Podnosioci su podneli zahtev na osnovu člana 7. Ustava, navodeći da su izvršena ozbiljna kršenja njihovih osnovnih ustavnih prava na rad, Zahtev ne sadrži više detalja. Ministarstvo je u svom odgovoru naveo da podnosioci ne rade i da nikad nisu bili zaposleni u Ministarstvu i da Ministarstvo ne poseduje zapise, dokaze, dokumenta ili činjenice koje dokazuju da su podnosioci bili zaposleni u navedenom Ministarstvu, oni čak nisu posedovali ni ugovore o radu sa navedenim Ministarstvom, Sud se u ovom slučaju pozvao na član 48. Zakon o Ustavnom sudu i pravilu 36.2 tačka b) i d) Poslovnika o radu koji određuje da b) iznete činjenice ni na koji način ne opravdavaju tvrdnju o kršenju ustavnih prava, d) da podnosilac zahteva nije u dovoljnoj meri potkrepio svoju tvrdnju, Sud je došao do zaključka da podnosioci nisu potkrepili dokazima svoje navode u redovnim sudovima da su bili zaposleni u Ministarstvu, oni nisu ni pružili Ustavnom sudu dovoljno dokaza ili neki dokaz koji bi ukazao da je presuda Vrhovnog suda bila pogrešna. Kao što je navedeno od strane Ustavnog suda u slučaju br. KI. 06/09, podnosilac X protiv presude Vrhovnog suda br. 215/2006; presude Okružnog suda br. 741/2005, i presude Opštinskog suda br. 217/2004
Qerim Azizi, Shaip Reqica, Bajram Troshupa
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti