USTAVNI SUD

KI164/20 Podnosilac: Rafet Haxhaj, Zahtev za ocenu ustavnosti Odluka KGJK br.229/2020 i KGJK br. 230/2020 od 29. septembra 2020. godine Sudskog Saveta Kosova u vezi sa imenovanjem sudija u Vrhovnom Sudu Kosova

KI164/20 Rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine, objavljeno dana  15. februara 2021. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, zahtev neprihvatljiv, neiscrpljenje pravnih lekova, zahtev za privremenom merom

Podnosilac zahteva je Rafet Haxhaj iz Prištine, koji je tražio procenu dve odluke Sudskog Saveta Kosova (u daljem tekstu: SSK), u vezi sa procesom imenovanja sudija u Vrhovnom Sudu Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni Sud), odnosno: a) Odluku KGJ. br. 229/2020, od 29. septembra 2020. godine; i, b) Odluku KGJ. br. 230/2020, od 29. septembra 2020. godijne.

Podnosilac zahteva se žalio u vezi sa time što nije bio izabran na poziciju sudije pri Vrhovnom Sudu. On je tvrdio da tokom postupka odabira od strane Komisije SSK-a nije uzet u obzir visok broj odluka koje je on rešio u poređenju sa dva nominovana kandidata. Podnosilac zahteva je naglasio da efikasnost na poslu predstavlja suštinski elemenat za dobijanje unapređenja na javnim funkcijama, i ovaj uslov se treba uzeti u obzir kada se neki sudija unapređuje na dužnosti. S tim u vezi, on tvrdi da je diskriminisan tokom procene od strane Komisije za Procenu učinka, Komisije za procenu i intervju kao i Komisije za ponovno razmatranje. S tim u vezi, podnosilac zahteva tvrdi da je, time što nije adekvatno primenio ustavne odredbe, SSK je povredio njegova prava na pravično suđenje, pravo na nediskriminaciju, pravo da bude u jednakom položaju sa svim drugim učesnicima u postupku odabira i unapređenja, pravo na pravno sredstvo, kao i pravo da bude prisutan na sednici u vezi sa razmatranjem žalbe.

Podnosilac zahteva je tražio od Suda da odredi privremenu meru zbog toga što, on naglašava, izvršenje odluka SSK-a:“Odluke KGJ. br. 229/2020 i KGJ. br. 230/2020 kojima su unapređeni na dužnosti dve sudije u Vrhovni Sud, a da su navedene odluke donete nizom povreda individualnih prava zagarantovanih Ustavom, bilo bi u samoj sebi i daljnja povreda garantovanih prava, samo sprovođenje ovih protivustavnih odluka bi lišilo ustavnost funkcionisanja Vrhovnog suda Kosova. Sve izdate odluke gde bi deo odlučivanja bile unapređene sudije bi mogle da se proglase protiv zakonitima, činjenica koja ugrožava načelo pravne sigurnosti građana Republike Kosovo”.

S tim u vezi, Sud je podsetio da pravilo 0 iscrpljenju pravnih sredstava iz člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (1) b) Poslovnika o Radu obavezuje da oni pojedinci koji žele da svoj predmet predstave pred Sudom moraju prvo da iskoriste sva dostupna pravna sredstva propisana zakonom protiv osporene presude ili odluke.

Sud je primetio da se podnosilac zahteva, nakon donošenja odluka SSK-a, direktno obratio Ustavnom sudu od kojeg je tražio ustavnu ocenu osporenih odluka u vezi sa navodnim povredama prava i sloboda zagarantovanih Ustavom zasnivajući svoj zahtev upravo na sudskoj praksi Ustavnog suda, konkretnije na slučajevima KI99/14, KI100/14, u kojima je Sud oslobodio podnosioce zahteva od obaveze daljeg iscrpljivanja pravnih sredstava zbog specifičnosti njihovih položaja, odnosno položaja za koje su podnosioci zahteva konkurisali.

Sud je, nakon analize slučaja, ocenio da se slučaj podnosioca zahteva razlikuje i nije relevantno uporediv sa slučajevima KI99/14 i KI100/14, kojom prilikom je Sud dao detaljno obrazloženje zašto su podnosioci u tim slučajevima bili oslobođeni uslova da iscrpe pravna sredstva. (vidi relevantne stavove u vezi sa oslobađanjem od uslova iscrpljenosti pravnih sredstava u slučajevima br. KI99/14 i KI100/14, Podnosioci Shyqyri Syla i Laura Pula, Presuda od 3. jula 2014. godine).

Sud je primetio da se u okolnostima konkretnog slučaja, osim mogućnosti osporavanja postupaka vezanih za izbor sudija u Vrhovnom Sudu u okviru SSK-a, primenljivi zakoni navode i druga pravna sredstva koja su utvrđena Zakonom br. 03/L-202 0 Upravnim sporovima (u daljem tekstu: ZUS). Sud naglašava da članovi 13 i 14 ZUS koji se odnose na mogućnost iniciranja upravnog spora, određuju: (i) upravni spor može da se inicira samo protiv upravnog akta koji je donet u upravnom postupku pred drugim stepenom; (ii) upravni spor može da se inicira i protiv upravnog akta u porvom stepenu, protiv kojeg u upravnom postupku žalba nije dozvoljena; i, (iii) upravni spor može da se inicira i kad nadležni organ nije doneo odgovarajući upravni akt po zahtevu ili po žalbi strane, a u skladu sa uslovima propisanim u ovom zakonu (vidi slučaj br. KI147/18 Ustavnog Suda, Podnosilac zahteva Arbër Hadri, Rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2019. godine, stavovi 52 i 53).

Sud želi da naglasi da je u slučajevima KI145/15 i KI42/20 razmatrao slične zahteve i da je doneo rešenje o neprihvatljivosti iz razloga što podnosioci zahteva nisu iscrpeli pravna sredstva koja su imali na raspolaganju po zakonu (vidi slučaj Suda KI1455/15, podnosilac Florent Muqaj, Rešenje o neprihvatljivosti od 5. novembra 2015. godine, stavovi 31-41 i KI42/20, Podnosilac Armend Hamiti, Rešenje o neprihvatljivosti od 29. jula 2020. godine).

Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije uspeo da obrazloži zbog čega mu redovna pravna sredstva pred redovnim sudovima iz bilo kog razloga nisu bila dostupna ili su bila nedelotvorna u određenim okolnostima predmeta ili da su postojale posebne okolnosti zbog kojih bi bio oslobođen obaveze iscrpljivanja svih pravnih sredstava. Na osnovu svega navedenog iznad, Sud je zaključio da se zahtev podnosioca mora proglasiti neprihvatljivim jer nisu iscrpljena sva pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o Radu. Kao što je i utvrđeno iznad, podnosialc zahteva nije iscrpeo pravna sredstva stoga je i zahtev podnosioca zahteva za privremenom merom odbijen.