USTAVNI SUD

KI211/22, Podnosilac Ismajl Ipshi, Bashkim Ipshi, Gjevdet Ipshi, Bekim Ipshi i Besim Ipshi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 233/2022 od 18. jula 2022. godine     

KI211/22, rešenje o neprihvatljivosti od 1. oktobra 2024. godine, objavljeno 4. novembra 2024.godine;

Ključne reči: radni spor, naknada štete, legitimacija opštine

S.I. je radio kao vozač u bivšem preduzeću “Lipljan Prevoz” do trenutka dok nije otpušten sa posla 1991. godine. Iz tog razloga, S.I. je podneo tužbeni zahtev Osnovnom sudu protiv Opštine Lipljan radi naknade zarada kao rezultat nezakonitog otpuštanja sa posla. Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao Opštinu Lipljan da mu isplati novčanu naknadu u iznosu od 12.306,00 evra za štetu koju je pretrpeo usled otpuštanja sa posla, sa obrazloženjem da je Opština Lipljan imala pod upravom preduzeće “Kosovatrans”, koje je sledbenik preduzeća “Lipljan Prevoz”. Međutim, Apelacioni i Vrhovni sud su preinačili presudu Osnovnog suda i odbili tužbeni zahtev S.I., sa obrazloženjem da je Opština Lipljan osnovana po Uredbi [br. 2000/45] UNMIK-a od 11. avgusta 2000. godine i da ne snosi odgovornost za štetu koja je nastupila na Kosovu pre tog datuma, i da shodno tome nema legitimaciju u ovom sporu. Vrhovni sud je takođe obrazložio da preduzeće “Lipljan Prevoz” u kome je radio S.I., nije transformisano u preduzeće “Kosovatrans” i da između njih ne postoji pravni kontinuitet.

S.I. je preminuo pre nego što je Vrhovni sud doneo poslednju odluku u ovom predmetu. Njegova deca su podnela zahtev Sudu i obrazložila da imaju pravni interes da vode predmet u ime svog oca zbog toga što se zahtev odnosio na novčanu naknadu štete. Oni su tvrdili da su odluke redovnih sudova u suprotnosti sa članom 31. Ustava zbog pogrešnog tumačenja zakona. Sud je prihvatio zahtev podnosilaca zahteva smatrajući ih ovlašćenom stranom pred Sudom.

Sud je ponovio da je dužnost redovnih sudova da tumače i primenjuju materijalno pravo. U konkretnom slučaju, Sud je naglasio da je u svojoj sudskoj praksi prihvatio tumačenje redovnih sudova da opštine koje su osnovane na Kosovu po Uredbi [br. 2000/45] UNMIK-a od 11. avgusta 2000. godine, ne predstavljaju pravni kontinuitet jedinica lokalne samouprave Kosova koje su postojale pre 10. juna 1999. godine. Sud je ocenio da redovni sudovi nisu doneli proizvoljne odluke, već da su odlučivali u okviru svoje nadležnosti pruživši dovoljna obrazloženja.