USTAVNI SUD

KI151/17, podnositeljka zahteva: Elife Murseli, zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda Pml. br. 195/2017 od 11. oktobra 2017. godine

KI151/17, podnositeljka zahteva: Elife Murseli

Rešenje od 11. decembra 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, očigledno neosnovan, ustavna povreda

Dana 28. aprila 2014. godine, na magistrali Priština-Uroševac se desila saobraćajna nesreća za koju je, prema nadležnom tužilaštvu, bila kriva podnositeljka zahteva.

Dana 23. maja 2016. godine, Osnovni sud u Prištini-ogranak u Lipjanu, postupajući po optužnici koju je podiglo nadležno tužilaštvo, nakon održavanja sednice glavnog pretresa, presudom P. br. 231/14, oglasio je podnositeljku zahteva krivom za krivično delo “ugrožavanje javnog saobraćaja”, prema članu 378, stav 6, u vezi sa stavom 1 KZRK-a i osudio novčanom kaznom u iznosu određenom kao u izreci presude.

Dana 11. oktobra 2016. godine, Apelacioni sud je, presudom PAI. br. 859/2016, potvrdio u celosti presudu prvostepenog suda.

Dana 11. oktobra 2017. godine, Vrhovni sud Kosova je, presudom Pml. br. 195/2017, odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti.

Redovni sudovi su sudske odluke zasnovali na potpunom utvrđivanju činjeničnog stanja, saslušanjem svedoka slučaja i veštačenjem podnetim od strane nadležnih veštaka za pitanje saobraćaja.

Podnositeljka zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdila povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a [Pravo na pravično suđenje].

Sud je, tokom razmatranja zahteva, utvrdio da je podnositeljka zahteva imala brojne mogućnosti da predstavi svoj slučaj Osnovnom sudu u Prištini, Apelacionom sudu i Vrhovnom sudu i, koristeći pravna sredstva, aktivno je učestvovala u svim fazama sudskog postupka, tako da se proces u celini ne može oceniti kao proizvoljan ili nepravičan. U okolnostima ovog slučaja, Sud ne utvrđuje da su odluke redovnih sudova proizvoljne ili da ukazuju na povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, pogotovo kada su sve tvrdnje podnositeljke zahteva bile povezane sa pravnim, a ne ustavnim povredama, prilikom čega podnositeljka zahteva nije ni na jedan način predočila dokaze o tome kako je i pod kojim okolnostima povređeno navodno ustavno pravo.