Podnosilac, g, Selim Hajra, podneo je zahtev zasnovan na članu 113,7 Ustava Kosova, osporavajući presudu Vrhovnog suda Republike Kosovo, Rev, I, br, 29/2009, od 25, januara 2012, god,, kojom su, kako tvrdi, povređena njegova ustavna prava garantovana članom 56 [Prava i osnovne slobode tokom vanrednog stanja]; članom 49 [Pravo na rad i obavljanje profesije]; članom 46 [Zaštita imovine]; članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]; kao i članom 1 protokola 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), Sud je došao do zaključka da zahtev ne ispunjava uslove prihvatljivosti, obzirom da podnosilac zahteva nije uspeo da izgradi slučaj o povredama prava na koja se poziva, niti je podneo bilo kakav prima facie dokaz koji ukazuje na takve povrede, Sledstveno tome, Sud je zaključio da je zahtev očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 36 (2) a) i b) Poslovnika o radu
Selim Hajra
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni