USTAVNI SUD

Priština,​​ 7. oktobra 2024.godine

Br. ref.: RK 2546/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u​​ 

slučaju br. KI223/23

Podnosilac

Adem Dauti

Ocena ustavnosti​​ ​​ presudeVrhovnog suda Kosova​​ ​​ [Rev.​​ br.​​ 106/2023]​​ od ​​ 24.​​ maja​​ 2023. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija​​ 

Enver Peci, sudija i

Jeton Bytyqi,​​ sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev​​ je podneo​​ Adem Dauti ​​ iz​​ ​​ Mitrovice​​ ​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).​​ 

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva​​ na specifičan način​​ osporava​​ odluku (obaveštenje) Direkcije za geodeziju, katastar i imovinu Opštine​​ Južna​​ Mitrovica​​ od 24. maja 2011. godine, kao i rešenje [05 br. 354/86123] Direkcije za inspekciju Opštine​​ Južna​​ Mitrovica​​ od 22. novembra 2016. godine,​​ koju su odluke bile predmet razmatranja u postupcima pred redovnim sudovima, što je rezultiralo​​ donošenjem​​ presude​​ Vrhovnog suda Kosova​​ [Rev.br.106/2023]​​ ( u daljem tekstu: Vrhovni sud)​​ od ​​ 24.​​ maja​​ 2023. godine,​​ kao konačna odluka​​ vezano za​​ presudu​​ Apelacionog suda​​ Kosova​​ [Ac. br. 2330/18]​​ (u daljem tekstu: Apelacioni sud),​​ ​​ od 5.​​ jula 2022. godine,​​ i presudom Osnovnog suda​​ u Mitrovici​​ [C. br. 140/14]​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni​​ sud)​​ od 12.​​ marta 2018.​​ godine.

• Podnosilac zahteva primio je​​ presudu​​ Vrhovnog suda​​ 12.​​ juna 2023.​​ godine.

Predmetna stvar

• Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti​​ navedenih​​ odluka​​ opštinskih organa i redovnih sudova,​​ za​​ koja podnosilac zahteva precizira​​ da su donete suprotno​​ članu​​ ​​ 3.​​ [Jednakost pred Zakonom]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav).​​ 

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima​​ 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka],​​ i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu​​ 25​​ [Podnošenje podnesaka i odgovora]​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 11.oktobra​​ 2023. godine,​​ podnosilac​​ zahteva​​ je​​ putem pošte​​ podneo​​ zahtev Ustavnom Sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).​​ zahtev​​ koji je Sud​​ registrovao 16.​​ oktobra 2023.​​ godine.

• Dana​​ 20.​​ oktobra 2023.​​ godine,​​ ​​ predsednica Suda, je Odlukom [GJR.KI223/23]​​ i Odlukom​​ [KSH.KI223/23]​​ imenovala sudiju​​ ​​ Remije Istrefi Peci​​ za sudiju izvestioca i​​ Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Gresa Caka Nimani​​ (predsedavajuća),​​ Radomir Laban​​ i​​ Nexhmi Rexhepi​​ (članovi).

• Dana​​ 25.​​ oktobra 2023. godine, Sud je obavestio​​ ​​ podnosioca ​​ o registraciji zahteva. Istog dana​​ ​​ Sud je​​ jednu​​ kopiju​​ zahteva poslao ​​ Vrhovnom​​ sudu.

• Istog dana, ​​ Sud je poslao pismo i​​ Osnovnom sudu​​ zatraživši od istog da dostavi povratnicu kojom se dokazuje​​ kada je​​ podnosilac zahteva primio​​ presudu​​ Vrhovnog suda.​​ Osnovni sud nije odgovorio na ovaj zahtev suda.

• Dana​​ 4.​​ marta 2024.godine ​​ Sud je ponovo poslao dopis ​​ Osnovnom sudu ​​ u kome je tražio​​ povratnicu kojom​​ se dokazuje ​​​​ kada je​​ podnosilac zahteva primio​​ presudu Vrhovnog suda.

• Istog dana Osnovni sud​​ je putem elektronske pošte poslao dokaz, odnosno povratnicu, kojom se pokazuje​​ da je presuda​​ Vrhovnog suda​​ uručena podnosiocu zahteva​​ dana​​ 12.​​ juna 2023.​​ godine.

• Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je počeo njegov mandat u Sudu.

• Dana 13.​​ maja.​​ 2024.​​ godine,​​ zbog nedovoljnog pojašnjenja svog zahteva koji je podnosilac dostavio Sudu, potonji mu​​ je poslao dodatno pismo​​ u kome je​​ tražio​​ od njega​​ ​​ da​​ precizira i​​ razjasni, koju odluku​​ javnog organa​​ isti​​ osporava​​ i koja su mu​​ Ustavom zagarantovana​​ prava​​ i slobode​​ povređena​​ tom odlukom.

• Dana​​ 31.​​ maja 2024.​​ godine​​ podnosilac je poslao odgovor Sudu​​ precizirajući​​ da​​ da isti​​ pred Ustavnim sudom​​ osporava jeste ​​ „Odluku ​​​​ (Obaveštenje) Direkcije za geodeziju, katastar i imovinu Opštine Mitrovice od 24.05.2011. godine”, kao​​ i​​ rešenje​​ [05 br. 354/86123] Direkcije za inspekciju Opštine Mitrovice od 22.11.2016. godine”.

• Dana​​ 11.septembra​​ ​​ 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasnoglasova​​ iznelo preporuku Sudu o​​ neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica​​ 

• Iz spisa predmeta​​ Sud primećuje​​ da je suština​​ spora​​ pred navedenim telima opštine​​ Južna​​ Mitrovica i redovnih sudova bilo​​ pitanje prava korišćenja parcele br. 2918/1. Konkretnije podnosilac zahteva je​​ 2000 godine, zaključio ugovor sa Društvenim preduzećem​​ ​​ „Agrokultura“​​ ​​ o pravu​​ korišćenja​​ parcele br. 2918/1,​​ ​​ za vremenski period od​​ šest (6)​​ godina,​​ sa mogućnošću​​ ​​ produžetka.​​ Tokom​​ 2014 godine,​​ ​​ skupština opštine​​ Južna​​ Mitrovica​​ donela je odluku​​ kojom se vrši​​ ​​ promena​​ ​​ nosioca prava korišćenja društvenih nepokretnosti u opštinsku ​​ imovinu,​​ ​​ pri​​ čemu se​​ opština​​ Južna Mitrovica​​ registrovala kao vlasnik ​​ sporne​​ parcele br. 2918/1, ​​ u katastarskim knjigama.​​ Kao rezultat takve odluke,​​ podnosilac​​ zahteva​​ je​​ pokrenuo​​ upravni​​ postupak pred nadležnim telima opštine,​​ uključujući​​ ​​ 4​​ ​​ različitih​​ sudskih​​ postupaka​​ pred Osnovnim sudom.

• Iz spisa predmeta proizilazi​​ da je podnosilac zahteva prvi​​ sudski postupak​​ pokrenuo​​ 10.​​ marta​​ 2014. godine podnošenjem tužbenog zahteva Osnovnom sudu protiv​​ opštine​​ Južna Mitrovica​​ zbog sprečavanja korišćenja imovine i naknadu ​​ štete​​ u iznosu od 84.075,33 evra, sa kamatom.​​ 

• Međutim dok je​​ prvi​​ ​​ sudski postupak bio u postupku​​ razmatranja,​​ opština​​ Južna Mitrovica, 25.​​ marta 2014.​​ godine, Direkcija za inspekciju Opštine​​ Južna​​ Mitrovica​​ rešenjem​​ [05.​​ BR.​​ 354/8880],​​ naredila podnosioca​​ zahteva da​​ sruši​​ ​​ montažni objekat koji je bez dozvole izgradio na pomenutoj​​ ​​ parceli.

• Podnosilac zahteva je 20.jula​​ .2014.godine podneo zahtev za dugoročno korišćenje dela​​ sporne​​ parcele.

• Dana​​ 21.oktobra.2016. godine, Opština​​ Južna Mitrovica, Imovinsko – pravni sektor,​​ doneo je rešenje [05 – 464 – 79098],​​ kojim​​ je​​ zahtevao​​ od podnosioca zahteva​​ “da​​ oslobodi​​ opštinsku​​ ​​ nepokretnu​​ ​​ imovinu“. ​​ 

• Dana​​ ​​ 22.​​ novembra2016. godine, Direkcija ​​ za inspekciju Opštine​​ Južna​​ Mitrovica​​ donela je​​ rešenjem [05 br. 354/86123], kojim je naređeno​​ “da podnosilac zahteva u  ​​​​ roku od 15 dana ​​ sruši​​ ​​ poslovni objekat…“

• Dana​​ ​​ 24.​​ novembra 2016.godine,​​ podnosilac zahteva je​​ podneo​​ zahtev za ponovno razmatranje rešenja​​ Opštini Južna Mitrovica / Direkciji za inspekciju, ​​ tražeći ​​ „Da se pobijeno rešenje PONIŠTI u potpunosti kao nezakonito i neregularno i da se obustavi upravni postupak….“

• Dana​​ 25.​​ novembra​​ 2016.godine, podnosilac zahteva je​​ protiv rešenja [05 br. 354/86123],​​ Direkcije ​​ za inspekciju opštine Južna ​​ Mitrovica​​ podneo​​ žalbu Ministarstvu​​ životne sredine i​​ prostornog​​ planiranja​​ (u daljem tekstu;​​ MŽSPP).​​ 

• Dana 22.​​ decembra​​ 2016. godine,​​ Direkcija​​ za inspekciju,​​ građevinski​​ sektor, opštine​​ Južna​​ Mitrovica,​​ donela je rešenje br. [05/354-86802]​​ “kojim se obavezuje stranka​​ da​​ oslobodi​​ opštinsku​​ svojinu“.

• Dana 23.​​ decembra.2016.godine, Uprava za inspekcijske poslove​​ opštine Južna Mitrovica​​ donela je​​ rešenje [05-355/93158] kojim je naložila​​ ​​ podnosiocu​​ ​​ da sve svoje materijale ukloni sa javne površine.

• Imajući u vidu da​​ MŽSPP, nije odgovorilo na​​ žalbu podnosioca zahteva od 25.novembra 2016.godine, podnosilac je 25.decembra.2016, podneo Osnovnom sudu tužbeni zahtev​​ “zbog ćutanja​​ MŽSPP“.

• Dana​​ 04.januara.2017. godine podnosilac zahteva je podneo tužbeni predlog Osnovnom sudu u kome je tražio uvođenje mere bezbednosti protiv tuženog,​​ ​​ odnosno ​​ protiv Opštine Južna Mitrovica​​ da se​​ “zabrani otuđenje, skrivanje, opterećenje ili raspolaganje​​ predmetnom​​ ​​ imovinom“.

• Dana​​ 27.​​ januara​​ 2017. godine, podnosilac zahteva je​​ Osnovnom sudu​​ takođe​​ podneo tužbeni zahtev​​ protiv Opštine​​ Južna​​ Mitrovica,​​ u kome​​ je tražio da se​​ odloži izvršenje rešenja Opštine​​ Južna​​ Mitrovica, [br. 05 NR 354/86123] od 22.novembra.2016. godine,​​ sve​​ dok Sud ne donese meritornu presudu u vezi sa tužbenim zahtevom tužioca povodom​​ ćutnje​​ MŽSPP.

• Dana​​ 16.​​ februara​​ 2017. godine, Osnovni sud je rešenjem ​​​​ [C.br. 140/14],​​ odbio kao neosnovan predlog ​​ podnosioca za uvođenjem mere bezbednosti.​​ 

• Dana 20.marta.2017. godine, Osnovni sud je rešenjem​​ [A.br. 153/2017],​​ odbacio kao nedozvoljen zahtev ​​ podnosioca u vezi sa odlaganjem izvršenja odluke Opštine​​ Južna​​ Mitrovica, [br. 05 NR 354/86123] do donošenja meritorne odluke u vezi sa​​ ćutnjom MŽSPP.

• Dana 12.marta.​​ 2018. godine. Osnovni sud je presudom​​ [C.br.140/2014]​​ po tužbi podnosioca zahteva od 10.marta 2014.​​ godine u vezi sa  ​​​​ naknadom​​ štete u iznosu od 84.075,33 evra, sa kamatom, odbio​​ tužbeni zahtev podnosioca odbio kao neosnovan.​​ 

• U obrazloženju presude​​ [C.br.140/2014], Osnovi sud je​​ inter alia​​ naveo;

„Tužilac navodi da je u prećutnom obliku nastavila validnost ili trajanje ugovora o korišćenju na osnovu člana 596. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i citirao: „Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni“. Ako se pažljivo analizira ta odredba, dovoljno je da se shvati da u konkretnom slučaju nema uopšte posebnog ugovora između tužioca i novog vlasnika zemljišta. Ne može da se smatra obnavljanje ugovora ako samo jedna strana u konkretnom slučaju nastavlja da koristi stvar, dok se druga strana ne izjavljuje da li to osporava ili ne, međutim zakupac nema dokaza da je nastavio sa plaćanjem kirije. Sud ocenjuje da u konkretnom slučaju ne postoji zakonsko pravo da se tužiteljska strana poziva na obnavljanje ugovora ili njegovo produženje na neodređeno vreme, pošto sa novim vlasnikom nema nikakav ugovorni odnos za zakup.“

• Neutvrđenog datuma,​​ Podnosilac zahteva je podneo​​ žalbu Apelacionom sudu na presudu​​ [C.​​ br.​​ 140/2014]​​ ​​ Osnovnog suda, navodeći ​​ pogrešno i nepotpuno utvrđivanje ​​ činjeničnog stanja i pogrešnu​​ primenu​​ materijalnog prava.

• Dana 12.​​ decembra​​ 2018. godine, Osnovni sud je rešenjem​​ [A.​​ br. 153/2017]​​ usvojio kao osnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva zbog​​ ćutnje MŽSPP,​​ i​​ naložio je ​​ MŽSPP,​​ “da​​ u roku od 30 dana od dana prijema ove presude donese rešenje po zahtevu tužioca od 25.11.2017. godine”.

• Dana 30.​​ aprila​​ 2019. godine MŽSPP, je odlukom​​ [Br. A -296/16], stavilo van snage rešenje​​ [br. 05/354-86802]​​ Direkcije za inspekciju – Sektor za građevinarstvo, Opštine​​ ​​ Južna​​ Mitrovica, vraćajući pri tome predmet na ponovno odlučivanje.

• Dana 6.​​ juna 2019.​​ godine,​​ Direkcija​​ za inspekciju–Sektor za građevinarstvo, Opštine​​ Južna​​ Mitrovica​​ donela je​​ obaveštenje​​ [525/2019-2], u kome​​ stoji,​​ “da na snazi ostaje odluka​​ od 22.12.2016.​​ god., Direkcije za inspekciju“.

• Podnosilac zahteva je 18.​​ juna​​ 2019. godine podneo žalbu​​ protiv​​ gore navedenog​​ obaveštenja [525/2019-2]​​ u Direkciju​​ za inspekcije​​ Opštine Južna Mitrovica, zbog bitnih​​ ​​ povreda​​ odredaba upravnog postupka.

• Podnosilac je 20.​​ juna​​ 2019. godine podneo žalbu MŽSPP​​ protiv​​ navedenog​​ obaveštenja​​ [525/2019-2]​​ Opštine Južna Mitrovica. ​​ 

• Dana​​ 16.​​ oktobra​​ 2019. godine​​ MŽSPP je​​ donelo​​ Odluku kojom je usvojio žalbu podnosioca kao osnovanu i poništilo​​ obaveštenje​​ [br. 25/2019-2] od 30.​​ aprila​​ 2019.​​ godine, Uprave za inspekcijske poslove​​ Opštine Južna Mitrovica.

• Dana 24.​​ oktobra​​ 2019, Direkcija​​ za​​ inspekcije,​​ Opštine Južna Mitrovica​​ je Odlukom​​ [ZSP- 1239/2019]​​ ostavila​​ na snazi sve​​ upravne​​ akte​​ izdate od strane Uprave za inspekciju kao i opštinskih institucija​​ Opštine Južna Mitrovica.

• Podnosilac zahteva je 3.​​ decembra​​ 2019. godine predložio MŽSPP da,​​ da​​ saglasnost na odluku kojom se​​ Opštine Južna Mitrovica​​ obavezuje da zaključi ugovor o dugoročnom korišćenju​​ predmetne​​ parcele.

• Dana 10.​​ januara​​ 2020.​​ godine, MŽSPP je donelo Rešenje, kojom je ​​ Odluku [ZSP-​​ 1239/2019] Direkcije inspekcije, Opština Mitrovica od 24.​​ oktobra​​ 2019 proglasilo nezakonitom.​​ 

• Podnosilac​​ zahteva​​ je 29.​​ januara​​ 2020. godine predložio​​ Opštini Južna Mitrovica​​ da postigne sporazum dobre volje u vezi sa​​ zahtevom.

• Dana​​ 5.​​ jula​​ 2022.​​ godine​​ Apelacioni sud​​ je​​ presudom​​ [Ac.​​ br.​​ 2330/18]​​ odbio kao neosnovanu​​ žalbu podnosioca​​ zahteva​​ protiv presude Osnovnog ​​ suda [C.​​ br.​​ 140/2014]​​ od 12. marta 2018. godine.

• Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva​​ je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu​​ protiv​​ presude​​ [Ac.​​ br.​​ 2330/18]​​ Apelacionog suda, navodeći​​ nedostatak​​ obrazloženja​​ presude​​ Apelacionog suda kao i​​ pogrešnu primenu​​ člana ​​ 596, stav 1. ZOO,​​ kao​​ i​​ činjenicu da se radi o nezakonitoj odluci Opštine shodno odluci MŽSPP“.

• Dana 24.​​ maja 2023​​ godine, Vrhovni sud je presudom[Rev.​​ br. 106/2023], zahtev za reviziju podnosioca zahteva podnetu​​ protiv presude​​ [Ac. br. 2330/2018]​​ Apelacionog suda, od​​ 5.​​ jula 2022. godine, odbio kao​​ ​​ neosnovan.

• U obrazloženju presude ​​ [Rev.​​ br. 106/2023],Vrhovni sud je naveo:

“[...]​​ tužilac​​ je​​ bio svestan da je zaključio ugovor na određeno vreme i da su se u ugovoru složili da isti ima samo pravo korišćenja imovine i da u nikakvom slučaju da izvrši izgradnje van plana…“

Što se tiče navode tužioca u reviziji da se ​​ po članu 596., stav 1. ZOO govor smatra ​​ produženim ​​ zbog činjenice da tužena nije osporila istu, Vrhovni su ocenjuje da isti navodi nisu osnovani. […] , pošto se bavimo izmenom vlasnika imovine i nemamo neki ugovorni odnos između novog vlasnika i tužioca. Svakako i u slučaju kada bi se ugovor smatrao da je produžen, u odredbama ugovora, tačnije iz gore navedenih članova, videli smo da tužiocu nisu bile dozvoljene izgradnje[...]“

Navodi podnosioca

• Podnosilac​​ u​​ svom​​ zahtevu​​ navodi​​ ​​ da​​ su​​ se​​ odluke​​ opštinskih organa i presude redovnih​​ sudova​​ donete suprotno​​ članu 3 [Jednakost pred Zakonom]​​ Ustava.

• Povreda​​ člana 3. Ustava se shodno navodima podnosioca zahteva sastoji u činjenici​​ „što je on u upravnom postupku pri opštinskom organu Mitrovice postavljen u nejednakom položaju kao stranka i kao poslovni subjekat, ignorirajući ga ​​ u svim dopisima koje je ​​ podneo i ne primenjujući nijednu drugostepenu odluku – Administrativnog suda, koji je utvrdio da su u odlukama opštinskih organa izvršene drastične zakonske povrede na moju štetu, onemogućujući mi zaključenje ugovora o korišćenju katastarske parcele koju je Opština Mitrovica prenela bez mog prethodnog obaveštenja i onemogućavajući mi da je koristim preko imovinsko – pravnog odnosa i za mogućnost njenog korišćenja shodno delatnosti građevinsko zanatskog preduzeća Dauti, čiji sam vlasnik.“​​ 

• Podnosilac zahteva dalje tvrdi da „kao ishod tendencioznih stavova manifestovanih od odgovornih lica prvostepenih upravnih organa na moju štetu, Osnovni sud, Apelacioni sud kao i Vrhovni Sud prihvatili su odluke koje su favorizovale opštinski organ, uopšte ne razmatrajući činjenicu da mi je opštinski organ svojim propustima onemogućio​​ zaključenje ugovora za korišćenje katastarske parcele za izgradnju objekata ili za njihovo legalizovanje…“

• Podnosilac​​ zahteva​​ „predlaže​​ Ustavnom sudu da na osnovu proglašenja rešenja organa za razmatranje Opštine Južne Mitrovice, da se ocene kao povrede člana 3. Ustava Republike Kosovo, vraćajući stvar na ponovno razmatranje i ponovno odlučivanje ili da se nadoknadi šteta za nepravično rušenje poslovnih objekata, čiji sam bio vlasnik“.  ​​​​ 

Relevantne ustavne odredbe​​ 

Ustav Republike Kosovo

Član 3.

​​ [Jednakost pred Zakonom]​​ 

“1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija.​​ 

2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.”

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, propisani Ustavom i dalje utvrđeni Zakonom i Poslovnikom.

​​ 

• U tom smislu, prema stavu 1 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava,​​ koji propisuje:

„1.​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[…]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.“​​ 

• Sud se takođe poziva i na član 47​​ [Individualni zahtevi]​​ Zakona, koji predviđa:

Član 47

[Individualni zahtevi]

„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena​​ Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.“

• U​​ konkretnom slučaju​​ podnosilac​​ u svom​​ zahtevu​​ odgovoru na dopunski dopis Sud precizira da​​ osporava​​ „Obaveštenje​​ Direkcije za geodeziju, katastar i imovinu​​ opštine​​ Južna​​ Mitrovica“​​ od 24.​​ maja​​ 2011. godine,​​ kao​​ i​​ „rešenje​​ [05 br. 354/86123]​​ Direkcije za inspekciju Opštine​​ Južna​​ Mitrovica​​ od 22.​​ novembra​​ 2016. godine.“​​ S tim u vezi,​​ Sud podseća da su​​ ove​​ administrativne​​ odluke​​ opštinskih organa​​ bile​​ predmet razmatranja i preispitivanja u postupcima pred​​ redovnim​​ sudovima,​​ koji su se okončali donošenjem​​ presude​​ [Rev.​​ br.​​ 106/2023] Vrhovnog suda​​ od ​​ 24.​​ maja​​ 2023. godine. U​​ tom pogledu, Sud smatra da je podnosilac zahteva iscrpeo sva pravna sredstva, i da je zahtev podneo u roku,​​ kao​​ što je to propisano​​ pravilom 34,​​ stav​​ (1),​​ (b) i​​ (c) Poslovnika.

• Međutim​​ Sud se dalje poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani​​ Zakonom​​ i Poslovnikom, naime,​​ članom​​ 48​​ [Tačnost podneska]​​ Zakona te pravilom​​ 34 (1) (d) Poslovnika,​​ koji propisuje:

Član 48 Zakona

[Tačnost podneska]

„Podnosilac​​ podneska​​ je​​ dužan da jasno naglasi koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori“.

Pravilo 34.

[Kriterijumi​​ prihvatljivosti]

• Sud može smatrati zahtev prihvatljivim, ukoliko:

[ ... ]

(d)​​ Zahtev tačno​​ razjašnjava​​ i adekvatno iznosi​​ činjenice​​ i navode 0​​ povredi ustavnih prava ili odredbi.“

• S tim u vezi, Sud primećuje da član 48. Zakona sadrži ukupno dva zahteva. Prvi se sastoji od (i) obaveze podnosilaca zahteva da jasno naglase koja prava i slobode tvrde da su im povređena od strane javnog organa – čiju odluku osporavaju; i, drugi se sastoji od (ii) obaveze podnosilaca zahteva da jasno naglase konkretan akt javnog organa koji žele da ospore pred Ustavnim sudom. Oba ova uslova člana 48. Zakona, a posebno prvi uslov ovog člana, takođe se odražavaju u pravilu 34 (1) (d) Poslovnika koje propisuje da zahtev Sudu mora tačno da razjašnjava i adekvatno iznosi činjenice i navode da su prava ili odredbe ustava povređene (vidi,​​ predmete​​ Suda:​​ KI95/19, podnosilac zahteva​​ Ruzhdi Bejta,​​ ​​ rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019, paragraf​​ 31, KI157/21, podnosilac zahteva:​​ Nexhat Veseli, rešenje o neprihvatljivosti od 10. novembra 2021. godine,​​ paragraf​​ 33;​​ KI73/21,​​ podnositeljka zahteva​​ Minire Krasniqi-Zhitia,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 29. jula​​ 2021. godine, paragraf 39;​​ kao i​​ KI91/17,​​ podnosilac zahteva​​ Enver Islami,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 22. novembra​​ 2018. godine, paragraf 31).

• Sud,​​ vraćajući​​ se na okolnosti konkretnog slučaja, u smislu obaveze podnosilaca​​ zahteva​​ da ispune gore navedene kriterijume​​ prihvatljivosti utvrđene​​ članom 48 Zakona i pravilom 34 (1) (d) Poslovnika,​​ ističe​​ da je podnosilac​​ zahteva​​ u svom odgovoru precizirao koje odluke​​ javnog​​ organa osporava, ali​​ isti​​ nije precizirao koja su​​ mu​​ prava i slobode zagarantovana Poglavljem II [Osnovna prava i slobode] Ustava povređena.​​ 

• Sud ponavlja da podnosilac​​ zahteva​​ navodi samo​​ povredu člana 3 [Jednakost pred zakonom] Ustava, kao jedne od osnovnih odredaba Poglavlja I Ustava, koja​​ (i) definiše​​ Republiku Kosovo​​ kao​​ multietničko društvo, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko​​ zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija;​​ Sprovođenje javne vlasti se zasniva na načela​​ jednakosti,​​ punog​​ poštovanja​​ ljudskih​​ prava i osnovnih sloboda,​​ kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.​​ 

• Međutim, podnosilac je u svom zahtevu propustio da precizira koja su​​ mu​​ osnovna prava i slobode,​​ precizirana​​ u poglavlju II Ustava, povređena kao rezultat​​ donošenja​​ osporenih odluka opštinskih i sudskih organa.​​ 

• Sud u nastavku​​ primećuje​​ da se podnosilac kroz svoj zahtev podnet Sudu, ne slaže sa odlukama opštinskih organa i redovnih sudova, te da se suština njegovih tvrdnji odnosi na​​ pogrešno utvrđivanje​​ činjeničnog stanja i tumačenje​​ zakona. U vezi sa ovim poslednjim, u svom zahtevu, isti​​ precizira da:​​ „usled tendencioznih stavova koja​​ su ispoljila odgovorna lica prvostepenih​​ upravnih​​ organa, na moju štetu, Osnovni​​ sud, Apelacioni​​ sud i Vrhovni​​ sud, doneli odluke kojima su favorizovali opštinski organ, uopšte ne uzimajući u obzir činjenicu da je opštinski organ svojim propustima​​ onemogućio​​ mi​​ da zaključim ugovor o​​ korišćenju​​ katastarske​​ parcele,​​ za izgradnju objekata ili za njihovu legalizaciju [...]“.

• U svetlu gore navedenog razjašnjenja,​​ Sud smatra da podnosilac zahteva nije uspeo da​​ razjasni koja su mu Ustavom zagarantovana prava i slobode povređena osporenim opštinskim odlukama, uključujući tu i poslednju presudu Vrhovnog suda, od 24. maja 2023. godine, te kao takav zahtev se mora odbiti usled neispunjavanja kriterijuma neprihvatljivosti, koji su propisani članom 48 Zakona u vezi sa pravilom 34 (1) (d) Poslovnika.

• Shodno tome, u skladu sa članom 48 Zakona i pravilom 34 (1) (d) Poslovnika, Sud zaključuje da se zahtev podnosioca mora proglasiti neprihvatljivim.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u​​ skladu sa​​ stavom 7​​ člana​​ 113​​ Ustava,​​ članom 48​​ Zakona i pravilima​​ 34 (1) (d)​​ i 48 (1) (b)​​ Poslovnika o radu, dana​​ 11.septembar​​ ​​ 2024. godine, jednoglasno,​​ 

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje​​ strankama;

• DA OBJAVI ovo rešenje​​ u Službenom listu, u skladu sa​​ stavom 4​​ člana​​ 20 Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo,​​ u skladu sa stavom 5 člana 20 Zakona. ​​ 

Sudija izvestilac​​     Predsednica Ustavnog suda

Remije Istrefi Peci    Gresa Caka-Nimani