Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev za ocenu ustavnosti rešenja Apelacionog suda AC. br. 4116/19 od 24. septembra 2020. godine

br. predmeta KI176/20

Preuzimanje:
Sažetak

KI176/20, Podnosilac zahteva: Flortent Godeni, Fatmir Godeni, i Binije Godeni, Ocena ustavnosti Rešenja Apelacionog Suda, AC. br. 4116/19,od 24. septembra 2020. godine

KI176/20, Rešenje o neprihvatljivosti od 9. decembra 2021. godine, objavljeno dana 29. decembra 2021. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, izvršni postupak, zahtev neprihvatljiv, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da je slučaj povezan sa dva kredita koje su podnosioci zahteva sklopili u 2008. i 2009. godini sa Pro Credit Bankom kao i 2010. godine i sa Ekonomskom Bankom. Kao rezultat nepotpunog plaćanja duga kredita za potpunu realizaciju duga na osnovu ugovora o hipoteci, Ekonomska banka je podnela Osnovnom sudu predlog za izvršenje koji je Osnovni sud usvojio i dozvolio izvršenje. Nakon prigovora podnosilaca zahteva protiv rešenja o dozvoljavanju izvršenja, Osnovni sud je odbio prigovor. Podnosioci zahteva su naknadno uložili žalbu Apelacionom sudu, koji je zatim odbacio žalbe. Nakon tri javne rasprave o prodaji nepokretnosti ostavljenih pod hipotekom, privatni izvršitelj Gjokë Radi je izdao dva naloga za izvršenje, putem kojih je imenovao ProCredit Banku kao jedinog ponuđača za kupovinu nepokretnosti ostavljenih pod hipotekom. Podnosioci zahteva su nakon toga uložili žalbu Apelacionom sudu protiv dva naloga za izvršenje, dok je poslednje navedeni odbio žalbe podnosilaca zahteva, kao neosnovane. Pored toga, podnosioci zahteva su uložili žalbu Osnovnom sudu, navodeći da je došlo do proceduralnih nepravilnosti u izvršnom postupku od strane privatnog izvršitelja Gjokë Radi i tražili izuzeće privatnog izvršitelja Gjokë Radi iz njihovog slučaja. Osnovni sud je odbio žalbe podnosilaca zahteva. Rešenje Osnovnog suda je potvrdio i Apelacioni sud. Nakon podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, Kancelarija glavnog državnog tužioca je obavestila podnosioce zahteva da njihovi navodi nisu dovoljni za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Podnosioci zahteva su, kao glavnu tvrdnju pred Ustavnim Sudom, naveli povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje koje je zagarantovano članom 31 Ustava, gde su tvrdili da: i) Protivzakonite i protivustavne radnje privatnog izvršitelja su u suprotnosti sa: 1. Verodostojnom ispravom na osnovu koje je izvršitelj dozvolio predlog za izvršenje poverioca ProCredit Bank; 2. Izvršitelj je tretirao kao propisanim radnje ProCredit Bank iako su te radnje u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim odredbama; i 3. Izvršni organ je, ne upuštajući se u zakonske odredbe, odnosno one ZIP-a, dozvolio predlog za izvršenje iako to nije smeo da uradi; i, ii) odluke nižestepenih instanci nisu obrazložene .

Podnosioci zahteva takođe navode da se u toku izvršnog postupka, uprkos njihovom zahtevu da se uradi kako finansijsko tako i građevinsko veštačenje, radi utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretne imovine pod hipotekom, tome protivio zastupnik poverioca, a to je i bilo odobreno od strane privatnog izvršitelja sa obrazloženjem da je predlog za imenovanje veštaka za finansije i građevinarstvo ima za cilj i služi samo za odugovlačenje postupka.

Podnosioci zahteva su pred Sudom takođe tvrdili i povredu člana 32 i člana 54, ali nisu dali nikakvo obrazloženje niti su potkreplili svoje navode o tome na koji način je osporena odluka, uključujući odluke nižih sudova, mogla rezultirati povredom ovih potonjih.

U vezi sa tvrdnjama podnosilaca zahteva o nedostatku obrazloženja sudskih odluka, Sud je prvenstveno razmotrio principe iz sudske prakse suda kao i prakse Evropskog suda za Ljudska prava koji se tiču doktrine četvrtog stepena, i nakon toga je i primenio iste u okolnostima ovog konkretnog slučaja. Sud je, u vezi sa ovom tvrdnjom, zaključio da su iste pitanje zakonitosti kao i da iste pripadaju kategoriji navoda “četvrtog stepena”, i smaim tim su tvrdnje koje su očigledno neosnovane.

Što se tiče navoda podnosilaca zahteva da zahtev podnosioca za finansijsko veštačenje nije razmatran od strane redovnih sudova, Sud je zaključio da je ovaj navod podnosilaca zahteva neosnovan i neopravdan.

U vezi sa konkretnim navodom podnosilaca zahteva za nezakonito i protivustavno postupanje privatnog izvršitelja, Sud je smatrao da u vezi sa ovim navodom, Rešenje Apelacionog suda [Ac. br. 4313/2015] od 3. aprila 2017. godine kao i Rešenje Apelacionog suda [Ac. br. 4313/2015] od 3. aprila 2017. godine, su “zadnje odluke”. Sud je zaključio da se zahtev podnosilaca zahteva u vezi sa ovim navodom treba odbiti kao neblagovremen u skladu sa članom 49 Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika o Radu.

Samim tim, Sud je odlučio da se zahtev u celini treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.

podnosiocu:

Flortent Godeni, Fatmir Godeni, dhe Binije Godeni

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni