USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva tvrdi da su javni organi povredili njegova prava garantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, članom 6,1 EKLJP, kao i članom 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava, u vezi sa članom 14 EKLJP, jer je Vrhovni sud u vezi sa predmetom odlučio u suprotnosti sa sudskom praksom, Što se tiče tvrdnje podnosioca zahteva o povredi člana 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava, u vezi sa članom 14 EKLJP, sud smatra da se nijednim dokazom ne utvrđuje da je Vrhovni sud odlučio jednostrano i nezakonito, ili da nije dovoljno obrazložio svoju presudu, Nije dovoljno da podnosilac zahteva pokrene svoju tvrdnju o nepristrasnom suđenju zasnivajući svoju tvrdnju na drugim predmetima za koje je sud posebno odlučio na osnovu samog predmeta, Ovakva tvrdnja o povredi ustavnih prava, treba zaista da bude uverljiva i obrazložena i pokrenuta na osnovu ustavnih argumenata, kako bi žalba imala uspešan ishod u korist navedene stranke, Što se tiče tvrdnje podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, sud naglašava da podnosilac zahteva nije uspeo da potkrepi dokazima svoju tvrdnju o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje koje je garantovano članom 31, Ustava i članom 6, Evropske konvencije za ljudska prava, Tvrdnje o povredi nekog ustavnog prava, u svojoj suštini, treba da sadrže nesporne elemente povreda osnovnih prava garantovanih Ustavom i međunarodnim instrumentima, kako bi se Sud upustio u osnovanost zahteva i razmatranje merituma istog, Konačno, Sud ocenjuje da zahtev podnosioca ne ispunjava uslove prihvatljivosti, kako na osnovu prihvatljivosti, tako ni na osnovu merituma zahteva, jer je zahtev očigledno neosnovan, i u skladu sa pravilom 36 (2) b) i d) Poslovnika o radu, Sud je zahtev proglasio neprihvatljivim