Presuda

Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Kosova Ae. br. 63/2019 od 15. oktobra 2020. godine

br. predmeta KI 188/20

podnosiocu: Suva Rechtsabteillung

Preuzimanje:

KI188 / 20, podnosilac zahteva: Osiguravajuće društvo „SUVA Rechstabteillung“, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Kosova Ae. br. 63/2019 od 15. oktobra 2020. godine
KI188/20, presuda doneta 28. aprila 2021. godine, objavljena 15. juna 2021. godine
Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, doslednost sudske prakse, pravna sigurnost, pravo na obrazloženu odluku

Okolnosti ovog slučaja su povezane sa nesrećom iz 2013. godine, u kojoj je osiguranik podnosioca zahteva, odnosno V.A., pretrpeo fizičke povrede. Odgovornost za nesreću je pala na R.K., osiguran od strane BBO-a. Podnosilac zahteva je nadoknadio štetu svom osiguravaču, odnosno V.A., iznos od 138.734 CHF, na ime lečenja i naknade zbog nesposobnosti za rad. U vezi sa ovim iznosom u 2014. godini, podnosilac zahteva se obratio KBO-u sa zahtevom za kompenzaciju na osnovu prava na subrogaciju utvrđenog putem ZOO-a, a u nedostatku sporazuma, obratio se Osnovnom sudu tužbom. Osnovni sud je dao pravo podnosiocu zahteva, potvrđujući obavezu KBO-a da nadoknadi podnosiocu zahteva iznos od 114.477,59 evra i takođe obavezu plaćanja kamate od dvanaest procenata (12%) godišnje, kako je definisano u članu 26. Zakona o obaveznom osiguranju, počev od 25. marta 2014. godine do konačne isplate. Apelacioni sud je takođe definitivno potvrdio pravo podnosioca zahteva na odgovarajuću kompenzaciju na osnovu subrogacije, ali je preinačio presudu Osnovnog suda u vezi sa zateznim kamatama. Apelacioni sud je utvrdio da bi godišnja kamatna stopa trebala biti osam posto (8%) godišnje na osnovu člana 382. ZOO-a, a ne dvanaest posto (12%) godišnje, na osnovu člana 26. Zakona o obaveznom osiguranju, kako je utvrdio sud nižeg stepena. Ovaj nalaz Apelacionog suda, u vezi sa iznosom zatezne kamate, podnosilac zahteva osporava pred Sudom, navodeći povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, zbog (i) povrede načela pravne sigurnosti kao rezultat razlike u relevantnoj sudskoj praksi Apelacionog suda; i (ii) nedostatka obrazložene sudske odluke.

Sud je ocenio navode podnosioca zahteva u vezi sa pravnom sigurnošću i pravom na obrazloženu odluku kao jednu od garancija utvrđenih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. stav 1. EKLJP-a, zasnivajući ovu ocenu na sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: ESLJP). Sud je razradio opšta načela koja proizilaze iz ESLJP-a i njegove sudske prakse u pogledu sudske doslednosti i prava na obrazloženu odluku.

Što se tiče navoda o povredi načela pravne sigurnosti, Sud je utvrdio: (i) da u ovom slučaju ne postoje „duboke i dugoročne“ razlike u pogledu doslednosti sudske prakse Vrhovnog suda; (ii) da postoji mehanizam za pravilno izvršavanje pravde i za razmatranje promena u sudskoj praksi; (iii) da je Vrhovni sud 1. decembra 2020. godine izdao „Pravno mišljenje o kamatama na važeći zakon, iznos i period obračuna“ na osnovu člana 14. 2.10 Zakona o sudovima; (iv) da je mogućnost kontradiktornih odluka sastavna karakteristika svakog pravosudnog sistema koji se zasniva na mreži osnovnih i apelacionih sudova, sa ovlašćenjima u njihovoj teritorijalnoj nadležnosti; (v) da koji zakon treba primeniti u okolnostima ovog slučaja je prerogativ i dužnost Vrhovnog suda; i da je (v) uloga Vrhovnog suda upravo rešavanje takvih sporova.
Povodom navoda o povredi prava na obrazloženu odluku, Sud je ocenio da je Apelacioni sud (i) pružio pravnu osnovu i objasnio zašto se u slučaju podnosioca zahteva primenjuje stopa koja određuje zateznu kamatu od 8%; (ii) osporena presuda Apelacionog suda sadrži logičku vezu između pravne osnove, obrazloženja i izvedenih zaključaka; (iii) da je kao logična posledica između pravne osnove, obrazloženja i zaključaka rezultiralo da osporena presuda ispunjava uslov obrazložene odluke; i, (iv) da li podnosilac zahteva ima pravo na 12% ili 8% zatezne kamate stvar je sprovođenja zakona i tumačenja i diskrecije po nahođenju Vrhovnog suda, i kao takva, sama po sebi, nije u suprotnosti sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje.
Konačno, Sud je utvrdio da, u okolnostima ovog slučaja, nije došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (1) (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

podnosiocu:

Suva Rechtsabteillung

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Presuda

Nema povrede ustavnih prava

neni_31(1)

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni