USTAVNI SUD

KI198/22, Podnositeljka zahteva Drita Gjonbalaj, Ocena ustavnosti presude [ARJ.br.38/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 25. jula 2022. godine

KI198/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 27. aprila 2023. godine, objavljeno 25. maja 2023. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni, neobrazloženi kao I navodi cetvrtog stepena.

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na odbijanje koje je Kosovske Agencije za privatizaciju (u daljem tekstu: KAP), donelo u vezi sa zahtevom podnositeljska zahteva za napredovanje u karijeri. S tim u vezi, podnositeljka zahteva je najpre pokrenula upravni postupak u kojem je NNOCSK žalbu podnositeljke zahteva odbijo kao neprihvatljivu jer je podneta izvan vremenski predviđenog roka. Nakon toga je podnositeljka zahteva pokrenula upravni postupak koji je prošao kroz tri instance odlučivanja i koji je od strane Vrhovnog suda vraćen Osnovnom sudu na ponovno odlučivanje zbog pogrešne primene zakona u vezi roka za žalbu pred NNOCSK. Osnovni sud je u ponovljenom postupku prihvatio žalbu podnositeljke zahteva i vratio predmet NNOCSK na ponovno odlučivanje. U ponovljenom postupku  NNOCSK je odbija žalbu podnositeljke zahteva kao neosnovanu, ovu odluku je podnositeljka zahteva takođe osporila u upravnom postupku međutim redovnim sudovi u sve tri instance su u potpunosti podržali odluku NNOCSK-a.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio povređenje prava zagarantovanih 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32 [Pravo na Pravno Sredstvo], 54 [Tumačenje odredbi ljudskih prava] i 55 [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava Republike Kosovo Ustava,  članom 6 [Pravo na pravično suđenje] EKLjP.

Ustavni sud je prvobitno ocenio kriterijume za prihvatljivost zahteva, prema Ustavu, Zakonu i Poslovniku o radu, s obzirom da je podnositeljka zahteva bila ovlašćeno lice, iscrpila je raspoloživa pravna sredstva, razjasnila članove Ustava i akta organa javne vlasti koji je osporen pred Sudom, a zahtev je podneo u roku od četiri meseca. Sud je ispitao ključne tvrdnje podnositeljke zahteva u vezi sa navodnim povredama pravo na obrazloženu odluku, primenjujući opšta načela u vezi sa kvalitetom obrazlozenja sudskih odluka kao i sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), u okolnostima konkretnog slučaja, Sud smatrao da su zaključci redovnih sudova doneti nakon detaljnog ispitivanja svih argumenata koje je podnositeljka zahteva iznela, stoga, kao zaključak, Sud je utvrdio da su presude redovnih sudova jasne i da su njima razmatrane u suštini sve ključne tvrdnji koje je iznela podnositeljka zahteva. Podnositeljka zahteva je, između ostalog, navela i druge povrede Ustavnih prava, međutim podnositeljka zahteva u svom zahtevu nije pružila nikakvo obrazloženje kako je došlo do povrede ovih garancija.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj odluci, Sud je zaključio da tvrdnje podnositeljke zahteva u koje se odnose na povredu člana 31 Ustava, u vezi sa članom 6.1 EKLJP-a, koji se tiču pravo na obrazloženu sudsku odluku redovnih sudova, spadaju spadaju u prvu  kategoriju (i) navoda kategorisani kao navodi „četvrtog stepena“dok navodi podnositeljke zahteva o povredi čanova 32, 54 i55 Ustava, spadaju u treću kategoriju (iii)  „nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, jer je podnositeljka zahteva jednostavno navodi odredbu Ustava, ne objašnjavajući pritom kako je do povrede navededenih članova došlo.