Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 15. jula 2024. godine
Br. ref.: RK 2470/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI30/24
Podnosilac
Naser Foniqi
Ocena ustavnosti presude [ AA.br. 44/2023] Vrhovnog suda Kosova
od 19.oktobra 2023.godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Naser Foniqi iz Prištine (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava presudu [AA.br. 44/2023] Vrhovnog suda Kosova od 19.oktobra 2023. godine, u vezi sa Odlukom [KGJK.br. 394/2023] Sudskog Saveta Kosova (u daljem tekstu:SKK) od 31. avgusta 2023. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda kao i odluke SSK, kojima se navodno, podnosiocu zahteva povređuju prava i osnovne slobode koje su zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično suđenje], i članom 102 [Opšta načela sudskog sistema], Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavu 4 člana 21. [Opšta načela], stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka], i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 7.februara 2024. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev Ustavnom Sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 12.februara 2024.godine, predsednica Suda, je Odlukom [GJR.KI30/24] imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Safet Hoxha (članovi).
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 19.marta 2024. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva. Istog dana Sud je jednu kopiju zahteva poslao Vrhovnom sudu, kao i SSK.
Dana 26.juna 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta Sud primećuje da podnosilac zahteva radi kao Sudija u Osnovnom sudu u Prištini, i da mu je u postupku raspodele predmeta dodeljen i krivični predmet [PKR.br. 190/2016]. Takođe na osnovu spise predmeta Sud dalje primećuje da podnosilac zahteva za navedeni krivični predmet nije sazvao sudsku sednicu u periodu od četiri (4) godine i devet (9) meseci, ali da je sazivao sednica za druge premete koji su kasnije primljeni i njemu dodeljeni kao sudiji na dalji postupak.
Dana 30.novembra 2022. godine, SSK je pokrenuo disciplinski postupak protiv podnosioca zahteva zbog sumnje „da je on kao sudija u Osnovnog sudu u Prištini, izvršio disciplinske povrede iz člana 5., stav 2., pod stav 2.7. Zakona br. 06/L-57 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, i iz tačke 5.5. Profesionalnog etičkog kodeksa za sudije“.
Dana 18. januara 2023. godine, SSK je doneo odluku [KGJK.br. 11/2023] o uspostavljanju Istražnog panela u cilju utvrđivanja mogućeg disciplinskog prekršaja podnosioca.
Dana 12.juna 2023. godine, predsednik Istražnog panela je na sednici SSK, prestavo nalaze panela, navodeći “da je 24.02.2023. god. ispitivan subjekat istrage, u ovom slučaju sudija Naser Foniqi, dok je sledeća sednica rasprave bila sazvana za dan 03.03.2023. god., na kojoj su ispitivani svedoci, A.B., A.K. i V.R. Predsedavajući panela je izjavio da je podnosilac zahteva „bio zadužen sa spornim predmetom [PKR.br. 190/16] dana 10.07.2017. godine […] „ te da „od 18.06.2018. god. do 16.11.2022. god., nije preduzeo nikakvu drugu radnju u vezi sa sazivanjem sudske sednice“.
Dana 31. avgusta 2023. godine SSK je doneo odluku [KGJK.br. 394/2023], kojom je u tački I. „podnosioca zahteva proglasio odgovornim za disciplinsku povredu definisana u članu 5., stav 2., pod stav 2.7. Zakona br. 06/L-57 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, i u tački 5.5. Profesionalnog etičkog kodeksa za sudije, dok je u tački II. odluke, SSK podnosiocu izrekao „disciplinsku sankciju pismena javna opomena“.
U obrazloženju odluke [KGJK.br. 394/2023], SSK, stoji:
„Nakon okončanja disciplinske istrage i razmatranja spisa predmeta PKR.br. 190/16, kako bi utvrdio činjenice u ovoj disciplinskoj stvari, Savet je izvodio i ocenio ove dokaze. Savet je utvrdio da je sudija uključen u disciplinsku povredu navedenu od nadležnog organa zbog ne procesiranja dalje krivičnog predmeta PKR.br. 190/2016. Navedeni predmet je sudija Foniqi primio dana 10.07.2017. god., prvu sednicu za tu krivičnu stvar je sazvao dana 13.09.2017. god., 06.11.2017. god., 05.02.2017. god., i od tog datuma i sve do 16.11.2022. god. subjekat istrage nije preduzeo nikakvu drugu radnu u vezi sa predmetom…“
„Savet ocenjuje da vremenski period od četiri (4) godine i devet (9) meseci u svakom slučaju ne opravdava ne delovanje subjekta istrage kojom prilikom je pokazanim nemarom i odugovlačenjem koje je prouzrokovano od sudije, isti je izvršio zakonsku povredu po članu 5., stav 2., pod stav 2.7. Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, gde se propisuje da „nastavlja ne obavljati u predviđenom vremenskom roku službene dužnosti u skladu sa zakonom“ i odredbom 5.5. Profesionalnog etičkog kodeksa za sudije gde je propisano da „sudija obavlja svoju funkciju na efikasan i zakonit način“.
“Savet je utvrdio da po zakonskim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, iz člana 314, stav 1., pod stav 1.1. „ako se glavni pretres vodi pred sudijom pojedincem, glavni pretres mora da bude završen u roku od devedeset (90) dana, ukoliko sudija pojedinac ne izda obrazloženu odluku da produži vreme glavnog pretresa zbog jednog od razloga iz stava 2. ovog člana“, i pod stav 1.2. „ako se glavni pretres vodi pred pretresnim većem, glavni pretres mora da bude završen u roku od sto dvadeset (120) dana, izuzev ako pretresno veće ne donese obrazloženu oduku da produži trajanje glavnog pretresa zbog jednog od razloga iz stava 2. ovog člana. Savet je ocenio da bi predmet koji je subjekat ove stvari trebao da se okonča u vremenskom roku od 120 dana.“
Protiv odluke [KGJK.br. 394/2023] SSK, podnosilac zahteva je podneo žalbu Vrhovnom sudu, navodeći “pogrešnu primenu zakona i činjeničnih grešaka koje su uticale na postupak i donošenje odluke u vezi sa disciplinskom merom“.
SSK je u odgovoru na žalbene navode podnosioca naveo „da je žalba neosnovana i da žalbeni navodi nisu održivi, stoga je predložio Vrhovnom sudu da odbije žalbu kao neosnovanu“.
Dana 31.avgusta 2023.godine, Vrhovni sud je doneo presudu [AA.br. 44/2023], kojom je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva podnetu protiv odluke [KGJK.br. 394/2023] SSK.
U obrazloženju presude [AA.br. 44/2023], Vrhovni sud je inter alia naveo:
„Sudski savet Kosova je postupio u skladu sa odredbama važećeg Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca i dokazao da je izvršena disciplinska povreda od strane podno sioca žalbe, izrekao mu je disciplinsku meru u skladu sa načelom proporcionalnosti i uzeo je u obzir i ozbiljnost, posledice, okolnosti u kojima je izvršena povreda. Prema tome, navodi iz žalbe o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani su i kao takvi su odbijeni jer su neodrživi.“
Navodi podnosioca da radnje i ako su rezultirale povredom, došle su kao posledica a) nedostatka pomoćnog osoblja, b) povrede u sprovođenju Uredbe o unutrašnjoj organizaciji sudova, što se tiče održavanja dosijea, nisu održivi zato što iz pogleda na završene predmete proizilazi da je veliki broj predmeta koji su kasnije bili primljeni završeni su i zavisno od prirode, primljeni su kasnije i završeni ranije nego konkretan slučaj. U konkretnom slučaju nije izvršena nijedna proceduralna radnja u vremenskom periodu od četiri (4) godine i devet (9) meseci, u svakom slučaju ne opravdava ne delovanje subjekta istrage kojom prilikom je pokazanim nemarom i odugovlačenjem koje je prouzrokovano od sudije Foniqi, isti je izvršio zakonsku povredu.
U vezi sa sa žalbenim navodom o obrazloženosti odluke SSK, Vrhovni sud Kosova je primetio da su bili i navodi u razmatranju pred Savetom i obrazloženje koje je dato od Saveta je jasno i zakonito i da i ovaj sud podržava dato obrazloženje u tom delu.
U vezi sa žalbenim navodima o ne sprovođenju Uredbe o unutrašnjoj organizaciji sudova, Vrhovni sud smatra da je povreda predviđena sa članom 5.2.7. Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, koji propisuje da je sudija počinio prekršaj ukoliko „nastavlja ne obavljati u predviđanom vremenskom roku službene dužnosti u skladu sa zakonom“ i disciplinska sankcija je izrečena u skladu sa članom 7., stav 1., tačka 1.2. istog zakona.
U vezi sa izrečenom merom SSK, Vrhovnom sudu smatra da je data mera je u skladu sa načelom proporcionalnosti uzimajući u obzir: ozbiljnost disciplinskih povreda izvršenih od sudije, posledice disciplinske povrede; okolnosti u kojima je izvršena disciplinska povreda. Ta izrečena disciplinska sankcija je u skladu sa povredama utvrđenim kao u izveštaju istražnog panela kao što se predviđaju u članu 7., stav 1.2. Zakona br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca”.
Navodi podnosioca
Podnosilac u zahtevu navodi da se presudom Vrhovnog suda i odlukom SSK njemu povređuju prava zagarantovana članom 31. Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, kao i članom 102 stav 3 Ustava.
Konkretnije, podnosilac zahteva povredu člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, gradi isključivo na navodu „da je u podnetoj žalbi pri Vrhovnom sudu Kosova, pokrenuo sve proceduralne i materijalne navode, od kojih nijedan nije opisan, obrađen i obrazložen od strane tog suda. Taj način postupka povredio je pravo na pravično i nepristrasno suđenje po članu 6. Evropske konvencije za ljudska prava”.
Dok u odnosu na navodnu povredu člana 102 stava 3 Ustava, podnosilac zahtev ne pruža nikakvo obrazloženje navodne povrede.
Podnosilac od Suda traži; Da proglasi zahtev prihvatljivim; Da utvrdi da je bilo povrede člana 102., stav 3. Ustava; Da proglasi nevažećom presudu Vrhovnog suda Kosova, [AA.br. 44/2023] od 19.oktobra.2023. godine., i da istu vrati na ponovno suđenje u skladu sa presudom ovog Suda.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Član 31.
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
„Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.
Poglavlje VII
Pravosudni Sistem
Član 102
[Opšta Načela Sudskog Sistema]
[...]
2. Sudska vlast je jedinstvena, nezavisna, pravična, apolitična i nepristrasna, i obezbjeđuje jednak pristup sudovima.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6.
(Pravo na pravično suđenje)
„[…]
3. Svako ko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava:
a. da odmah, na jeziku koji razume, bude podrobno obavešten o prirodi i razlogu optužbe protiv njega;
b. da mu se osiguraju vrijeme i uslovi neophodni za pripremanje odbrane;
c. da se brani sam ili uz pomoć branioca koga sam izabere ili da, ukoliko ne raspolaže sredstvima da plati branioca, da ga dobije besplatno, kada to nalažu interesi pravde;
d. da sam ispituje ili zahteva ispitivanje svedoka optužbe i da se prisustvo i saslušanje svedoka odbrane odobri pod uslovima koji važe i za svedoka optužbe;
e. da koristi besplatnu pomoć tumača ukoliko ne razumije ili ne govori jezik koji se koristi na sudu“
ZAKON Br. 06/L-057 O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI SUDIJA I TUŽILACA
Član 5 Disciplinski prekršaji sudija
“Smatraće se da je sudija počinio/la disciplinski prekršaj ukoliko
[...]
Povreda dužnosti sudije prema ovom zakonu, obuhvata dole navedene radnje, ukoliko ih isti izvrši namerno ili iz nepažnje:
[...]
nastavlja ne obavljati u predviđenom vremenskom roku službene dužnosti u skladu sa zakonom;”
[...]
Član 7 Disciplinske sankcije
Za disciplinske prekršaje, odgovarajući saveti mogu sudijama odnosno tužiocima izreći jednu ili više od dole navedenih disciplinskih sankcija:
[...]
javnu pismenu opomenu;
[...]”
KONSOLIDOVANA VERZIJA KODEKSA PROFESIONALNE ETIKE ZA SUDIJE
“[...]
5. Stručnost i odgovornost na poslu Sudija održava visok nivo profesionalne
sposobnosti i obavlja svoju funkciju stručno, savesno, marljivo i efikasno.
Primena:
[...]
5.5. Sudija obavlja svoju funkciju na efikasan i zakonit način.
[..]”
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove o prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o radu.
U tom smislu, Sud se prvenstveno poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju da:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Pored gore navedenih kriterijuma, Sud se takođe poziva i na uslove o prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. S tim u vezi, Sud se poziva na članove 47 (Individualni zahtevi), 48 (Tačnost podneska) i 49 (Rokovi) Zakona, koji propisuju:
Član 47
(Individualni zahtevi)
“Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.”
Član 48
(Tačnost podneska)
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
(Rokovi)
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog.”
U vezi sa ispunjenjem gore navedenih kriterijuma, Sud ocenjuje da je podnosilac zahteva: (i) Ovlašćena strana; (ii) osporava jedan akt nekog javnog organa, odnosno presudu [AA.br. 44/2023] Vrhovnog suda Kosova od 19.oktobra 2023.godine, (iii) iscrpeo je sva pravna sredstva koja su mu bila dostupna u skladu sa zakonom; (iv) jasno je objasnio prava i slobode za koje on smatra da su mu povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48 Zakona; kao i (v) Podneo je zahtev u skladu sa zakonskim rokom koji je propisan u članu 49 Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika o Radu. Pravilo 34 (2) Poslovnika o Radu propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri neki zahtev, uključujući i uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan, gde se precizira da:
“(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju.”
Gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i na osnovu prakse Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o Radu. (vidi slučajeve Suda KI04/21, podnositeljka zahteva Nexhmije Makolli, Rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; i KI175/20, podnosilac zahteva Kosovska Agencija za Privatizaciju, Rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može da sadrži. S tim u vezi, bilo bi tačnije kada bi se o istima govorilo kao o “očigledno neosnovanim navodima”. Poslednje pomenuti se na osnovu sudske prakse ESLJP-a mogu svrstati u četiri posebne grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”; (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi; i na kraju, (iv) “ konfuzni i nejasni ” navodi.
U tom kontekstu i u daljem tekstu, kako bi ocenio prihvatljivost zahteva, odnosno kako bi u okolnostima konkretnog slučaja ocenio da li je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanog u ovom zahtevu i relevantne navode podnosioca zahteva. Tokom procene navoda podnosioca zahteva Sud će primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojom je on, na osnovu člana 54. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud podseća da je podnosiocu zahteva odlukom [KGJK.br. 394/2023], SSK izrečena disciplinska mera „sankcija pismena javna opomena“, jer je kako stoji u odluci SSK, on je kao Sudija “odgovoran za disciplinsku povredu definisana u članu 5., stav 2., pod stav 2.7. Zakona br. 06/L-57 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, i u tački 5.5. Profesionalnog etičkog kodeksa za sudije“. Odluku SSK, podnosilac zahteva je osporio pred Vrhovnim sudom, smatrajući da je ona zasnovana na pogrešnoj primeni zakona i pogrešnom utvrđenom činjeničnom stanju. Vrhovni sud je žalbene navode podnosioca zahteva odbio u celosti.
Upravo u prilog tome, podnosilac zahteva smatra da su odlukom [KGJK.br. 394/2023], SSK, kao i presudom [AA.br. 44/2023] Vrhovnog suda njemu povređena prava garantovana članom 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, kao i člana 102.stav 3 Ustava.
Međutim, imajući u vidu da je odluka SSK već bila predmet sudske kontole, Sud se u nastavku rešenja neće njome ni baviti, već će sagledati navode podnosioca zahteva o osnovanosti navoda o povredi navedenih članova Ustava i EKLjP, isključivo u odnosu na presudu [AA.br. 44/2023] Vrhovnog suda.
U prilog tome, Sud nalazi, da povredu člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, podnosilac zhateva dovodi isključivo u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku, a da pri tome, navodnu povredu on obrazlaže isključivo sa jednom rečenicom, koja glasi„ u podnetoj žalbi pri Vrhovnom sudu Kosova, pokrenuo sam proceduralne i materijalne navode, od kojih nijedan nije opisan, obrađen i obrazložen od strane tog suda“.
Dakle za Sud je evidentno da podnosilac zahteva smatra da je do navodne povrede od strane Vrhovnog suda došlo zato što njegovi navodi iz žalbe nisu na adekvatan način razmatrani i obrazloženi od strane suda, međutim, isto tako za Sud je evidentno da on nije u zahtevu naveo o kojim se to navodima radi, pa samim tim Sud ne može da te navodno neobrazložene navode podnosioca sagleda u kontekstu njihove obrazloženosti u presudi Vrhovnog suda za koju on smatra da je neobrazložena.
Sud navodi da sama konstatacija o navodnoj povredi člana 31 Ustava u kontekstu neobrazloženosti presude Vrhovnog suda nije sama po sebi dovoljna, kako bi Sud mogao da u okolnostima konkretnog slučaja i navoda zakljući da se presudom Vrhovnog suda na bilo koji način povređuje član 31 Ustava.
Dakle, Sud nalazi da u zahtevu nije data nikakva detaljna analiza u vezi sa tvrdnjama o povredi prava zagarantovanih navedenim članom Ustava ili obrazloženja o prihvatljivosti i merituma zahteva. Uz to, u zahtevu je samo pomenut član 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, u smislu neobrazloženosti presude Vrhovnog suda, a da pri tome nije dat opis koje to iznete žalbene navode Vrhovni sud nije razmatrao a samim tim ih nije ni obrazložio u presudi, i koje to navode konkretno Vrhovni sud nije obrazložio i kako bi to rezultiralo povredom prava garantovano članom 31 Ustava.
Međutim i pored toga za ovaj Sud sadržina osporene presude Vrhovnog suda je više nego jasna kako u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja tako i u pogledu primenjenog materijalnog prava, te samim tim, presuda sama po sebi ne ostavlja utisak neobrazloženosti ni u pogledu disciplinskog prekršaja koji je podnosilac zahteva napravio, ni u pogledu primenjenog materijalnog prava a, ni u pogledu izrečene disciplinske mere.
Dalje, Sud nalazi da je podnosilac u zahtevu naveo i povredu člana 102 stava 3 Ustava, a da pri tome nije naveo a ni obrazložio kako je to Vrhovni sud presudom povredio navedeni član Ustava.
U smislu ovoga, Sud podseća da na osnovu ustaljene prakse ovog Suda ali i sudske prakse ESLjP-a, Sud proglašava zahtev neprihvatljivim kao očigledno neosnovan kada su navodi “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navoda, ili kada se ispuni jedan od dva karakteristična uslova, odnosno:
kada podnosilac zahteva samo citira jednu ili više odredbi Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući kako su one povređene, osim ako je to jasno očigledno na osnovu činjenica i okolnosti slučaja (vidi, s tim u vezi, slučaj ESLJP-a: Trofimchuk protiv Ukrajine, br. 4241/03, odluka od 31. maja 2005. godine; i Baillard protiv Francuske, br. 6032/04, Odluka od 25. septembra 2008. godine);
kada podnosilac zahteva ne iznese ili odbije da iznese materijalne dokaze u prilog svojih navoda (ovo se posebno odnosi na odluke sudova ili drugih unutrašnjih organa), osim kada postoje izuzetne okolnosti koje su van kontrole koje ga sprečavaju u tome (na primer, ako zatvorske vlasti odbiju da sudu dostave dokumente iz spisa predmetnog zatvorenika) ili ako sam sud ne odluči drugačije (vidi, slučaj Suda: KI166/20, podnosilac zahteva Ministarstvo Rada i socijalne zaštite, rešenje o neprihvatljivosti od 5. januara 2021. godine, stav 42).
U ovom konkretnom slučaju, podnosilac zahteva tvrdi da je osporenom presudom Vrhovnog suda došlo do povrede prava i sloboda koje su zagarantovane gore navedenim članovima, ali ne razrađuje dodatno kako i zašto je došlo do povrede ovih relevantnih članova. S tim u vezi, Sud podseća da je on dosledno isticao da samo pozivanje na članove Ustava i EKLJP i njihovo pominjanje nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva treba da osiguraju obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi, slučajeve Ustavnog suda.: KI175/20, podnosilac zahteva Kosovska Agencija za Privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 22. aprila 2021. godine, stav 81; KI166/20, citirano iznad, stav 52; i KI04/21, podnositeljka zahteva Nexhmije Makolli, citirano iznad, stavovi 38-39).
Stoga, Sud zaključuje da podnosilac zahteva u obrazloženju svojih navoda o povredi prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članom 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, kao i člana 102.stav3 Ustava, nije ispunio zahteve iz stava (2) pravila 34 Poslovnika o Radu u vezi sa obrazloženjem i detaljnim argumentima u vezi sa prihvatljivošću i meritumom njegovog zahteva.
U smislu ovih činjenica, Sud primećuje da podnosilac zahteva nije uspeo da jasno naglasi svoje navode o povredi prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i shodno tome, nije ispunio uslove propisane članom 48. Zakona u vezi sa pravilom 34(1) (d) Poslovnika (vidi, slučaj Ustavnog suda: KI95/19, gore citiran, stav 33; KI157/21, gore citiran, stav 32).
Zaključak
Na kraju, Sud zaključuje da se navodi podnosioca zahteva u vezi sa povredom člana 31 i 102 stav 3 Ustava kvalifikuju kao navodi “četvrtog stepena” i isti su očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, stoga se zahtev proglašava neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o Radu.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud skladu sa članom 113. 7 Ustava i članovima 20 i 47. Zakona i u skladu sa pravilom 34. (1) (d) Poslovnika o radu, dana 26. juna 2024. godine, jednoglasno,
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona; i
Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Radomir Laban Gresa Caka-Nimani
Naser Foniqi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni