USTAVNI SUD

KI36/23, Podnosilac: “DONA-IMPEX” d.o.o., ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova [E. Rev. br. 45/2021]  od 10. novembra 2022. godine

KI36/23, presuda, od 11. septembra 2024. godine, objavljeno  dana 30.oktobra 2024.godime

Ključne reči: individualni zahtev, prihvatljiv zahtev, povreda prava na pravično i nepristrasno suđenje, izostanak obrazloženja sudske odluke

Ustavni sud Republike Kosovo je, dana 11. septembra 2024. godine, odlučio o zahtevu KI36/23, kojim je tražena ocena ustavnosti presude [E. Rev. br. 45/2021] Vrhovnog suda Kosova od 10. novembra 2022. godine. Sud je, jednoglasno, odlučio (i) da proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) da utvrdi da je došlo do povrede stava 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; (iii) da proglasi ništavom presudu [E. Rev. br. 45/2021] Vrhovnog suda od 10. novembra 2022. godine i vrati istu na ponovno odlučivanje u skladu sa presudom Suda.

U presudi je na početku pojašnjeno da se okolnosti konkretnog slučaja odnose na ugovor o zakupu koji je, dana 6. aprila 2005. godine, zaključen između podnosioca zahteva i Javnog stambenog preduzeća o korišćenju poslovnog prostora, a za koji ugovorni odnos se iz spisa predmeta ispostavlja da su ga stranke produžavale ugovorima od 7. marta 2006, 27. avgusta 2007, 15. septembra 2009. godine i prećutno do 7. marta 2014. godine. Nakon toga, Javno stambeno preduzeće je podnelo tužbu Opštinskom sudu protiv podnosioca zahteva za isplatu dugovanja po osnovu ugovora o zakupu poslovnog prostora za sporni period, odnosno period 2005-2014. Nakon što se Opštinski sud u Prištini oglasio nenadležnim za odlučivanje o ovoj stvari, predmet je ustupljen Osnovnom sudu u Prištini, koji je usvojio u celosti tužbeni zahtev Javnog stambenog preduzeća i obavezao podnosioca zahteva da na ime zakupnine isplati celokupan dug u iznosu od 33.766,01 evra. Nakon žalbe podnosioca zahteva izjavljene Apelacionom sudu, taj sud je usvojio žalbu i vratio predmet na ponovno odlučivanje, a taj postupak je ponovo rezultirao usvajanjem tužbenog zahteva Javnog stambenog preduzeća. Odluka Osnovnog suda u Prištini je potom potvrđena od strane Apelacionog suda, dok je Vrhovni sud, iako je odbio kao neosnovanu reviziju koju je uložio podnosilac zahteva, u obrazloženju svoje presude, ipak istakao da je drugostepena odluka, odnosno odluka Apelacionog suda “zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka”.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporio odlučivanje Vrhovnog suda, navodeći da su mu povređena prava zagarantovana članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje), članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i članom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima, argumentujući, u suštini, da je presuda Vrhovnog suda protivrečna i neobrazložena.

U gore navedenom kontekstu i prema pojašnjenjima koja su data u presudi, Sud je smatrao da je podnosilac zahteva pred Sudom pokrenuo suštinska pitanja u vezi sa razmatranjem njegovog predmeta, odnosno činjenicom da je osporena presuda Vrhovnog suda sadržavala protivrečnosti između (i) datog obrazloženja, odnosno spornog stava za koji se ispostavlja da je u suprotnosti sa preostalim delom obrazloženja i same izreke, prema kojoj je revizija koju je uložio podnosilac zahteva protiv gore navedene odluke Apelacionog suda odbijena kao neosnovana. Prema pojašnjenjima koja su data u presudi, Sud je, između ostalog, ocenio da se za deo obrazloženja osporene presude, za koji rezultira da je u suprotnosti sa samom izrekom, ne ispostavlja da predstavlja čisto tehničko pitanje, već da odražava nepostojanje obrazložene sudske odluke u suprotnosti sa procesnim garancijama koje se odnose na pravo na pravično i nepristrasno suđenje prema odredbama Ustava.

Shodno tome, a na osnovu svega napred navedenog, Sud je utvrdio da osporena presuda Vrhovnog suda ne ispunjava standard pravičnog i nepristrasnog suđenja zagarantovanog članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog izostanka obrazložene odluke. Na kraju, u presudi je takođe pojašnjeno da se utvrđenje Suda odnosi samo na izostanak obrazloženja sudske odluke i ni na koji način ne prejudicira osnovanost predmeta prilikom ponovljenog odlučivanja Vrhovnog suda.