USTAVNI SUD

Priština, dana​​ 5 jula​​ 2024

Br. Ref.:MK 2473/24

PODUDARNO​​ MIŠLJENJE

sudije​​ 

RADOMIR LABAN

u

slučaju br. KI154/23

Podnosilac

Afrim Tafarshiku

Ocena ustavnosti Presude​​ Apelacionog suda Kosova​​ AC. br. 8304/2021,​​ 

od 20. februara 2023. godine

Iskazujući na početku svoje poštovanje​​ prema​​ mišljenju​​ većine sudija da u ovom slučaju, postoji povreda člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava (u daljem tekstu: EKLJP),​​ 

Međutim,​​ Ja kao sudija​​ pojedinac​​ imam​​ podudarno​​ mišljenje u vezi zaključka većine i​​ sa mišljenjem većine se​​ ne slažem​​ u vezi efekata same presude​​ . Ja​​ smatram da​​ ​​ postoji​​ povreda prava na​​ na jednakost oružja ali da je ona deklarativne prirode.​​ 

Zbog gore navedenog, a u skladu sa Pravilima 57 Poslovnika o radu Ustavnog Suda​​ Ja ću​​ u ukratno izneti moje podudarno mišljenje.

Ja kao sudija se slažem sa činjeničnim stanjem kako je​​ izneto i predstavljeno​​ u presudi i isto činjenično stanje prihvatam kao tačno.​​ Takođe, Ja kao sudija se slažem sa​​ načinom kako su navodi podnosioca izneti i predstavljeni u presudi i​​ iste prihvatam kao tačne.

Takođe ja se slažem​​ ​​ sa pravnom analizom u vezi prihvatljivosti predmeta i stavom većine da postoji povreda prava​​ ​​ na na jednakost oružja ali da je ona deklarativne prirode iz člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP na način kako je to predstavljeno u presudi.

Međutim ja se ne slažem sa pravnim efektima ove presude odnosnom tačkom III Ja smatram da je sud trebao da konstatuje povredu deklarativne prirode i da ostavi na pravnoj snazi ​​ presudu​​ Apelacionog suda Kosova​​ [AC. br. 8304/2021], od 20. februara 2023. godine, jer se proglašenjem ništavnom presude​​ Apelacionog suda Kosova​​ [AC. br. 8304/2021], od 20. februara 2023. godine,se ne postiže ništa u vezi materijalnog prava podnosioca zahteva.

Ja smatram​​ da se nijedan podnosilac zahteva nije obratio Ustavnom sudu samo da bi​​ ostvario pravo na jednakost oružja ili neko drugo strogo proceduralno pravo​​ , naprotiv svaki podnosilac zahteva se obratio sudu kako bi ostvario neko suštinsko pravo odnosno deletvorno pravo koje smatra da mu pripada.​​ 

U konkretnom slučaju podnosilac zahteva se obratio sudu kako bi​​ ostvario svoje imovinsko pravo​​ odnosno tužbeni zahtev u kome je zahtevao​​ za naknadu jubilarnih plata, sa predlogom da​​ Osnovni sud usvoji tužbeni zahtev, prizna pravo na isplatu 3 (tri) jubilarne zarade, u neutvrđenom iznosu, sa zakonskom kamatom u visini od 8% (osam odsto), kao i da mu naknadi troškove postupka

Zadatak suda je da najpre utvrdi dali povreda postoji i da istu ispravi tako što će podnosiocu zahteva omogućiti da ostavri suštinsko pravo koje je podnosilac zahteva zahtevao, a ne da mu omogući proceduralno pravo koje nije deletvorno.

Podsećam da je dana 20. februara 2023. godine, Apelacioni sud je, u Presudi [Ac. br. 8304/2021] usvojio kao osnovanu žalbu koju je podneo poslodavac i izmenio je Presudu​​ Osnovnog suda [C. br. 3804/2018] od 5. decembra 2019. godine, gde je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva. U sadržaju ove Presude, Apelacioni sud nije odrazio činjenicu da li je ispitao odgovor na žalbu koji je podnet od strane podnosioca zahteva, koji je, na osnovu spisa predmeta, primio dana 19. oktobra 2021. godine. Dalje, u obrazloženju svoje Presude, Apelacioni sud je ocenio sledeće:​​ 

“Po oceni drugostepenog suda, presuda je u suprotnosti sa dokazima koji se nalaze u spisima predmeta, odnosno presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, – a posebno o vremenu sticanja radnog staža od 30 godina, odnosno 40 godina - na ime kog staža je tužitelj i tražio jubilarnu nagradu u vrednosti od tri osnovne zarade. Takođe, činjenično stanje utvrđeno od strane prvostepenog suda ne odgovara u potpunosti dokazima iz spisa predmeta, budući da iz navoda u tužbi i drugih dokaza u spisima predmeta proizilazi da je tužitelj još 1974. godine zasnovao radni odnos kod tuženog, iz čega proizilazi da je u 2014. godini stekao 40 godina radnog staža, dok je tužbom od 21.12.2018.godine pokrenuo parnični postupak u kojem je tražio obavezu tuženog da isplati tri zarade na ime jubilarne nagrade.

Dalje​​ , pozivajući se na odredbe člana 87 Zakona br. 03/L-212 o Radu (u daljem tekstu: Zakon o Radu), Apelacioni sud je ustanovio da je zahtev podnosioca zahteva zastareo nakon što je utvrdio drugačije činjenično stanje, odnosno da je podnosilac zahteva dostigao jubilarni deo rada u 2014. godini, od kojeg dana je i počeo da teče rok zastarevanja.​​ 

Ja​​ zaključujem​​ da u okolnostima konkretnog​​ utvrđivanje povrede prava na jednakost oružja​​ postoji jer nije uvažen odgovor na tužbu podnosioca zahteva​​ ​​ onako kako je obržloženo u samoj presudi ali smatram da je poništenje osporene presude u potpunosti nepotrebno jer podnosilac zahteva ni u ponovljenom postupku neće uspeti da ostvari suštinsko pravo koje je zahtevao jer je isto očigledno zastarelo, odnosno tužbeni zahtev podnosioca je podnet van vremenskog roka.

Zbog gore navedenog zaključujem da postoji povreda prava na​​ jednakost oružja​​ ​​ iz člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP​​ ali sobzirom na okolnostiu konkretnog slučaja većina sudija je u presudi trebala da utvrdi povredu deklarativne prirode kao moralnu satisvakciju podnosiocu zahteva, kako ga nebi bespotrebno izlaga novim sudskim postupcima i dodatnim troškovima koji su strogo formalni u smislu održavanja novih sudskih ročišta ​​ bez mogućnosti da podnosilac zahteva ostvari svoje suštinsko pravo.

Podudarno​​ mišljenje podneo sudija;

Radomir Laban, sudija​​ 

_________________

Dana​​ 28.​​ maja.​​ 2024​​ godine u Prištini.