Priština, 7. oktobra 2024.godine
Br. ref.: RK 2546/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI223/23
Podnosilac
Adem Dauti
Ocena ustavnosti presudeVrhovnog suda Kosova [Rev. br. 106/2023] od 24. maja 2023. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Adem Dauti iz Mitrovice (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva na specifičan način osporava odluku (obaveštenje) Direkcije za geodeziju, katastar i imovinu Opštine Južna Mitrovica od 24. maja 2011. godine, kao i rešenje [05 br. 354/86123] Direkcije za inspekciju Opštine Južna Mitrovica od 22. novembra 2016. godine, koju su odluke bile predmet razmatranja u postupcima pred redovnim sudovima, što je rezultiralo donošenjem presude Vrhovnog suda Kosova [Rev.br.106/2023] ( u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 24. maja 2023. godine, kao konačna odluka vezano za presudu Apelacionog suda Kosova [Ac. br. 2330/18] (u daljem tekstu: Apelacioni sud), od 5. jula 2022. godine, i presudom Osnovnog suda u Mitrovici [C. br. 140/14] (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 12. marta 2018. godine.
Podnosilac zahteva primio je presudu Vrhovnog suda 12. juna 2023. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti navedenih odluka opštinskih organa i redovnih sudova, za koja podnosilac zahteva precizira da su donete suprotno članu 3. [Jednakost pred Zakonom] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka], i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 11.oktobra 2023. godine, podnosilac zahteva je putem pošte podneo zahtev Ustavnom Sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud). zahtev koji je Sud registrovao 16. oktobra 2023. godine.
Dana 20. oktobra 2023. godine, predsednica Suda, je Odlukom [GJR.KI223/23] i Odlukom [KSH.KI223/23] imenovala sudiju Remije Istrefi Peci za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka Nimani (predsedavajuća), Radomir Laban i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 25. oktobra 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva. Istog dana Sud je jednu kopiju zahteva poslao Vrhovnom sudu.
Istog dana, Sud je poslao pismo i Osnovnom sudu zatraživši od istog da dostavi povratnicu kojom se dokazuje kada je podnosilac zahteva primio presudu Vrhovnog suda. Osnovni sud nije odgovorio na ovaj zahtev suda.
Dana 4. marta 2024.godine Sud je ponovo poslao dopis Osnovnom sudu u kome je tražio povratnicu kojom se dokazuje kada je podnosilac zahteva primio presudu Vrhovnog suda.
Istog dana Osnovni sud je putem elektronske pošte poslao dokaz, odnosno povratnicu, kojom se pokazuje da je presuda Vrhovnog suda uručena podnosiocu zahteva dana 12. juna 2023. godine.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 13. maja. 2024. godine, zbog nedovoljnog pojašnjenja svog zahteva koji je podnosilac dostavio Sudu, potonji mu je poslao dodatno pismo u kome je tražio od njega da precizira i razjasni, koju odluku javnog organa isti osporava i koja su mu Ustavom zagarantovana prava i slobode povređena tom odlukom.
Dana 31. maja 2024. godine podnosilac je poslao odgovor Sudu precizirajući da da isti pred Ustavnim sudom osporava jeste „Odluku (Obaveštenje) Direkcije za geodeziju, katastar i imovinu Opštine Mitrovice od 24.05.2011. godine”, kao i rešenje [05 br. 354/86123] Direkcije za inspekciju Opštine Mitrovice od 22.11.2016. godine”.
Dana 11.septembra 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasnoglasova iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta Sud primećuje da je suština spora pred navedenim telima opštine Južna Mitrovica i redovnih sudova bilo pitanje prava korišćenja parcele br. 2918/1. Konkretnije podnosilac zahteva je 2000 godine, zaključio ugovor sa Društvenim preduzećem „Agrokultura“ o pravu korišćenja parcele br. 2918/1, za vremenski period od šest (6) godina, sa mogućnošću produžetka. Tokom 2014 godine, skupština opštine Južna Mitrovica donela je odluku kojom se vrši promena nosioca prava korišćenja društvenih nepokretnosti u opštinsku imovinu, pri čemu se opština Južna Mitrovica registrovala kao vlasnik sporne parcele br. 2918/1, u katastarskim knjigama. Kao rezultat takve odluke, podnosilac zahteva je pokrenuo upravni postupak pred nadležnim telima opštine, uključujući 4 različitih sudskih postupaka pred Osnovnim sudom.
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva prvi sudski postupak pokrenuo 10. marta 2014. godine podnošenjem tužbenog zahteva Osnovnom sudu protiv opštine Južna Mitrovica zbog sprečavanja korišćenja imovine i naknadu štete u iznosu od 84.075,33 evra, sa kamatom.
Međutim dok je prvi sudski postupak bio u postupku razmatranja, opština Južna Mitrovica, 25. marta 2014. godine, Direkcija za inspekciju Opštine Južna Mitrovica rešenjem [05. BR. 354/8880], naredila podnosioca zahteva da sruši montažni objekat koji je bez dozvole izgradio na pomenutoj parceli.
Podnosilac zahteva je 20.jula .2014.godine podneo zahtev za dugoročno korišćenje dela sporne parcele.
Dana 21.oktobra.2016. godine, Opština Južna Mitrovica, Imovinsko – pravni sektor, doneo je rešenje [05 – 464 – 79098], kojim je zahtevao od podnosioca zahteva “da oslobodi opštinsku nepokretnu imovinu“.
Dana 22. novembra2016. godine, Direkcija za inspekciju Opštine Južna Mitrovica donela je rešenjem [05 br. 354/86123], kojim je naređeno “da podnosilac zahteva u roku od 15 dana sruši poslovni objekat…“
Dana 24. novembra 2016.godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev za ponovno razmatranje rešenja Opštini Južna Mitrovica / Direkciji za inspekciju, tražeći „Da se pobijeno rešenje PONIŠTI u potpunosti kao nezakonito i neregularno i da se obustavi upravni postupak….“
Dana 25. novembra 2016.godine, podnosilac zahteva je protiv rešenja [05 br. 354/86123], Direkcije za inspekciju opštine Južna Mitrovica podneo žalbu Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (u daljem tekstu; MŽSPP).
Dana 22. decembra 2016. godine, Direkcija za inspekciju, građevinski sektor, opštine Južna Mitrovica, donela je rešenje br. [05/354-86802] “kojim se obavezuje stranka da oslobodi opštinsku svojinu“.
Dana 23. decembra.2016.godine, Uprava za inspekcijske poslove opštine Južna Mitrovica donela je rešenje [05-355/93158] kojim je naložila podnosiocu da sve svoje materijale ukloni sa javne površine.
Imajući u vidu da MŽSPP, nije odgovorilo na žalbu podnosioca zahteva od 25.novembra 2016.godine, podnosilac je 25.decembra.2016, podneo Osnovnom sudu tužbeni zahtev “zbog ćutanja MŽSPP“.
Dana 04.januara.2017. godine podnosilac zahteva je podneo tužbeni predlog Osnovnom sudu u kome je tražio uvođenje mere bezbednosti protiv tuženog, odnosno protiv Opštine Južna Mitrovica da se “zabrani otuđenje, skrivanje, opterećenje ili raspolaganje predmetnom imovinom“.
Dana 27. januara 2017. godine, podnosilac zahteva je Osnovnom sudu takođe podneo tužbeni zahtev protiv Opštine Južna Mitrovica, u kome je tražio da se odloži izvršenje rešenja Opštine Južna Mitrovica, [br. 05 NR 354/86123] od 22.novembra.2016. godine, sve dok Sud ne donese meritornu presudu u vezi sa tužbenim zahtevom tužioca povodom ćutnje MŽSPP.
Dana 16. februara 2017. godine, Osnovni sud je rešenjem [C.br. 140/14], odbio kao neosnovan predlog podnosioca za uvođenjem mere bezbednosti.
Dana 20.marta.2017. godine, Osnovni sud je rešenjem [A.br. 153/2017], odbacio kao nedozvoljen zahtev podnosioca u vezi sa odlaganjem izvršenja odluke Opštine Južna Mitrovica, [br. 05 NR 354/86123] do donošenja meritorne odluke u vezi sa ćutnjom MŽSPP.
Dana 12.marta. 2018. godine. Osnovni sud je presudom [C.br.140/2014] po tužbi podnosioca zahteva od 10.marta 2014. godine u vezi sa naknadom štete u iznosu od 84.075,33 evra, sa kamatom, odbio tužbeni zahtev podnosioca odbio kao neosnovan.
U obrazloženju presude [C.br.140/2014], Osnovi sud je inter alia naveo;
„Tužilac navodi da je u prećutnom obliku nastavila validnost ili trajanje ugovora o korišćenju na osnovu člana 596. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i citirao: „Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni“. Ako se pažljivo analizira ta odredba, dovoljno je da se shvati da u konkretnom slučaju nema uopšte posebnog ugovora između tužioca i novog vlasnika zemljišta. Ne može da se smatra obnavljanje ugovora ako samo jedna strana u konkretnom slučaju nastavlja da koristi stvar, dok se druga strana ne izjavljuje da li to osporava ili ne, međutim zakupac nema dokaza da je nastavio sa plaćanjem kirije. Sud ocenjuje da u konkretnom slučaju ne postoji zakonsko pravo da se tužiteljska strana poziva na obnavljanje ugovora ili njegovo produženje na neodređeno vreme, pošto sa novim vlasnikom nema nikakav ugovorni odnos za zakup.“
Neutvrđenog datuma, Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu na presudu [C. br. 140/2014] Osnovnog suda, navodeći pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešnu primenu materijalnog prava.
Dana 12. decembra 2018. godine, Osnovni sud je rešenjem [A. br. 153/2017] usvojio kao osnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva zbog ćutnje MŽSPP, i naložio je MŽSPP, “da u roku od 30 dana od dana prijema ove presude donese rešenje po zahtevu tužioca od 25.11.2017. godine”.
Dana 30. aprila 2019. godine MŽSPP, je odlukom [Br. A -296/16], stavilo van snage rešenje [br. 05/354-86802] Direkcije za inspekciju – Sektor za građevinarstvo, Opštine Južna Mitrovica, vraćajući pri tome predmet na ponovno odlučivanje.
Dana 6. juna 2019. godine, Direkcija za inspekciju–Sektor za građevinarstvo, Opštine Južna Mitrovica donela je obaveštenje [525/2019-2], u kome stoji, “da na snazi ostaje odluka od 22.12.2016. god., Direkcije za inspekciju“.
Podnosilac zahteva je 18. juna 2019. godine podneo žalbu protiv gore navedenog obaveštenja [525/2019-2] u Direkciju za inspekcije Opštine Južna Mitrovica, zbog bitnih povreda odredaba upravnog postupka.
Podnosilac je 20. juna 2019. godine podneo žalbu MŽSPP protiv navedenog obaveštenja [525/2019-2] Opštine Južna Mitrovica.
Dana 16. oktobra 2019. godine MŽSPP je donelo Odluku kojom je usvojio žalbu podnosioca kao osnovanu i poništilo obaveštenje [br. 25/2019-2] od 30. aprila 2019. godine, Uprave za inspekcijske poslove Opštine Južna Mitrovica.
Dana 24. oktobra 2019, Direkcija za inspekcije, Opštine Južna Mitrovica je Odlukom [ZSP- 1239/2019] ostavila na snazi sve upravne akte izdate od strane Uprave za inspekciju kao i opštinskih institucija Opštine Južna Mitrovica.
Podnosilac zahteva je 3. decembra 2019. godine predložio MŽSPP da, da saglasnost na odluku kojom se Opštine Južna Mitrovica obavezuje da zaključi ugovor o dugoročnom korišćenju predmetne parcele.
Dana 10. januara 2020. godine, MŽSPP je donelo Rešenje, kojom je Odluku [ZSP- 1239/2019] Direkcije inspekcije, Opština Mitrovica od 24. oktobra 2019 proglasilo nezakonitom.
Podnosilac zahteva je 29. januara 2020. godine predložio Opštini Južna Mitrovica da postigne sporazum dobre volje u vezi sa zahtevom.
Dana 5. jula 2022. godine Apelacioni sud je presudom [Ac. br. 2330/18] odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva protiv presude Osnovnog suda [C. br. 140/2014] od 12. marta 2018. godine.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu protiv presude [Ac. br. 2330/18] Apelacionog suda, navodeći nedostatak obrazloženja presude Apelacionog suda kao i pogrešnu primenu člana 596, stav 1. ZOO, kao i činjenicu da se radi o nezakonitoj odluci Opštine shodno odluci MŽSPP“.
Dana 24. maja 2023 godine, Vrhovni sud je presudom[Rev. br. 106/2023], zahtev za reviziju podnosioca zahteva podnetu protiv presude [Ac. br. 2330/2018] Apelacionog suda, od 5. jula 2022. godine, odbio kao neosnovan.
U obrazloženju presude [Rev. br. 106/2023],Vrhovni sud je naveo:
“[...] tužilac je bio svestan da je zaključio ugovor na određeno vreme i da su se u ugovoru složili da isti ima samo pravo korišćenja imovine i da u nikakvom slučaju da izvrši izgradnje van plana…“
Što se tiče navode tužioca u reviziji da se po članu 596., stav 1. ZOO govor smatra produženim zbog činjenice da tužena nije osporila istu, Vrhovni su ocenjuje da isti navodi nisu osnovani. […] , pošto se bavimo izmenom vlasnika imovine i nemamo neki ugovorni odnos između novog vlasnika i tužioca. Svakako i u slučaju kada bi se ugovor smatrao da je produžen, u odredbama ugovora, tačnije iz gore navedenih članova, videli smo da tužiocu nisu bile dozvoljene izgradnje[...]“
Navodi podnosioca
Podnosilac u svom zahtevu navodi da su se odluke opštinskih organa i presude redovnih sudova donete suprotno članu 3 [Jednakost pred Zakonom] Ustava.
Povreda člana 3. Ustava se shodno navodima podnosioca zahteva sastoji u činjenici „što je on u upravnom postupku pri opštinskom organu Mitrovice postavljen u nejednakom položaju kao stranka i kao poslovni subjekat, ignorirajući ga u svim dopisima koje je podneo i ne primenjujući nijednu drugostepenu odluku – Administrativnog suda, koji je utvrdio da su u odlukama opštinskih organa izvršene drastične zakonske povrede na moju štetu, onemogućujući mi zaključenje ugovora o korišćenju katastarske parcele koju je Opština Mitrovica prenela bez mog prethodnog obaveštenja i onemogućavajući mi da je koristim preko imovinsko – pravnog odnosa i za mogućnost njenog korišćenja shodno delatnosti građevinsko zanatskog preduzeća Dauti, čiji sam vlasnik.“
Podnosilac zahteva dalje tvrdi da „kao ishod tendencioznih stavova manifestovanih od odgovornih lica prvostepenih upravnih organa na moju štetu, Osnovni sud, Apelacioni sud kao i Vrhovni Sud prihvatili su odluke koje su favorizovale opštinski organ, uopšte ne razmatrajući činjenicu da mi je opštinski organ svojim propustima onemogućio zaključenje ugovora za korišćenje katastarske parcele za izgradnju objekata ili za njihovo legalizovanje…“
Podnosilac zahteva „predlaže Ustavnom sudu da na osnovu proglašenja rešenja organa za razmatranje Opštine Južne Mitrovice, da se ocene kao povrede člana 3. Ustava Republike Kosovo, vraćajući stvar na ponovno razmatranje i ponovno odlučivanje ili da se nadoknadi šteta za nepravično rušenje poslovnih objekata, čiji sam bio vlasnik“.
Relevantne ustavne odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 3.
[Jednakost pred Zakonom]
“1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija.
2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.”
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, propisani Ustavom i dalje utvrđeni Zakonom i Poslovnikom.
U tom smislu, prema stavu 1 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuje:
„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[…]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.“
Sud se takođe poziva i na član 47 [Individualni zahtevi] Zakona, koji predviđa:
Član 47
[Individualni zahtevi]
„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.“
U konkretnom slučaju podnosilac u svom zahtevu odgovoru na dopunski dopis Sud precizira da osporava „Obaveštenje Direkcije za geodeziju, katastar i imovinu opštine Južna Mitrovica“ od 24. maja 2011. godine, kao i „rešenje [05 br. 354/86123] Direkcije za inspekciju Opštine Južna Mitrovica od 22. novembra 2016. godine.“ S tim u vezi, Sud podseća da su ove administrativne odluke opštinskih organa bile predmet razmatranja i preispitivanja u postupcima pred redovnim sudovima, koji su se okončali donošenjem presude [Rev. br. 106/2023] Vrhovnog suda od 24. maja 2023. godine. U tom pogledu, Sud smatra da je podnosilac zahteva iscrpeo sva pravna sredstva, i da je zahtev podneo u roku, kao što je to propisano pravilom 34, stav (1), (b) i (c) Poslovnika.
Međutim Sud se dalje poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani Zakonom i Poslovnikom, naime, članom 48 [Tačnost podneska] Zakona te pravilom 34 (1) (d) Poslovnika, koji propisuje:
Član 48 Zakona
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori“.
Pravilo 34.
[Kriterijumi prihvatljivosti]
Sud može smatrati zahtev prihvatljivim, ukoliko:
[ ... ]
(d) Zahtev tačno razjašnjava i adekvatno iznosi činjenice i navode 0 povredi ustavnih prava ili odredbi.“
S tim u vezi, Sud primećuje da član 48. Zakona sadrži ukupno dva zahteva. Prvi se sastoji od (i) obaveze podnosilaca zahteva da jasno naglase koja prava i slobode tvrde da su im povređena od strane javnog organa – čiju odluku osporavaju; i, drugi se sastoji od (ii) obaveze podnosilaca zahteva da jasno naglase konkretan akt javnog organa koji žele da ospore pred Ustavnim sudom. Oba ova uslova člana 48. Zakona, a posebno prvi uslov ovog člana, takođe se odražavaju u pravilu 34 (1) (d) Poslovnika koje propisuje da zahtev Sudu mora tačno da razjašnjava i adekvatno iznosi činjenice i navode da su prava ili odredbe ustava povređene (vidi, predmete Suda: KI95/19, podnosilac zahteva Ruzhdi Bejta, rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019, paragraf 31, KI157/21, podnosilac zahteva: Nexhat Veseli, rešenje o neprihvatljivosti od 10. novembra 2021. godine, paragraf 33; KI73/21, podnositeljka zahteva Minire Krasniqi-Zhitia, rešenje o neprihvatljivosti od 29. jula 2021. godine, paragraf 39; kao i KI91/17, podnosilac zahteva Enver Islami, rešenje o neprihvatljivosti od 22. novembra 2018. godine, paragraf 31).
Sud, vraćajući se na okolnosti konkretnog slučaja, u smislu obaveze podnosilaca zahteva da ispune gore navedene kriterijume prihvatljivosti utvrđene članom 48 Zakona i pravilom 34 (1) (d) Poslovnika, ističe da je podnosilac zahteva u svom odgovoru precizirao koje odluke javnog organa osporava, ali isti nije precizirao koja su mu prava i slobode zagarantovana Poglavljem II [Osnovna prava i slobode] Ustava povređena.
Sud ponavlja da podnosilac zahteva navodi samo povredu člana 3 [Jednakost pred zakonom] Ustava, kao jedne od osnovnih odredaba Poglavlja I Ustava, koja (i) definiše Republiku Kosovo kao multietničko društvo, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija; Sprovođenje javne vlasti se zasniva na načela jednakosti, punog poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.
Međutim, podnosilac je u svom zahtevu propustio da precizira koja su mu osnovna prava i slobode, precizirana u poglavlju II Ustava, povređena kao rezultat donošenja osporenih odluka opštinskih i sudskih organa.
Sud u nastavku primećuje da se podnosilac kroz svoj zahtev podnet Sudu, ne slaže sa odlukama opštinskih organa i redovnih sudova, te da se suština njegovih tvrdnji odnosi na pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja i tumačenje zakona. U vezi sa ovim poslednjim, u svom zahtevu, isti precizira da: „usled tendencioznih stavova koja su ispoljila odgovorna lica prvostepenih upravnih organa, na moju štetu, Osnovni sud, Apelacioni sud i Vrhovni sud, doneli odluke kojima su favorizovali opštinski organ, uopšte ne uzimajući u obzir činjenicu da je opštinski organ svojim propustima onemogućio mi da zaključim ugovor o korišćenju katastarske parcele, za izgradnju objekata ili za njihovu legalizaciju [...]“.
U svetlu gore navedenog razjašnjenja, Sud smatra da podnosilac zahteva nije uspeo da razjasni koja su mu Ustavom zagarantovana prava i slobode povređena osporenim opštinskim odlukama, uključujući tu i poslednju presudu Vrhovnog suda, od 24. maja 2023. godine, te kao takav zahtev se mora odbiti usled neispunjavanja kriterijuma neprihvatljivosti, koji su propisani članom 48 Zakona u vezi sa pravilom 34 (1) (d) Poslovnika.
Shodno tome, u skladu sa članom 48 Zakona i pravilom 34 (1) (d) Poslovnika, Sud zaključuje da se zahtev podnosioca mora proglasiti neprihvatljivim.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa stavom 7 člana 113 Ustava, članom 48 Zakona i pravilima 34 (1) (d) i 48 (1) (b) Poslovnika o radu, dana 11.septembar 2024. godine, jednoglasno,
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje strankama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa stavom 4 člana 20 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5 člana 20 Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Remije Istrefi Peci Gresa Caka-Nimani
Adem Dauti
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni