Priština, dana 8. avgusta 2024. godine
Br. Ref.:RK 2504/24
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KI196/23
Podnosilac
Eshref Qafleshi
Zahtev za ocenu ustavnosti neodređenog akta javnog organa
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednice
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja
Safet Hoxha, sutkinja
Radomir Laban, sudija
Remzie Istrefi-Peci, sutkinja
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Eshref Qafleshi (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), iz sela Brod, opština Gora (Dragaš).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva ne osporava nijedan konkretan akt javnih organa.
Predmetna stvar
Podnosilac zahteva je priložio više sudskih odluka, ali nije tačno precizirao akt javnog koji osporava pred Sudom, niti je posebno naveo neko pravo zagarantovano Ustavom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), za koje smatra da je povređeno.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 14. septembra 2023. godine, podnosilac je podneo zahtev preko pošte, koji je stigao i registrovan u Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) 19. septembra 2023. godine.
Dana 26. septembra 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR.KI196/23] imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i odlukom [br. KSH.KI196/23] Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Selvete Gërxhaliu Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Remzie Istrefi Peci, članovi.
Dana 20. novembra 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i tražio od njega da zahtev dopuni sledećim dokumentima i informacijama: (i) popuni formular zahteva, navodeći tačno konkretan akt javnog organa koji osporava pred Ustavnim sudom; (ii) da naglasi i razjasni za koja prava i slobode tvrdi da su mu povređene; i (iii) priloži kopije odluke koju osporava i druge odluke za koje smatra da su potrebne da se prilože zahtevu.
Dana 1. i 14. decembra 2023. godine, podnosilac zahteva dostavio Sudu neke dodatne dokumente, uključujući neke redovne sudske odluke, kao i neispunjen generalno i nepotpisan obrazac.
Dana 11. marta 2024. godine, Jeton Bytyçi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, čime je započeo njegov mandat pred Sudom.
Dana 1. maja 2024. godine, podnosilac zahteva je dostavio dopis Sudu, čime je tražio tretiranje njegovog slučaja.
Dana 17. jula 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.
Pregled činjenica
Dana 6. aprila 2017. godine, Osnovno tužilaštvo u Prizrenu je podiglo optužnicu protiv podnosioca zahteva zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje dokumenata iz člana 398 stav 2.
Dana 8. avgusta 2019. godine, Osnovni sud u Prizrenu je presudom [P. br. 773/17] oglasio krivim podnosioca zahteva za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje dokumenata iz člana 398. stav 1. Krivičnog zakonika i izrekao mu uslovnu kaznu u vremenskom trajanju od 4 meseca, koja se neće izvršiti u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti ove presude ako optuženi ne izvrši neko drugo krivično delo. Sud je izrekao i dopunsku kaznu, oduzimanje predmeta, odnosno oduzimanje vozila „Renault Espace“, sa registarskim tablicama 04-150-EP, svetlo sive metalik boje, sa brojem karoserije VEBIEOL0526387867.
Dana 25. septembra 2019. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na presudu Osnovnog suda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da se presuda Osnovnog suda ukine i predmet vrati na preispitivanje i presuđivanje.
Dana 8. novembra 2019. godine, Apelacioni sud je presudom [PAI. br. 1237/19] odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je podneo zahtev za preispitivanje krivičnog postupka protiv presude Osnovnog suda [P. br. 773/2017] od 8. avgusta 2019. godine.
Dana 26. januara 2022. godine, Osnovni sud je rešenjem [P. br. 699/2022]odbacio kao nedozvoljen, zahtev podnosioca za preispitivanje krivičnog postupka.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na rešenje Osnovnog suda.
Dana 28. marta 2022. godine, Apelacioni sud je rešenjem [PN. br. 187/2022] odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu na rešenje Apelacionog suda i Osnovnog suda zbog povrede krivičnog zakona, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i drugih povreda koje su uticale na zakonitost sudske odluke, sa predlogom da se usvoji njegov zahtev i preinači rešenje drugostepenog suda.
Dana 14. aprila 2023. godine, Vrhovni sud je rešenjem [Pml. br .148/2023] odbacio kao van roka, zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac zahteva.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva ne pojašnjava koja su mu Ustavom zagarantovana prava povređena, ali naglašava: „... Meni je lično zaplenjen automobil. Proces je kompletno montirao tužilac koji je bio veoma koruptivan, koji potiče iz porodice prizrenske udbe ... auto je pripadao našem preduzeću com i ovo preduzeće je vlasništvo H.Q.. Mene i Haxhiju je 4 puta ispitivala policija u Prizrenu. Međutim, policija je podnela krivičnu prijavu u moje ime kao zaposlenog u našem preduzeću, a ne na ime vlasnika“.
Podnosilac zahteva dalje ističe: „Optužnica je podignuta protiv mene i suđenje u tri stepena je sprovedeno protiv mene. Ja smatram da suđenje nije bilo pravično, jer ako postoji krivično delo, treba goniti vlasnika, a ne zaposlenog, na osnovu zakona na snazi da je krivično delo individualno“.
Podnosilac zahteva od Suda traži sledeće: „Da preinači odluku i proglasi me nevinim, jer je automobil kupljen od lica koje je isti doneo iz inostranstva. Carina, opštinske takse i homologacija su uredno izvršene. Nije bilo nijednog razloga da se automobil falsifikuje, pošto je auto bio u super urednom stanju“.
Prihvatljivost zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. Ustava, koji propisuju:
„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom“.
Sud se poziva i na član 22. [Procesuiranje podnesaka] Zakona, koji propisuje:
Član 22
[Procesuiranje podnesaka]
„[...]
4. Ukoliko podnesak […] nije […] kompletan, sudija izvestilac o tom informiše stranku i određuje rok od najviše petnaest (15) dana za […] dopunu podneska […]
[...]“.
Pored toga, Sud se poziva na pravilo 25 [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika, koje propisuje:
[...]
„(2) Zahtev, takođe, mora da sadrži i:
[...]
(e) traženu pravnu zaštitu;
[...]
(g) obrazloženje o prihvatljivosti i meritumu zahteva; i
(h) propratne informacije i dokumentaciju;
(3) Ako stranka ima zastupnika, zastupnik zajedno sa podneskom podnosi važeće punomoćje Sudu.
[...]“.
Sud se u nastavku poziva i na član 48. [Tačnost podneska] Zakona, koji propisuje:
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori“.
Stoga, ocenjujući da li podnosilac zahteva ispunjava ustavne i zakonske kriterijume za ocenu njegovog zahteva, Sud podseća da član 48. Zakona posebno obavezuje podnosioce zahteva da tačno razjasne konkretan akt javnog organa koji osporavaju i da tačno pojasne koja prava i slobode tvrde da su povređene. Pravilo 25 (2) (e), (g) i (h) Poslovnika predviđa da zahtev podnosilaca takođe sadrži traženu pravnu zaštitu, obrazloženje o prihvatljivosti i meritumu zahteva i propratne informacije i dokumentaciju.
Sud podseća da nakon prijema zahteva podnosioca, koji je bio nejasan, uzimajući u obzir da zahtev nije bio kompletan, jer: i) nije tačno naglasio akt javnog organa koji osporava pred Sudom; ii) nije naglasio za koja ustavna prava navodi da su mu povređena; i iiii) nije dostavio sve odluke u vezi sa slučajem podnosioca zahteva, Sud je tražio od podnosioca zahteva da: i) popuni formular zahteva tako što će tačno navesti konkretan akt javnog organa koji osporava pred Sudom; ii) naglasi koja su mu prava i slobode povređene; iii) priloži kopije osporene odluke i drugih odluka za koje smatra da je potrebno da se prilože zahtevu.
Podnosilac zahteva je podneo nekoliko odluka redovnih sudova, ali nije odgovorio na konkretne zahteve Suda.
U tom smislu, Sud ocenjuje da uprkos konkretnom zahtevu Suda, podnosilac zahteva: i) nije doneo u potpunosti popunjen i potpisan prijavni formular, ne precizirajući akt javnog organa koji osporava;; ii) nije precizirao prava za koja navodi da su mu povređena prema Ustavu; i iii) nije podneo sve odluke koje se odnose na njegov slučaj.
Stoga, na osnovu Poslovnika, Sud, ako utvrdi da zahtev nije kompletan ili je nejasan, može odbiti zahtev po kratkom postupku. U tom smislu, Sud se poziva na pravilo 54 Poslovnika, koje propisuje sledeće:
Pravilo 54
[Odbacivanje i odbijanje zahteva]
[...]
“(2) Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku:
(a) ako je zahtev nepotpun ili nejasan uprkos zahtevu ili zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev;”.
[...]
Sud podseća da teret stvaranja, pojašnjenja i dopune zahteva pada na podnosioce zahteva, koji imaju neposredni interes, tako da Sud može efikasno rešiti njihove navode i tvrdnje. U slučajevima kada podnosioci zahteva ne odgovore na zahtev Suda za pojašnjenje i dopunu zahteva, Sud proglašava te zahteve nejasnim i nepotpunim i shodno tome, ne razmatra navode podnosioca zahteva (vidi, između ostalog, slučajeve Suda: KI60/20, podnosilac zahteva: Savet zajednice islamske religije, odluka o odbijanju zahteva od 18. februara 2021. godine, stav 36; KI90/20, podnosilac zahteva: Arben Boletini, odluka o odbijanju zahteva od 9. decembra 2020. godine, stav 25; i slučajve br. KI78/20, KI79/20 i KI80/20, podnosilac zahteva: Hilmi Aliu i drugi, odluka o odbijanju zahteva od 7. decembra 2020. godine, stav 33 i tu korišćene reference).
Shodno tome, Sud smatra da zahtev podnosioca ne ispunjava proceduralne uslove za dalje razmatranje, jer nije kompletiran pratećom dokumentacijom, kao što je propisano članovima 22.4 i 48. Zakona i pravilima 25 (2) (e) i (h) Poslovnika.
Stoga, Sud zaključuje da zahtev treba da se odbije po kratkom postupku.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 22.4 i 48. Zakona i u skladu sa pravilima 25 (2) (e) i (h) i 54 (2) (a) Poslovnika, dana 17. jul 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Nexhmi Rexhepi Gresa Caka-Nimani
Eshref Qafleshi
KI – Individualni zahtev
Odluka
Odluka o odbijanju zahteva
Civilni