USTAVNI SUD

KI193/24, Podnosilac: Remzi Vila, Ocena ustavnosti rešenja Rev. br. 85/2024, od 7. marta 2024. godine Vrhovnog suda i rešenja Ac. br. 5909/22  od 5. oktobra 2023. godine Apelacionog suda

 KI193/24, Rešenje o neprihvatljivosti od 26. novembra 2024. godine, objavljeno 18. decembra 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, vračanje u pređašnje stanje, dostavljen van roka

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog predmeta odnosi na odbijanje tužbe za ometanje državine podnosioca zahteva od strane Osnovnog suda, sa obrazloženjem da od S.V., N.V., SV., B.V., i S.V. (u daljem tekstu: tuženi) nije bilo ometanja državine, odnosno bacanje šljunka na putu, da to nisu uradili oni, već opština Elez Hana. Žalbu podnosioca na rešenje Osnovnog suda odbio je kao neosnovanu Apelacioni sud, koji se složio sa nalazom prvostepenog suda. Zatim je podnosilac zahteva podneo reviziju Vrhovnom sudu, koju je ovaj odbio kao nedozvoljenu, sa obrazloženjem da revizija nije dozvoljena u sporovima koji se odnose na ometanje državine.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je tvrdio da su mu osporenom odlukom Vrhovnog suda povređena prava zagarantovana članovima 3 [Jednakost pred zakonom], 7 [Vrednosti], 24 [Jednakost pred zakonom] i 31 [Pravo na Pravična i nepristrasna suđenje] Ustava.  Takođe, podnosilac zahteva traži da se rok za podnošenje zahteva Sudu vrati u pređašnje stanje, utvrđen članom 50 (Vraćanje u pređašnje stanje) Zakona o Ustavnom sudu, ističući da je čekao da odlukom Vrhovnog suda otišao da radi u Nemačku, a vratio se tek 9. septembra 2024. godine.

Stoga, i na osnovu navoda podnosioca zahteva, Sud je, da bi utvrdio da li je zahtev podnosioca podnet u zakonskom roku od 4 (četiri) meseca, elaborisao načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, a zatim primenio isto na okolnosti konkretnog slučaja. Sud je naglasio da nije potrebno iscrpljivati diskreciona pravna sredstva, odnosno pravna sredstva koja nisu direktno dostupna podnosiocima, te da je u konkretnom slučaju podnosilac, nakon prihvatanja odluke Apelacionog suda, iskoristio revizijsko pravno sredstvo, što nije bilo dozvoljeno zakonom. S tim u vezi, Sud je zaključio da na osnovu člana 49. Zakona i tačke (c) stava 1. pravila 34. Poslovnika o radu „odluka poslednjeg delotvornog pravnog sredstva“ je odluka Apelacionog suda i da je njegov zahtev podnet Sudu podnet van roka, pošto je nakon prijema navedenog rešenja i dana podnošenja njegovog zahteva, 11. septembra 2024. godine u Sudu je protekao vremenski period od 4 (četiri) meseca. U međuvremenu, u vezi sa njegovim zahtevom za vraćanje u pređašnje stanje, Sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi definisani Zakonom jer podnosilac zahteva nije dokazao da (i) bez svoje krivice nije mogao da podnese zahtev u utvrđenom roku, odnosno u roku od 4 (četiri) meseca iz člana 49. Zakona; (ii) nije opravdao dotični zahtev; i (iii) nije dokazao da je podneo zahtev za vraćanje u pređašnje stanje u roku od 15 (petnaest) dana od otklanjanja smetnje.

Shodno tome i na osnovu datih pojašnjenja u objavljenoj odluci, Sud je došao do zaključka da zahtev nije podnet u zakonskom roku definisanom članom 49. Zakona i tačkom (c) stava 1. pravila 34. Poslovnika o radu.