USTAVNI SUD

KI57/23, Podnosilac Ismet Ferati, Ocena ustavnosti presude [Ac. br. 9423/21] Apelacionog suda Kosova od 6. decembra 2022. godine

KI57/23, rešenje o neprihvatljivosti, od 30. avgusta 2023. godine, objavljeno dana 19.septembra 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za jubilarne plate, očigledno neosnovano, očigledan nedostatak povrede

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na tužbeni zahtev podnosioca zahteva nad njegovim bivšim poslodavcem, naime Energetske korporacije Kosova za priznavanje prava na naknadu 3. (tri) jubilarnih plata po osnovu Opšteg kolektivnog ugovora. Osnovni sud je usvojio tužbu podnosioca zahteva kao osnovanu. Kao rezultat žalbe na presudu Osnovnog suda od strane bivšeg poslodavca pri Apelacionom sudu, potonji je osporenom presudom [Ac. br. 9423/21] od 06. decembra 2022. godine preinačio presudu Osnovnog suda i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva sa obrazloženjem da istom ne pripada pravo na jubilarnu nagradu jer je navršio 40. (četrdeset) godina radnog staža 15. avgusta 2012. godine, odnosno pre stupanja na snagu Opšteg kolektivnog ugovora.

Podnosilac zahteva naveo je da mu je osporenom presudom Apelacionog suda povređeno pravo zagarantovano članom 31. Ustava. Sud ističe da podnosilac zahteva u svom zahtevu nije precizirao kako mu je to pravo povređeno u njegovom slučaju, međutim, isti je, na zahtev Suda, svojim dopunskim dopisom, dostavljenim 22. maja 2023. godine priložio 4 (četiri) presude Apelacionog suda, u kojima je naveo ugrožavanje pravne sigurnosti, kao rezultat kontradiktornih odluka redovnih sudova.

Na osnovu svoje sudske prakse i prakse ESLJP-a, Sud je pojasnio da, da bi se utvrdilo da li navodna divergencija u sudskim odlukama predstavlja povredu člana 6. EKLJP-a, treba da se utvrdi sledeće: i) da li postoje „duboke i dugoročne“ razlike u sudskoj praksi; (ii) da li domaći zakon uspostavlja sposobne mehanizme koji mogu da reše takve divergencije; i (iii) da li su ti mehanizmi primenjeni i sa kakvim efektom.

U vezi sa činjeničnom i pravnom sličnošću slučajeva, za koje se tvrdi, po navodima podnosioca zahteva, da su ih redovni sudovi različito rešavali,  što je dovelo do kontradiktornih odluka u sudskoj praksi, Sud je primetio da je Apelacioni sud utvrdio da podnosilac zahteva nema pravo na jubilarnu nagradu jer nije ispunio godine staža u vremenskom periodu u kojem je bio na snazi Opšti kolektivni ugovor, dok, u ostala 4 (četiri) slučajeva, čije je kopije podnosilac zahteva dostavio Sudu 22. maja 2023. godine, redovni sudovi su obrazložili da dotičnim tužiocima nije zastarelo pravo na jubilarnu naknadu i da im to pravo pripada, jer su ispunili uslov radnog staža.

Sledstveno tome, Sud je ocenio da nije moguće utvrditi postojanje „dubokih i kontinuiranih razlika“ u sudskoj praksi Apelacionog suda koje ugrožavaju načelo pravne sigurnosti pozivajući se na 4 (četiri) presude Apelacionog suda, čije se okolnosti razlikuju od slučaja podnosioca zahteva, te kao rezultat toga, proglasio je zahtev podnosioca neprihvatljivim kao očigledno neosnovan, pod kategorijom „očiglednog nedostatka povrede“, kako je utvrđeno pravilom 34. (2) Poslovnika o radu.