USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva navodi da su mu osporenom presudom prekršena sledeća ljudska prava zaštićena Ustavom: član 24 [Jednakost pred zakonom], član 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima [Pravo na pravično suđenje], Pozivajući se na zahtev podnosioca i na prava zagarantovana Ustavom, za koje se navodi da su prekršena, Sud konstatuje: U članu 51 Ustava [Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu] stavu 2, jasno je predviđeno: „Osnovno socijalno osiguranje koje se odnosi na nezaposlenost, bolest, ograničene sposobnosti i starost, se reguliše zakonom,”, Ustavni sud je, razmatrajući navode podnosioca zahteva o kršenju člana 24 Ustava [Jednakost pred zakonom], konstatovao da pred ovim sudom podnosilac nije podneo činjenice koje bi potvrdile njegove navode, jer u stvari, osim njegove konstatacije da je on ispunio uslove za penziju, nije pružio dokaze o tome kako je on nejednako tretiran pred zakonom i nasuprot kojih lica je on pred upravnim i sudskim organima tretiran kao nejednak, U ovim okolnostima, podnosilac zahteva nije „u dovoljnoj meri potkrepio svoju tvrdnju“, nije podneo zahtev na zakonit način i na osnovu gore navedenog, Sud nalazi da u skladu sa pravilom 36, stavom 2 tačkama c) i d) zahtev mora da odbije kao očigledno neosnovan