USTAVNI SUD

KI39/19, podnosilac zahteva: Raif Maloku, zahtev za ocenu ustavnosti rešenja Apelacionog suda AC. br. 4981/2017 od 15. maja 2018. godine

KI39/19, rešenje o neprihvatljivosti od 15. januara 2020 godine, objavljeno 20. februara 2020. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, razvod braka, dva sudska postupka, rešenje o neprihvatljivosti 

Podnosilac zahteva je podneo Osnovnom sudu u Gnjilanu tužbu za razvod braka protiv supruge koja trenutno boravi u Švajcarskoj.

Dana 14. aprila 2015. godine, održano je ročište u Osnovnom sudu povodom tužbe podnosioca zahteva. Tokom suđenja, zastupnik podnosioca zahteva je podneo sudu dokument koji su izdale švajcarske vlasti. Sud je čitanjem tog dokumenta zaključio da je podnosilac zahteva 13. januara 2014. godine u Švajcarskoj pokrenuo postupak razvoda braka sa suprugom i da je on u toku, dok je tužbu za razvod braka pri Osnovnim sudu u Gnjilanu, podneo 13. avgusta 2014. godine. Shodno tome, Osnovni sud je istog dana doneo rešenje C. br. 568/2014, kojim je tužbeni zahtev za razvod braka podnosioca zahteva odbio kao nedozvoljen. Podnosilac zahteva se žalio Apelacionom sudu koji je žalbu odbacio kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je podneo zahtev Apelacionom sudu za obnavljanje parničnog postupka koji je sud odbacio kao neosnovan. Imajući u vidu činjenice slučaja, Sud je zaključio da je podnosilac zahteva vodio dva sudska postupka i da su oba završena pravosnažnim odlukama.

S tim u vezi Sud je imajući u vidu datim donošenja pravosnažnog rešenja u prvom sudskom postupku zaključio da je on izvan vremenskog roka, i odbacio je isti shodno članu 49. Zakona i pravilu 39 (1) (c) Poslovnika.

Što se pak tiče drugog sudskog postupka, Sud, uzimajući u obzir navode podnosioca  zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, a koje Sud može da razmatra isključivo u vezi sa zahtevom za obnavljanje sudskog postupka, podseća na sudsku praksu ESLJP-a, i svoju sudsku praksu, po kojoj se član 31. Ustava i član 6. EKLJP ne primenjuju na zahteve za ponovno pokretanje ili ponavljanje postupka, pa je Sud, shodno tome, drugi sudski postupak odbacio kao  ratione materiae u skladu sa članom 39 (3) (b) Poslovnika.