USTAVNI SUD

Priština, dana 6. oktobar 2022. godine

Ref.br.:RK 2055/22

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučajevima br. KI06/22, KI 11/22 i KI12/22

Podnosiloci

Fatlum Shabani, Emin Rahimi i Jeton Ramadani

Ocena ustavnosti

 presude Pml. br. 39/2021 Vrhovnog suda Kosova

od 08. marta 2021. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija i

Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev KI06/22 je podneo Fatlum Shabani iz Gnjilana (u daljem tekstu: prvi podnosilac zahteva), koga zastupa Sevdail Robelli, advokat.

2. Zahtev KI11/22 je podneo Emin Rahimi iz Gnjilana (u daljem tekstu: drugi podnosilac zahteva).

3. Zahtev KI12/22 je podneo Jeton Ramadani iz sela Donji Livoč opština Gnjilane (u daljem tekstu: treći podnosilac zahteva), koga zastupa Lirija Kovani, advokat.

4. Kada se Sud zajedno pozove na prvog, drugog i trećeg podnosioca zahteva, pozvaće se kao na podnosioce zahteva.

Osporena odluka

5. Podnosioci zahteva osporavaju ustavnost presude [Pml. br. 39/2021] od 8. marta 2021. godine Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) u vezi sa presudom [PA1. br. 679/2019] od 8. jula 202o. godine Apelacionog suda i presudom [P. br. 857/2014] od 12. marta 2019. godine Osnovnog suda u Gnjilanu (u daljem tekstu: Osnovni sud).

6. Podnosioci zahteva su osporenu odluku primili,

KI 06 22 podnosilac Fatlum Shabani je primio dana 29. aprila 2021. godine.

KI 11 22  podnosilac Emin Rahimi je primio dana 28. aprila 2021. godine. i

KI 12 22 podnosilac Jeton Ramadani je primio dana 29. aprila 2021. godine.

Predmetna stvar

7. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene odluke, kojom se navodi da su podnosiocima zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), članom 6. (Pravo na pravično suđenje), članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i članom 1. protokolom 1. (Zaštita Imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravni osnov

8. Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Sudom

9. Dana 20. januara 2022. godine, prvi podnosilac zahteva je preko pošte podneo zahtev KI06/22 Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud), koji je Sud primio 21. januara 2021. godine.

10. Dana 26. januara 2022. godine, drugi podnosilac zahteva je podneo zahtev KI11/22 Sudu.

11. Dana 26. januara 2022. godine, treći podnosilac zahteva je podneo zahtev KI12/22 Sudu.

12. Dana 3. februara 2022. godine, predsednica Suda je za slučaj KI06/22 imenovala sudiju Nexhmi Rexhepi za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Bajram Ljatifi (predsedavajući), Safet Hoxha i Radomir Laban.

13. Dana 3. februara 2022. godine, Sud je obavestio prvog, drugog i trećeg podnosioca o registraciji zahteva. Istog dana, sud je takođe tražio od Osnovnog suda u Gnjilanu (u daljem tekstu: Osnovni sud) da obavesti Sud o datumu kada su podnosioci zahteva primio osporenu odluku. Istog dana, jedna kopija zahteva je poslata i Vrhovnom Sudu.

14. Dana 18 februara 2022. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu povratnicu koja pokazuje da je:

KI 06 22 podnosilac Fatlum Shaban je primio osporenu odluku dana 29. aprila 2021. godine.

KI 11 22  podnosilac Emin Rahimi je primio osporenu odluku dana 28. aprila 2021. godine. i

KI 12 22 podnosilac Jeton Ramadani je primio osporenu odluku dana 29. aprila 2021. godine.

15. Dana 28. marta 2022. godine, u skladu sa pravilom 40.1 Poslovnika, predsednica Suda je naložila spajanje zahteva KI 06 22, KI 11 22 i KI12/22. Sastav Veća za razmatranje je ostalo isto.

16. Dana 20. septembra 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica

17. Prema spisima predmeta, protiv podnosioca zahteva je 16. maja 2016 godine, podignuta optužnica jer su u svojstvu službenih lica (policajaca kosova) dana 20. jula 2014. godine, prilikom vršenja redovnih dužnosti zloupotrebili službene dužnosti i ovlašćenja, na način da su vređali i primenili prekomernu silu prilikom lišavanja slobode Z.D.

18. Dana 27. marta 2018. godine, Osnovni sud je, presudom [P. br. 857/2014], oglasio krivim podnosioce zahteva zbog izvršenja krivičnih dela Zlostavljanje u vršenju službene dužnosti ili ovlašćenja iz člana 198. stav 1. u vezi sa članom 31. KZRK-a Krivičnog zakonika Republike Kosovo br. 04/L-082 (u daljem tekstu: KZRK), i izrekao je prvom podnosiocu zahteva kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 4 (četiri) meseci, kao i novčanu kaznu u iznosu od 2000 (dve hiljade) evra, a drugom i tečem podnosiocu zahteva kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 3 (tri) meseci, kao i novčanu kaznu u iznosu od 1200 (hiljadu dvesta) evra. Istom presudom je oglašen krivim i Z.D zbog izvršenje krivičnih dela Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 410 stav 2 ZKPK-a i izrečena mu je kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 1 (jednog) meseca, kao i novčana kaznu u iznosu od 600 (šest stotina) evra.

19. Podnosioci zahteva su ne utvrđenog dana uložili žalbu Apelacionom sudu zbog bitnih povreda krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, nepotpunog i pogrešnog utvrđivanja činjeničnog stanja, kao i zbog krivične sankcije, Z.D i Apelaciono tužilaštvo su takođe uložili žalbu, na prvostepenu presudu.

20. Dana 8. jula 2020. godine, Apelacioni sud je, presudom [PA1. br. 679/2019], odbio, kao neosnovane, žalbe podnosilaca zahteva, Z.D i Apelaciono tužilaštvo i u potpunosti potvrdio prvostepenu presudu Osnovnog suda.

21. Podnosioci zahteva su u neutvrđenim datumima podneli zahteve za zaštitu zakonitosti, zbog kršenja krivičnog zakona i suštinskog kršenja odredbi krivičnog postupka.

22. Dana 5. februara 2021. godine, Kancelarija Glavnog državnog tužioca je, dopisom KMLP.II.br. 28/2021, predložila da se zahtevi podnosilaca za zaštitu zakonitosti odbiju, kao neosnovani.

23. Dana 8. marta 2021. godine, Vrhovni sud je, presudom PML. br. 39/2021, odbio, kao neosnovane, navode podnosilaca zahteva i u potpunosti potvrdio presudu Osnovnog suda i Apelacionog suda.

Navodi podnosioca

24. Podnosioci zahteva navode da je presuda Vrhovnog suda doneta uz povredu njihovih osnovnih prava i sloboda zagarantovana članom [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava članom 6. (Pravo na pravično suđenje) članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i članom 1. protokolom 1. (Zaštita Imovine) EKLJP-a.

25. Podnosioci zahteva iznose identične navode pred Sudom, navodeći da je Apelacioni sud povredilo načelo jednakosti oružja i kontradiktornosti postupka, jer ih nije pozvao za sednicu veća kako bi isti bili prisutan na sednici Veća Apelacionog suda i kako bi dali svoj stav u vezi sa žalbenim navodima. U tom slučaju, pozvano je samo Žalbeno tužilaštvo na sednicu Apelacionog suda, podnosioci zahteva nisu bili pozvani i nisu učestvovali na sednici Veća. U ovom slučaju imamo posla sa načelom „Jednakost snaga“.

26. Podnosioci zahteva se pozivaju na slučaj Suda, KI 104 16 podnosilac zahteva: Miodrag Pavić, presuda od 16. maja 2019. godine gde se razmatrala jednakost oružja. Slučaj ESLJP, gde se razmatrala jednakost oružja, Dombo Beheer BV protiv Holandije, presuda od 27. oktobra 1993. godine, stav 33 i slučaj Vrhovni sud Kosova pod brojem PML.nr. 318/2021 podnosilac zahteva: Adil Shillove od 02. avgusta. 2021. godine.

27. Na kraju, podnosioci zahteva traže od Suda da (i) se njihovi zahtevi proglase prihvatljivim; (ii) Da se utvrdi da je Presuda Apelacionog suda PA1.nr.679/2019 od 07. jula. 2020. godine i presuda Vrhovnog suda PML.nr.39/2021 od 8. marta 2021. godine u suprotnosti sa članom 31. Ustava Republike Kosovo i članom 6. EKLJP-a i članom 1. Dodatnog protokola EKLJP-a (iii) Vrati predmet Apelacionom sudu na ponovno razmatranje.

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika

Zakon

Član 49.

(Rokovi)

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog”.

Poslovnik

Pravilo 39.

(Kriterijum o prihvatljivosti)

“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

[…]

1. c) ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i

[…].”

Ocena prihvatljivosti zahteva

28. Sud prvo razmatra da li su podnosioci zahteva ispunili uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.

29. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuje:

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[…]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

30. Sud takođe razmatra da li su podnosioci zahteva ispunili uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se prvo poziva na članove (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, koji propisuju:

Član 47

(Individualni zahtevi)

“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član 48

(Tačnost podneska)

“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.

Član 49

(Rokovi)

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku … ”.

31. Što se tiče ispunjenja ovih zahteva, Sud utvrđuje da su podnosioci zahteva ovlašćene strana, koje osporavaju akt javnog organa, odnosno presudu [ br. 3/2021] Vrhovnog suda Kosova od 8. marta 2021. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva. Podnosioci zahteva su takođe naglasili prava i slobode za koje navodi da su im povređena, u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona.

32. Međutim, Sud takođe naglašava da se prema članu (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od četiri (4) meseca. Rok počinje da teče od dana kada su podnosioci zahteva primili sudsku odluku. Ovaj zahtev je utvrđen i tačkom (c) stava (1) pravila 39. (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika, koja utvrđuje da se zahtev podnosi u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

33. U ovom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosioci zahteva osporavaju presudu [Pml. br. 3/2021] Vrhovnog suda od 8. marta 2021. godine. Povratnica koju je Sudu dostavio Osnovni sud, potvrđuje da je osporenu presudu podnosilac zahteva KI 06 22, Fatlum Shabani je primio dana 29. aprila 2021. godine, podnosilac zahteva KI 11 22 Emin Rahimi je primio dana 28. aprila 2021. godine i podnosilac zahteva KI 12 22 Jeton Ramadani je primio dana 29. aprila 2021. Podnosilac zahteva je KI 06 22, Fatlum Shabani je podneo svoj zahtev Sudu dana 20. januara 2022 godine dok su podnosioci zahteva KI 11 22 Emin Rahimi i KI 12 22 Jeton Ramadani podneli zahtev Sudu dana 26 januara 2022 godine, više od 8 (osam) meseci nakon prijema osporenog akta. Shodno tome, Sud utvrđuje da su zahtevi podnosioca zahteva podneti nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca koji je određen Zakonom i Poslovnikom, pa je samim tim neprihvatljiv za razmatranje.

34. Kada podnosilac predstavke ima pravo da mu primerak pravnosnažne odluke domaćih sudskih organa bude dostavljen automatski, svrsi i nameni člana 49. Zakona najbolje će poslužiti ako se rok od četiri meseci računa tako da on teče od dana kada je dostavljen primerak te odluke (vidi, između ostalog, slučaj ESPLJ Worm protiv Austrije, br 83/1996/702/894, presuda od 29 avgusta 1997 godine stav 33).

35. Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i pravilu 39 (1) (c) Poslovnika, ta da promoviše pravnu sigurnost, tako što će osigurati da predmeti koji pokreću ustavna pitanja budu rešeni u razumnom roku i da ranije odluke ne budu kontinuirano predmet osporavanja (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI48/21, sa podnosiocem Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i KI45/21, sa podnosiocem Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi, takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a Mocanu i drugi protiv Rumunije, 10865/09, 45886/07 i 32431/08, od 17. septembra 2014. godine, stav 258).

36. U zaključku, iz napred izloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtevi nisu podneti u zakonskom roku utvrđenom članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika i, shodno tome, sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenom presudom povređena ustavna prava podnosioca zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom 113. 7 Ustava, članovima 20. i 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c), Poslovnika, dana 20. septembra 2022. godine, jednoglasno

ODLUČUJE

1. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

1. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

• DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

1. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac                                                                  Predsednica Ustavnog suda

Nexhmi Rexhepi                                                                                    Gresa Caka-Nimani