USTAVNI SUD

Priština, dana 1. septembar 2022. godine

Ref. br.:MM 2044/22

SUPROTNO MIŠLJENJE

sudije

Radomira Labana

u

slučaju br. KI230/21

Podnosilac

Global Trade-af, D.O.O.

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ-UZVP-br. 45/2021 od  28. aprila 2021. godine

1. Na početku Ja kao sudija želim da iskažem  svoje poštovanje prema mišljenju većine sudija u ovom slučaju,  koji su utvrdili da postoji povreda u vezi sa pravom na obrazloženu odluku iz člana [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi za članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

2. Takođe, Ja kao sudija se slažem sa činjeničnim stanjem kako je izneto i predstavljeno  u presudi i  isto činjenično stanje prihvatam kao tačno.

3. Ali se Ja kao sudija  ne slažem sa navodima podnosioca na način kako  su navodi podnosioca  izneti i predstavljeni  u presudi jer smatram da nisu izneti i predstavljeni   verno već je većina sudija  na osnovu celokupnog spisa predmeta  zaključila šta je podnosilac zahteva želeo da ospori što je po mom mišljenju  pogrešno.

4. Dalje Ja se kao sudija ne slažem sa mišljenjem većine sudija u vezi uslova prihvatljivosti gde je većina sudija zaključio da se ovaj predmet treba proglasiti prihvatljivim, i osnovni razlog zbog čega se protivim ovakvom zaključku većine sudija je to da se u Sudu na svakoj sednici razmatraju desetine predmeta koje su mnogo bolje i tačnije obrazložene od ovog predmeta i isti se ne proglašavaju prihvatljivim niti se ulazi u meritum predmeta, dok je u ovom slučaju  jedan po mom skromnom mišljenju potpuno ne obrazložen predmet proglašen prihvatljivim iako nije ispunjavao osnovne uslove.
5. Vraćajući se na konkretan predmet , podnosilac zahteva navodi da su povređena njegova prava zaštićena članom 3. [Jednakost Pred Zakonom], članom 22. [Direktna Primena Međunarodnih Sporazuma i Instrumenata], članom 24. [Jednakost Pred Zakonom]  i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP, ali ne navodi na koji način je do povrede ovih prava došlo niti u celom zahtevu uspeva da poveže bilo koji navod o povredi sa nekim konkretnim članom Ustava.

6. U celom svom zahtevu podnosilac zahteva prema mišljenju mene kao sudije nije uspeo da navede koje povrede su učinjene u toku redovnog postupka pred redovnim sudovima i gde se povrede konkretno nalaze, naprotiv podnosilac zahteva je izmenio sadržinu obaveznog formulara suda i iz njega izbacio najvažniji deo ovog formulara i to deo pod III opravdanost zahteva i navodna kršenja Ustava.

7. Umesto toga podnosilac zahteva je napravio neadekvatnu zamenu za formular suda i umesto da detaljno objasni gde i na koji način je nastala povreda Ustava, podnosilac zahteva obučava Sud šta je nadležnost suda, obučava Sud šta je jurisdikciji, obučava Sud šta je dozvoljenosti zahteva, objašnjava sudu šta je akt javnog organa, obučava Sud šta je iscrpljenje pravnih lekova i njihovu iluzornost, dalje je objašnjavao da je zahtev podneo u roku i na kraju zahteva ušao u deo koji je sam izmislio i nazvao ga   “ ANALIZA MATERIJALA“, i koja nije kompatibilna sa zvaničnim formularom Suda, a da bih pokazao koliko je besmislena ja ću je u celosti citirati;

“B. ANALIZA MATERIJALA

Stoga, na osnovu činjenice da je u ovom slučaju ispoštovan zakonski rok od četiri (4) meseca od poslednje moguće sudske odluke za osporavanje, sa poštovanjem se zahteva od Ustavnog suda da prihvati ovaj predmet i da sadržajno ispita povrede tvrdi podnosilac zahteva.

Sledeća analiza je podeljena na tri suštinski važna dela. Prvi deo se bavi pitanjem presude Vrhovnog suda kojom se odbija zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke.

1. Presude u suprotnosti sa Ustavom Republike Kosovo, Evropskom konvencijom za ljudska prava i slobode i praksu Evropskog suda za ljudska prava

Ustava Republike Kosovo, kroz član 53. definiše neposredno sprovođenje prakse EKLJP-a, odnosno odluka ESLJP-a. Ovaj Ustav se fokusira na slobodu, demokratiju i mir[1] i ističe poštovanje prava i sloboda svih, građana i drugih pojedinaca unutar svojih granica.[2] Ljudska prava i osnovne slobode koje se smatraju nedeljivim, neotuđivim i neprikosnovenim definišu se kao „temelji pravnog poretka“ Republike[3] zaštićene od države i poštovane od svih. Evropska konvencija i njena primena su ključni i centralni u sistemu koji je osmišljen Ustavom Kosova ne samo da je njegova neposredna primena zagarantovana članom 22, već́ i da je u skladu sa članom 53. „Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskim odlukama Evropskog suda za ljudska prava. Drugim rečima, za ustavnog zakonodavca Kosova, Evropska konvencija iz 1950. godine ima tako visok profil da će sva ljudska prava i slobode, čak i ona koja se pominju kroz različite međunarodne sporazume ili instrumente, tumačiti u skladu sa jurisprudencijom Evropskog suda za ljudska prava.

2. Presude koje su doneli sudovi (Apelacioni i Vrhovni sud) su u suprotnosti sa osnovnim principima definisanim Ustavom Kosova i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, tako da je nezakonitim presudama redovnih sudova povređeno pravo na pravičnost i nepristrasno suđenje i jednakost pred zakonom.

3. Republika Kosovo ima državni interes da Ustavni sud reši ovo pitanje

4. Svesni smo da se u praksi Evropskog suda pitanje povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje u upravnom postupku smatra/ocenjuje kao povreda osnovnih prava pojedinca.

Dakle, tretman ovog slučaja i nalaz ovog časnog suda da je Apelacioni sud povredio prava tužioca takođe ima principijelne dimenzije. Ovakvom presudom, ovaj sud pored toga što je utvrdio povredu prava stranke.

Na kraju, izjašnjavanje ovog Suda po ovom pitanju direktno je vezano za obavezu i podsticaj državnih institucija da vode računa o pitanju ne ustavnosti u postupku pravilnog postupka i  preduzimanje odgovarajućih mera za poštovanje prava zagarantovanih Ustavom i međunarodnim konvencijama. Dakle, ovaj časni sud može da postavi presedane za redovne sudove Republike Kosovo kako da postupe u slučajevima kada su suočeni sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje, koji su stranke u upravnom postupku.

1. ZAVRŠETAK I ZAHTEV

Na osnovu činjenica i pravnih tumačenja navedenih u ovom zahtevu, podnosilac zahteva sa poštovanjem zahteva od Ustavnog suda Republike Kosovo da:

– proglasi zahtev tužioca prihvatljivim;

– da utvrdi da propust da se obezbedi pravično suđenje predstavlja kršenje individualnih prava tužioca zagarantovanih članom 31. Ustava Republike Kosovo i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih protokola

– Da utvrdi sva prava ili odgovornosti strana u ovom zahtevu koje ovaj uvaženi sud smatra razumnim i pravno zasnovanim.

Zahtev je sastavio i sa poštovanjem podneo:

Priština, 17. decembra 2021. godine                                        Albana KELMENDI, Advokat“

8. Ovako konfuzan zahtev je morao biti odbijen u dva tri paragrafa kao neprihvatljiv  to zato što je isti konfuzan , nejasan i ne obrazložen. Ili je pak sudija izvestilac morao da od podnosioca zahteva zatraži da isti pojasni zahtev i da ga detaljno obrazloži jer je podnosilac zahteva taj koji nosi teret dokazivanja u postupku.

9. . Ja smatram da je Sud trebao da podseti da, prema sudskoj praksi ESLJP-a, Sud proglašava zahtev neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan, u skladu sa uslovom „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda kada je ispunjen jedan od dva karakteristična uslova, odnosno:

31. kada podnosilac/podnositeljka zahteva samo citira jednu ili više odredbi Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući kako su one povređene, osim ako je to očigledno na osnovu činjenica i okolnosti slučaja (vidi, s tim u vezi, slučaj ESLJP-a: Trofimčuk protiv Ukrajine 4241/03 odluka od 31. maja 2005. godine, vidi, takođe slučaj: Baillard protiv Francuske br. 6032/04 odluka od 25. septembra 2008. godine);

1. kada podnosilac/podnositeljka zahteva ne iznese ili odbije da iznese materijalne dokaze u prilog svojih navoda (ovo se posebno odnosi na odluke sudova ili drugih unutrašnjih organa), osim kada postoje izuzetne okolnosti koje su van kontrole koje ga sprečavaju u tome (na primer, ako zatvorske vlasti odbiju da Sudu dostave dokumente iz spisa predmetnog zatvorenika) ili ako sam sud ne odluči drugačije.

10. S tim u vezi, Ja kao sudija smatram da je Sud je trebao da utvrdi da podnosilac zahteva samo pominje relevantne članove, ali ne razrađuje dalje kako je i zašto došlo do povrede ovih relevantnih članova Ustava. Ja kao sudija smatram da je Sud je trebao da podseti da je dosledno naglašavao da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLJP-a nije dovoljno da se utvrdi utemeljena tvrdnja o povredi Ustava. Prilikom tvrdnji o ovakvim povredama Ustava, podnosioci zahteva moraju dati obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi, slučaj KI175/20, podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 22. marta 2020. godine, stavovi 79-82).

11. Umesto toga većina sudija je odlučila da sama zaključi šta su navodi podnosioca zahteva,  i na osnovu jedne reči podnosioca zahteva u uvodnom delu zahteva većina sudija  je zaključila da se podnosilac zahteva žali na ne obrazloženu odluku Vrhovnog suda u vezi navoda podnosioca da je Apelacioni sud morao da održi javnu sednicu. Na osnovu te jedne reči zahtev je postao prihvatljiv , i Većina u sudu je zaključila da je ovo glavni navod podnosioca i da na njega nije u adekvatnoj meri odgovorio Vrhovni sud.

12. Ja kao sudija smatram da je ovo pogrešan način zaključivanja i da ovim čak ni sam podnosilac zahteva ne dobija ništa, jer prema mom mišljenju glavni navod podnosioca se ticao netačno utvrđenog činjeničnog stanja, na ovaj način Sud neće izlečiti povredu prava podnosioca zahteva već će samo produžiti postupak , tako što će Vrhovni sud u ponovljenom postupku dodati još jednu ili dve rečenice kojima će se osvrnuti na navode podnosioca zahteva.

13. Utvrđivanje povrede prava na obrazloženu odluku ima smisla samo onda kada bi sa takvim dodatnim obrazloženjem došlo se do drukčijeg ishoda predmeta.

14. Podsećam, da ako je podnesak jedne stranke odlučujući za ishod postupka, on zahteva da se na njega konkretno i neodložno odgovori (vidi, presudu ESLjP Ruiz Torija protiv Španije, od 09 decembra 1994, aplikacija br. 18390/91 stav 30; presuda Hiro Balani protiv Španije, od 09 decembra 1994, aplikacija br.  18064/91 stav 28)

15. Stoga su redovni sudovi  su dužni:

• da ispitaju najvažnije argumente stranaka (vidi, presudu Buzescu protiv Rumunije, od 24 avgusta 2005, aplikacija br. 61302/00 stav 67; presudu Donadze protiv Gruzije od 07 juna 2006, aplikacija br. 74644/01 stav 35);

• da s posebnom pažnjom i revnošću ispitanju izjašnjenja koja se tiču prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, EKLJP i protokolima uz nju (vidi, presudu Fabris protiv Francuske od 07 februara 2013 , aplikacija br. 16574/08 stav 72; presudu Wagner i J.M.W.L. protiv Luksemburga, od 28 septembra 2007 , aplikacija br. 76240/01 stav 96).

16. U konkretnom slučaju navod podnosioca nije odlučujući za ishod postupka, pa samim time on ne  zahteva da se na njega konkretno i neodložno odgovori na ovaj navod (vidi, presudu ESLjP Ruiz Torija protiv Španije, citirana gore stav 30; presuda Hiro Balani protiv Španije, citirana gore stav 28)

17. Zbog svega gore navedenog, Ja kao sudija smatram da što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članom 3, članom 22 ,članom 24. i članom 31 Ustava, u vezi sa članom 6 EKLJP, da je Sud trebao da zaključi da se ovaj deo zahteva mora proglasiti neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan, jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, jer je podnosilac zahteva samo naveo članove Ustava, ne objašnjavajući kako su i zašto povređeni. Shodno tome, oni su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.

Suprotno mišljenje podneo sudija;

Radomir Laban, sudija

_________________

[1] Videti Predgovor Ustava

[2] Član 1.2 Ustava Republike Kosovo

[3] Članovi 21 i 24 Ustava Republike Kosovo