USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev Sudu navodeći kršenje njegovih ustavnih prava u vezi sa dva međusobno povezana pitanja: (1) pitanje imovinskog prava u vezi određene katastarske parcele i kuće izgrađene na njoj; i (2) pitanje imovinskog prava u vezi vodovodne česme koja se nalazi na spornoj katastarskoj parceli. On je naveo da su prekšreni: član 3 [Jednakost pred Zakonom], član 24 [Jednakost pred Zakonom], član 31 [Pravno na Pravično i Nepristrasno suđenje], član 32 [Pravo na Pravna Sredstva], član 36 [Pravo na Privatnost], član 46 [Zaštita Imovine], član 54 [Sudska Zaštita Prava] i član 102 [Opšta Načela Sudskog Sistema] Ustava.
Što se tiče katastarske parcele i kuće izgrađene na njoj, on se posebno žali na dužinu trajanja spora koji uključuje njega i članove njegove porodice, navodno pokrenutog u avgustu 1992. god. On dalje tvrdi da Opštinski sud u Vučitrnu nije ignorisao samo sve relevantne pravne dokaze da je on jedini vlasnik katastarske parcele i kuće izgrađene na njoj. Štaviše, Opštinski Sud je takođe ignorisao i obavezujuća uputstva Vrhovnog suda i Okružnog suda koji su mu ukinuli presude na osnovu toga da su prekršile osnovne odredbe Zakona o parničnom postupku i da su naložili Opštinskom sudu da ponovo sudi slučaj. Što se tiče pitanja vodovodne česme podnosilac zahteva se žalio da je Opštinski sud u Vučitrnu prekršio Zakon o parničnom postupku rešenjem da je podnosilac zahteva izgubio pravo na korišćenje vodovodne česme, pošto od 2004. godine nije bio u faktičkom posedu iste.
Ustavni sud je odlučio da odbije zahtev podnosioca zahteva, u vezi katastarske parcele i kuće izgrađene na njoj, na osnovu toga da postupak ponovnog suđenja pred Opštinskim sudom u Vučitrnu još uvek nije započeo i da podnosilac zahteva, do sada, nije pokazao da je pokrenuo ustavne žalbe, koje sada on pokreće pred sudom u ponovnom suđenju pred Opštinskim sudom, a kamoli ako će njegova tužba biti odbijena od strane ovog suda, u žalbenom postupku pred Okružnim sudom, a ako opet ne uspe, pred Vrhovnim sudom na poslednjoj instanci.
Što se tiče pitanja vodovodne česme Sud je primetio da podnosilac zahteva nije imao nameru da podnese navodne povrede svojih ustavnih prava koje je pokrenuo u svom zahtevu, pred Vrhovnim sudom kao sudu poslednje instance. U ovim okolnostima, Sud je zaključio da je Zahtev bio neprihvatljiv, jer podnosilac zahteva nije iscrpeo sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju prema važećem zakonu.