USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113.7 Ustava Kosova, osporavajući odluke Skupštine Opštine Prizren br. 01/011-4539 od 18. juna 2009. godine kojom je data opštinska imovina na korišćenje – bez kompenzacije poljoprivrednog zemljišta sa površinom od 5 – 6 hektara, koja se nalazi na lokalnom putu prema selu Našec, evidentirana kao društvena svojina SO Prizren, za izgradnju školskog kompleksa od strane obrazovno-vaspitnog centra „Gulistan”.” Kao i ocenu ustavnosti ugovora koji su nastali kao posledica ove odluke, zahtevajući od Ustavnog sud poništenje ove nezakonske odluke i ugovora sklopljenih na osnovu ove odluke .

Podnosilac zahteva je smatrao da su povređeni član 3. (Jednakost pred zakonom), 24. (Jednakost pred zakonom), 46. (Zaštita imovine) i 52. (Odgovornost za životnu sredinu) Ustava Kosova.

Odlučujući o zahtevu podnosioca Ridvan Hoxha, Ustavni sud je nakon razmatranja postupka u celini, utvrdio da podnosilac nije predstavio argumente kojima bi dokazivao da je on direktna žrtva usvajanja ove odluke i sklopljenih ugovora na osnovu ove odluke. Kosovski ustavno-pravni sistem ne predviđa „actio popularis“, što je modalitet pojedinačnih žalbi koji omogućava bilo kom pojedincu, koji teži da zaštiti javni interes i ustavni poredak, da se obrati Ustavnom sudu povodom takvih povreda iako nema status žrtve.

Na osnovu svega gore navedenog, Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije ovlašćena stranka da osporava ustavnost odluke Skupštine Opštine i sklopljenih ugovora na osnovu ove odluke u apstraktu i stoga ovaj zahtev treba proglasio neprihvatljivim ne ulazeći u sadržinu tvrdnji podnosioca zahteva.