USTAVNI SUD

KI 234/23, Podnosilac:Q.I.Ocena ustavnosti presude  Pml. br. 495/2023 Vrhovnog suda Republike Kosovo od 3. oktobra 2023. godine

KI 234/23, Rešenje  o neprihvatljivosti, od 26 juna januara 2024. godine, objavljenog 2. oktobar 2024. godine

Ključne reči : jednakost pred zakonom, Pravo na pravo na pravično sedenje, zaštita identiteta ,neprihvatljiv  zahtev, očigledno neosnovan zahtev

iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog predmeta odnosi na krivičnu kaznu izrečenu podnosiocu predstavke presudom Osnovnog suda za krivično delo – seksualni napad iz člana 229. stav 5. u vezi st.1. KPRK-a, potvrđenom  i presudom Apelacionog suda PAKR. br. 371/2023 od 5. jula 2023. godine, dok je 3. oktobra 2023. godine Vrhovni sud Republike Kosovo presudom Pml. br. 495/2023 odlučio da se odbije kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Q. I.

Podnosilac predstavke je svoje  žalbene navode  zasnivao uglavnom na činjenici da njegov kontakt sa F.C. (maloletnom žrtvom seksualnog napada) nije bio nasilan, već se dogodio  sa obostranom željom, da je maloletnica  saslušana bez prisustva psihologa i da Ustavni sud treba primeniti garancije. Koje je već naglasio u svom predmetu Ki 161/21, koji je uzet kao referenca u skoro svakom žalbenom navodu koji je podnosilac predstavke pokrenuo za ustavne povrede.

U odnosu na glavni  navod v podnosioca zahteva za primenu standarda kao u predmetu Ki 161/21, sud je, nakon uvida u izvedene dokaze, utvrdio bitne razlike između pokrenutog predmeta i onog kojim sa kojim  podnosilac zahteva želi uporediti svoju predstavku ,na sljedeći način:

1. krivično delo za koje su podnosioci zahteva optuženi i oglašeni krivim od strane redovnog suda su različite prirode (prvo je teško ubistvo, drugo je seksualni napad),

1. F.C je u slučaju podnosioca zahteva bila direktna žrtva radnji podnosioca zahteva i ispitivana je kao oštećeni svedok, a nije bila izvršilac krivičnog dela,

iii. Maloletni svedok u slučaju KI161/21 je lišen zaštite oba roditelja (jedan – podnositeljka koja je bila u zatvoru kao izvršilac krivičnog dela, a drugi je bio žrtva ubistva), pa je sud pravilno utvrdio da je na osnovu specifičnih okolnosti slučaja stručna podrška psihologa bila neophodna i u najboljem interesu deteta. Što se tiče konkretnog slučaja podnosioca zahteva, oštećena F.C. je dala svoju prvu izjavu u policijskoj stanici u prisustvu majke A.C., dok je otac oštećene bio prisutan na suđenju, dao je izjavu na ročištu i izneo dokaze u vezi sa oštećenom F.C (njegovom ćerkom), njenim odnosima sa porodicom podnosioca zahteva.

31. Sud je u slučaju KI 161/21 utvrdio povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a i zbog drugih razloga, kao što je nemogućnost suočavanja podnosioca zahteva sa oštećenom i odbijanje zahteva za psihološko ispitivanje iste, što u konkretnom slučaju, za podnosioca zahteva Q. I. nisu sporna pitanja.

112. I Osnovni sud u Đakovici (presuda br. 2022;230076) i Vrhovni sud [presuda Pml. br. 495/2023], su obrazložili odsustvo psihologa prilikom ispitivanja i saslušanja oštećene maloletnice u skladu sa relevantnim odredbama Zakonika br. 06/L-006 pravde o maloletnicima (član 112.2).

Na osnovu gore navedenog, uzimajući u obzir navode koje je izneo podnosilac zahteva, karakteristične  razlike slučaja podnosioca sa navodno sličnim slučajem  (KI161/21) kao sto su gore elaborirani, Sud utvrđuje da način ispitivanja oštećene maloletnice u odnosu na okolnosti konkretnog slučaja (pomoć roditelja, način davanja izjave putem video linka, drugi dopunski dokazi koje je pribavio osnovni sud), zatim opsežna i potpuna obrazloženja presuda redovnih sudova tri nivoa i odgovor redovnih sudova na žalbene navode podnosioca zahteva, ne daju osnov da Ustavni sud utvrdi povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a , jer podnosilac zahteva nije potkrepio svoje navode činjenicama.

Na osnovu istog obrazloženja, Sud ne nalazi argumente da su osporenim sudskim odlukama povređeni član 22. i član 50. Ustava u vezi sa članom 3. Konvencije o pravima deteta i Istambulske konvencije, jer osim pozivanja na slučaj Suda KI161/21, podnosilac zahteva nije izneo druge argumente koji bi potkrepili navodne povrede.

Sud je nakon razmatranja žalbenih navoda  iznesenih u zahtevu analizirao sudske odluke, uzeo u obzir svoju sudsku praksu u predmetima slične prirode i primenio sudsku praksu Međunarodnog suda za ljudska prava (ESLJP ) i na osnovu gore navedenih nalaza , zaključio da je podnosilac predstavke nije uspešno potkrepio svoje žalbene navode   i da na ustavnim osnovama dokaže da su mu osporenim sudskim odlukama uskraćena njegova ustavna prava, tako da je  iste proglasio nepotkrepljenim navodima i stoga očigledno neosnovanim na osnovu pravila 34.2 Pravilnika o radu. .

U pogledu zahteva za primenu privremene mere i uzimajući kao osnov činjenicu da je zahtev podnosioca u celosti proglašen neprihvatljivim, Sud ne nalazi osnova da usvoji zahtev za određivanje privremene mere.

Sud, u vezi sa podnesenim zahtevom za ne otkrivanje identiteta stranaka, nalazi da imajući u vidu prirodu krivičnog dela za koje je podnosilac zahteva  osuđen, osetljivost predmeta, godine života žrtve u ovom  predmetu i eventualnim posledicama koje može imati objavljivanje imena stranaka u ovom predmetu, zahtev za ne otkrivanje identiteta treba  biti odobren, stoga se imena stranaka u ovom rešenju   navode samo sa njihovim inicijalima. Kao referencu za ovaj deo Rešenja sud je naglasio  predmet KI122/19. (podnosilac zahteva  F.M. Rešenje o neprihvatljivosti od 28. avgusta 2020. godine, st. 117), gde je po analogiji takav zahtev usvojen od strane suda.