvatljiv.