USTAVNI SUD

KI152/22, Podnosilac: Bejtush Babatinca, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Ac. br. 493/2021 od 19. jula 2022. godine  

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti slučaja su povezane sa tužbenim zahtevom podnosioca zahteva za isplatu tri jubilarne plate od strane EKK-a, koji je prvobitno usvojen od strane Osnovnog suda. Nakon žalbe EKK-a u svojstvu tužene, Apelacioni sud je preinačio presudu Osnovnog suda, odbijajući tužbeni zahtev podnosioca zahteva, pod obrazloženjem da je podnosilac zahteva stekao tridesetogodišnje radno iskustvo 2010. godine, u vreme kada na snazi nije bio Opšti kolektivni sporazum, shodno tome nije bilo pravnog osnova za prihvatanje jednog takvog zahteva za 3 jubilarne plate. Podnosilac zahteva osporava konstataciju Apelacionog suda, pokrećući navode na nivou zakonitosti, u vezi sa utvrđivanjem činjenica što se tiče pogrešnog tumačenja Opšteg kolektivnog sporazuma.

Na toj osnovi, podnosilac zahteva je navodio povredu procesnih garancija zagarantovanih članom 31 u smislu (i) pogrešne primene zakona kao i (ii) nedoslednosti sudskih odluka.

U tom pogledu, razmatrajući gore navedene navode, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer navodi izneti od podnosioca zahteva kao i činjenice iznete od njegove strane, a takođe i obrazloženja Apelacionog suda koja se odnose na ocenu svedoka i drugih dokaza, kao i pravnog osnova za odlučivanje, Sud smatra da podnosilac zahteva ne dokazuje i ne potkrepljuje u dovoljnoj meri svoju tvrdnju da su redovni sudovi možda na pogrešan način primenili zakon, te se stoga njegove tvrdnje o pogrešnom tumačenju i primeni važećeg zakona, kvalifikuju kao navodi  koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena” i kao takvi, odražavaju navode na nivou „zakonitosti” i nisu argumentovani na nivou „ustavnosti”. Shodno tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano stavom (2) pravila 34. Poslovnika o radu.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o nedoslednosti sudske prakse, Sud je ustanovio da nije moguće utvrditi postojanje „dubokih i dugoročnih razlika“ u sudskoj praksi Apelacionog suda koje ugrožavaju načelo pravne sigurnosti, pozivajući se na druge presude Apelacionog suda. Sledstveno tome, broj presuda za koje se tvrdi da su kontradiktorne, neobrazloženje i povezanost sa ovim slučajevima kao i način na koji je Apelacioni Sud ocenio i razmatrao slučaj podnosioca zahteva, ne stvaraju dovoljno osnova za obrazloženje navoda o povredi načela sigurnosti, kao posledica kontradiktornih odluka redovnih sudova. Stoga se navodi o nedoslednosti sudskih odluka ocenjuju kao očigledno neosnovani navodi, koji spadaju u kategoriju navoda „jasnog ili očiglednog odsustva povrede”.

Shodno tome, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim u skladu sa pravilom 34. stavom 2 Poslovnika o radu.